ФЕЉТОН - БРИГА О ХЕРЦЕГОВЦИМА ИЗ ДАЛЕКОГ ПИТСБУРГА: Председник Српског народног савеза Роберт Боб Стон је био и друга личност Питсбурга

У СЕДИШТЕ Српског народног савеза, у његову нову зграду од осам спратова у самом срцу Питсбурга, на углу Пете авеније и улице Пенсилваније, Кринка и ја први пут долазимо у летњим месецима 1992. године. Прима нас председник Савеза Роберт Боб Стон, адвокат и до недавно друга личност овог готово двомилионског града, ако се у његове становнике уброје и становници предграђа.

ТРАДИЦИЈА Оснивачи Српског народоног савеза, Фото "Википедија"

Сусрет је срдачан јер смо и ми и наш домаћин заинтересовани за сарадњу. Како нас је обавестио др Ненад Јанићијевић садашњи уредник Српске секције Американског Србобрана, Миливоје Васић, требало би ускоро, најдаље до пролећа идуће године, да се пензионише и врати у Белгију где живи његова породица. У Питсбургу није ни боравио дуго, тек толико да му се испуни жеља да постане уредник најстаријег и најугледнијег српског листа у дијаспори, а и уопште најстаријег српског листа који без прекида излази од 1906. године. А мене су за то место већ препоручили неки истакнути амерички Срби, поред др Ненада и професор др отац Матеја Матејић.

Боб, како нам одмах предлаже да га зовемо, незадовољан је и што је на Питсбуршком универзитету укинута настава српско-хрватског језика и сада се предаје само хрватски језик. И он је чуо да би Кринка била најбољи кандидат за професора српског језика јер већ има богато искуство баш у Америци, а и коаутор је 3 уџбеника објављених од стране Државног универзитета Охаја.

ПРЕДСЕДНИК нас упознаје са својим сарадницима, а у разговору се највише задржавамо с његовом десном руком у савезној канцеларији Зором Трбовић и са дугогодишњим уредником Српске секције Јованом Братићем, који и у пензији наставља да ради заједно с уредником Васићем.

Зора, једноставна, радна, пожртвована, искрена и у сваком погледу изузетна жена ускоро ће постати, заједно са својом ћерком Ларом, Кринкине и моје добре и дугогодишње пријатељице. А Јован Братић заслужује да му се и у мемороману посвети бар страница, две. Професор веронауке у београдској гимназији у којој је предавао и Момчило Настасијевић, његов близак пријатељ, Јован Братић је био, током десетогодишњих разговора и мој учитељ када је реч о историји Српског народног савеза и Американског Србобрана.

Десетак година после нашег првог сусрета већ као уредник Српске секције имао сам тужну дужност да се у име Савеза и нашег листа опростим од чика Јована текстом у његовом Американском Србобрану...

ЈОВАН Братић био је један од најчеститијих и најскромнијих, а најпродуховљенијих Срба који су икада крочили на овај континент. Отишао је са овог света “сит од живота”, како је опраштајући се од њега рекао преосвештени влади- ка Митрофан, не зато што му је живот досадио него зато што му је Бог даровао дуг и плодан живот од осамдесет и осам година. А он је живот искористио молећи се Богу и служећи људима најбоље што је знао и умео. А знао је и умео много, опет као мало ко, чак и међу изузетним аме- ричким Србима, окупљеним око Српске цркве у Америци и Српског народног савеза, матице српства у Новом свету. Школованог богослова, који није пропустио ваљда ниједан дан а да у руке не узме Библију и неко знање, као пчела по- лен са цвета, из ње не покупи, живот је натерао да буде и ратник и своју веру и домовину брани и са пушком у руци. Али блажег и нежнијег ратника, као и човека, тешко је од њега замислити...

И као уредника Американског Србобрана Јована Братића је красила увек изузетна скромност. Себе је увек називао “савезним службеником”, никада уредником. Увек је истицао заслуге других уредника, тврдећи да је био ту да другима помаже, не либећи се да обавља и оне послове око новина који не захтевају високо образовање. Из његових прича слушалац је најмање могао да сазна о њему самом, али је од њега могао о другима много да научи. Куцао је на једној старој, музејској, “препотопској” ћириличној писаћој машини, и не помишљајући да тражи од Савеза да му купи неку новију.

АКО НИЈЕ није тражио за себе, био је први који је давао другима. Ниједна хуманитарна акција Савеза није прошла без његовог учешћа. Многа од његових давања нису остала за- бележена. Плаћао је из свог џепа сараднике за време рата у његовој најужој домовини, Босни и Херцеговини, да би о тим збивањима извештавали за Американски Србобран.

Избеглицама, који су долазили у Савез, увек је нудио но- вац, на веома неупадљив начин, а опет такав да се не може одбити. Користио је и сваку прилику да својим рођацима у Требињу пошаље новац, мада га они не само да нису тра- жили него су и писали да у поређењу са другима у новцу не оскудевају...

А у писању је био шкртица, штедео је речи као да су од злата или сребра. Допуштао је другима да се понављају или отимају за новински простор, али себи није, држећи се правила да се највеће истине казују у најсажетијем облику. Да је могао, своје, по правилу, веома кратке чланке писао би као пословице.

Можда, зато, допринос Јована Братића његовом вољеном Србобрану неће се памтити само, ни толико, по чланцима које је писао него по тону и стилу који је као уредник дао листу. Са њим као уредником лист није био свађалачки ни грубо полемичан, или је са њим то био мање него што би иначе био. Настојао је да се више истичу позитивне стране него критикују мане. Истински антикомуниста, он је, ипак, више волео да штампа лепе текстове надахнуте хришћанством него да баца анатеме на невернике

У СЕЋАЊУ неких његових пажљивих слушалаца, љубитеља поезије, остаће дуго и његове приче о једном од највећих, а истовремено најрелигиознијих, најтиших и најскромнијих српских песника - Момчилу Настасијевићу. Службовали су заједно у једној београдској гимназији. Јован Братић је као човек више подсећао на Настасијевића него на свог великог земљака из Херцеговине и Требиња, Јована Дучића. За разлику од Дучића, човека овог света, Братић је и у овом свету живео као у манастиру, као монах у грађанском оделу. Али је зато стасом, животном бодрошћу и ведрином био Херцеговац Дучићевог типа.

По доласку у САД стекао је Јован Братић у Милвокију, Висконсин, диплому библиотекара и у тој струци радио неколико година. Писао је после рата за српске емигрантске новине и био помоћни уредник Американског Србобрана између 1951. и 1956. Затим је постао уредник Гласник а, званичног органа Српске православне цркве у САД и Канади, спајајући тако две љубави, према Цркви и новинарству, да би 1969. постао главни уредник српске секције Американског Србобрана. Једно време био је коуредник са Божидаром Пурићем, песником, дипломатом и ратним председником југословенске владе у Лондону, и професором Јованом Јоветићем. Више од тринаест година сам је уређивао српску секцију, удруживши тако тада три своје животне љубави, Цркву, новинарство и Српски народни савез. Остао им је веран до краја свог плодоносног живота. СНС му је узвратио на исти начин. Почаствован је високим звањем човека године СНС за 1981. годину, а у службеницама Главне кан- целарије у Питсбургу, посебно у Зори Трбовић и Нели Козлини, али и у свима другима, стекао је чланове своје нове породице. Јован Братић је преминуо 1. фебруара 2001, а сахрањен је на српском гробљу манастира Св. Саве у Либертивилу.

СПАСАВАО ИМЕ И ВЕРУ

ЈОВАН Братић се родио у Херцеговини, у Невесињу, 27. септембра 1912, као син Александра и Јованке Братић. Школовао се у Требињу и Београду, на Богословији. У вре- ме рата придружио се јединицама генерала Драже Михаиловића, који је надахнуо људе у Херцеговини да спасавају српске животе, као и српско име и веру. После рата је делио судбину националних бораца по логорима у Италији и Немачкој. Теолошке студије наставио је у Швајцарској, на Старом католичком факултету у Берну. У САД је стигао 1951, где су његови родитељи живели између 1906. и 1910. Отац је био члан једног од друштава од којих је касније створен Српски народни савез и био је делегат 1906. на конвенцији у Сан Франциску.

 СУТРА: О ЛАКОВЕРНА, ПУСТА И БУРНА МЛАДОСТИ 

Препоручујемо

Фељтон

0 11

ФЕЉТОН - АНДРИЋ И СЕЛИМОВИЋ ЗА АМЕРЕ БОШЊАЧКИ ПИСЦИ: У овој источноевропској антологији нема Добрице Ћосића и Мирослава Крлеже

09. 05. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СРПСКИ КЊИЖЕВНИЦИ У КАТЕДРАЛИ СВЕЗНАЊА: Судећи по датумима, на посебним листићима, у библиотекама се узимају српске књиге

08. 05. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПЕРФИДНА ЦЕНЗУРА ЧАСОПИСА ИЗ ЧИКАГА: Роман "Зачарана земља" бави се очишћењем Русије од наслага таложених током столећа

07. 05. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - СРПСКА ПЕСНИКИЊА НА ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ: На скупу америчких литерата била је мала, ко зна којом судбином одабрана, српска група

04. 05. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације