ФЕЉТОН - АНДРИЋ И СЕЛИМОВИЋ ЗА АМЕРЕ БОШЊАЧКИ ПИСЦИ: У овој источноевропској антологији нема Добрице Ћосића и Мирослава Крлеже

АМЕРИКАНЦИ су, без обзира на род, сексуално опредељење и боју коже, писали о српском језику и књижевности и преводили српске писце.

ТРАГАЊЕ Поема Богојављење Матије Бећковића спаја световни хумор и филозофска размишљања , Документација "Новости"

Захваљујући Хилман библиотеци у Питсбургу гутао сам и ја њихове књиге али не све којима је требало да засладим уста и нахраним мозак. Нисам окусио ни неке у којима се говори нешто и о мени или које садрже и оно што сам и ја писао о другима.

На једну ме је књигу упозорила професорка из Берклија Ронел Александер, ауторка књиге о циклусима Васка Попе. Разговарали смо много у току њеног настајања, и у Београду и у Колумбусу, у понечем се слажући а у нечем и разилазећи се у тумачењима. На једној конференцији у Немачкој, посвећеној циклусима, указао сам на те разлике и затим у једном међународном зборнику објавио на енглеском и свој одговор на питање откуд циклуси у Васковој поезији и своје схватање типа њене изузетне цикличности. Одломак из књиге Ронел, моја дужа студија и још два текста обрели су се (понављам - без знања) у антологијској серији Књижевна критика двадесетог века у 167. тому (TCLC 167).

- Какво признање, мој Вале! И немој да одмахујеш руком! Не мењаш се! Исти ти је покрет и сада изнад звезда као некад у Мадери или у твојој соби крај Таша.

Још једна књига дуго ми је измицала пажњи, чак сам неопростиво касно сазнао за њу.

Заправо је супруга Кринка, крстарећи интернетом, нашла податак да се у Водичу Колумбијског универзитета за књижевност Источне Европе од 1945. (The Columbia Guide to the Literature of Eastern Europe Since 1945) налази и јединица о мени. Скинемо са сајта те две двостубачне странице, такође великог формата, чудом се чудећи одакле је професор Харолд Б. Сегел ископао појединости о мојој песми о Марини Цветајевој или о руским “јидиш песницима”, затим податке о мојој делатности у Институту за књижевност и уметност у Београду, у Удружењу књижевника Србије, Савезу писаца Југославије и да сам био гостујући професор “широм Европе, Азије и Америке” и, наравно, на Харварду. Зна професор за моје књиге и текстове, истиче “лирску деликатност” поезије и да сам заступник нехерметичког песништва.

ТАЈ ВОДИЧ  кошта преко 300 долара! Преживећу као професор и без Сегала! Како досад, тако и одсад. Кад, гле чуда, "Амазон" опет нуди за 17 центи и тај половни водич! Опет се нека библиотека, у некој америчкој забити, отреса књига које нико не узима у руке. Можеш да замислиш - књижевност Источне Европе! Европа и још она источна! И то без руских писаца! Постоји ли Источна Европа без Русије! Постоји! И кошта 17 центи. А за 360 долара нека ту Европу купује Харвардска библиотека! Како је само залутала у неку Дакоту! Не вређај Дакоту!...

Стигао и Водич баш пред наш полазак у Србију. Изгледа нов новцијат! Није хтео ни да га прелиста нико у Park Ridge Public Library! Где је тај Парк Риџ? Па тај градић је чикашко предграђе! Само петнаестак миља на северозападу од центра Чикага! Извини, Дакота! Хвала, Парк Риџ!

Мора и Водич са мном у Београд. И то у ручном пртљагу мада је тежак као повећа банатска лубеница. Дуга је ноћ док летим за Европу па да имам чиме да се забављам! Ако и не могу да прогутам ту књижурину могу бар да је начнем. Отварам, листам, одмах закључујем - зрео плод! Поготову што је у тој “лубеници” много српских зрнаца - писаца. Да кренем по азбучном реду па докле стигнем.

НЕМА Андрића у индексу аутора под насловом - Србија! Прво име је Ратко Адамовић а последње Нина Живанчевић.

Уз Србију је и Црна Гора. Serbia (and Montenegro). Вероватно зато јер је књига изашла 2003. А слутим и због језика. Тако су с правом сврстани међу српске писце Булатовић, Ђилас, Брана Шћепановић. Али каква је то књига без једног од ретких нобеловаца те савремене књижевне Источне Европе! А подстакла је неке од најпознатијих америчких слависта да је обаспу похвалама до неба! “Величанствена” књига с “изванредним предговором”, изврсном библиографијом, великим списком извора и, “што је најважније”, садржи она “ванредно богате и често узбудљиве биографије модерних источноевропских интелектуалних великана и не само великана”. Освести се! Зар ниси видео Андрићево име још на клапни? Први је ту међу водећим писцима: Андрић, Кундера, Шимборска, Кадаре, Чеслав Милош. А има их 700. Аха, ево писаца из Босне и Херцеговине. Андрић је међу њима! Као бошњачки писац? Да проверим. Не, није Сегел баш “политички коректан”, како се то подразумевало у тим временима у његовом Њујорку! “Босански Србин”. Остало - све познато. А Меша Селимовић? “Босански Муслиман”! Ипак - “с правом сматран за једног од најфинијих писаца на српско-хрватском језику у двадесетом веку”. Шта Сегел каже о Крлежи? Нема Крлеже! Зашто? Тврди Сегел да је најбоља дела објавио пре 1945! Да није то случај и са Црњанским? Не, Црњански је присутан. Веома опширна биографија, с нагласком на авангардизму и антикомунизму. Изостају, међутим, оне похвале првога реда. И Мирко Ковач је српски писац. А познат је по оштрој критици српске владе за време југословенског рата деведесетих.

ДАНИЛО Киш је Сегелов миљеник. Он је српски и “најкосмополитскији и најиновативнији југословенски писац после Другог светског рата”. За Сегела Павић није раван Кишу мада га подстиче на детаљну анализу "Хазарског речника" и других дела. Још један српски писац је врх над врховима, како је Исидора назвала Достојевског. Што је Киш у прози, Васко је међу песницима. “Најоригиналнији и најцењенији песник Југославије после Другог светског рата”. Ћосић није Сегелова крвна књижевна група. Није ни Давичо. Али јесте Бранко Ћопић.

А млађи од мене? Литерарна “звезда” Давида Албахарија почела је да сија седамдесетих као “најимпресивнијег у групи млађих писаца који су следили Киша у одбијању српског национализма после Другог светског рата”, а истиче се и антихеројском и неконвенционалном прозом, нарочито кратке форме.

Шта је с Косовом? Албански писци с Косова заједно су с писцима из Албаније (Albania and Kosovo). За Алију Подримју или Сабрија Хамитија не важи код сврставања чињеница да су рођени у Србији а не у Албанији. И да су им у Србији штампана дела.

-  Зар за Подримју не каже и да је најбољи албански песник који се јавио “на Косову, у Југославији”?

-  Нема Југославије ни Србије када пише да је Хамити само с Косова.

-  Остави, Александре, политику по страни! Зар није задивљујуће шта све њујоршки профа зна о животу и делима близу седамдесет савремених српских писаца? И каква им одаје признања! Капу доле!

-  ОК! Капа доле! Мада немам капу... 

ТРАГАЊЕ ЗА БОГОМ

МАТИЈУ Бећковића, професор Харолд Б. Сегел, у Водичу Колумбијског универзитета  “сматра се за једног од најбољих савремених српских песника...”. “Могућно је његово најимпресивније песничко дело (писано  дијалектом) "Богојављење", дугачка поема која спаја световни хумор и философска размишљања о трагању за Богом у Црној Гори...”. Лепо! А Миодраг Булатовић? Сегел његове ликове описује само као друштвено маргиналне и бизарне. Има ли у тим оценама и неких предрасуда, не само књижевних?

 СУТРА: БРИГА О ХЕРЦЕГОВЦИМА ИЗ ДАЛЕКОГ ПИТСБУРГА 

Препоручујемо

Друштво

0 1

ФЕЉТОН - ЈОСИП БРОЗ У ДОСЛУХУ СА АМЕРЧКИМ ИСТОРИЧАРЕМ: Пре Великог рата у Америци Срби и Хрвати живели су час у миру, час опет у завади

03. 05. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације