ФЕЉТОН - ЏО БАЈДЕН НА ДОРУЧКУ СА СРПСКОМ ДЕЛЕГАЦИЈОМ: Слободана Милошевића 1998. године поредио са негативцем из филма Џона Форда

НИЈЕ писац и новинар Мухарем Баздуљ први који је направио поређење између Слободана Милошевића и филмског лика америчког гангстера (Политика 4. 8. 2016).

Foto: Profimedia

Камо лепе среће да је био први и једини! Учинио је то потпредседник САД Џо Бајден, још сенатор у време те његове досетке у јесен 1998.

У Вашингтон на доручак са сенаторима крећем у друштву с докторима из Пенсилваније Ненадом Јанићијевићем и Љубишом Станковићем, истакнутим члановима Конгреса српског уједињења (Serbian Unity Congres), уговарачима сусрета. И ја сам био један од главних гостујућих говорника на њиховом годишњем скупу почетком деведесетих година у Сан Дијегу.

Састанку на Капитол Хилу присуствује и епископ с Косова и Метохије Артемије с игуманом Савом из манастира Дечани. Епископ држи краћи говор, наглашавајући да је Слободан Милошевић главни проблем који би требало решити.

После епископа позивају мене да објасним зашто већина Срба у матици и у расејању своју јужну покрајину сматра неодвојивим делом српске државе. Мирослав Ђорђевић, оснивач и дугогодишњи председник Српског конгреса уједињења, уздржава се да узме реч јер је имао не једном прилику да образлаже и брани српске интересе.

По завршеном доручку сенатор Бајден, члан, а мислим и председник Одбора за спољне политичке односе, предлаже ми да насамо разменимо мишљења о могућностима превазилажења горућег сукоба на Косову. Наглашава и да је пријатељски расположен према српском народу и Србији. Подсећам га, ипак, на неке његове крајње негативне изјаве о Србима као народу. Чуди се што их схватам дословно јер медији и његове речи преносе понекад ван контекста и сходно постојећим околностима. Он се веома критички односи, и то не крије ни пред јавношћу, према председнику Милошевићу. Пита ме да ли сам гледао филм Џона Форда “Човек који је убио Либертија Валанса” (The Man Who Shot Liberty Valance).

-  Како да нисам, и не једном. Мени се у том филму више допада Ли Марвин у улози америчког гангстера него Џејмс Стјуарт у улози адвоката који је наводно убио главног негативца и постао сенатор. Упечатљивији је и од Џона Вејна, ипак у споредној улози, мада игра лик човека који је Либертија устрелио из заседе.

-  ОК, мени Милошевић личи на тог злочинца.

-  И сада је још само проблем, изгледа све више и светски, ко ће да убије српског Либертија, је ли?

Сенатор се смеје, нарочито када му кажем да би се име Слободан на енглески могло превести као - Либерти. А само слеже раменима на примедбу да његово поређење ипак храмље.

Милошевић за Американце није био само српски проблем. И пре и после бомбардовања Србије. Сматрали су да су у питању и њихови интереси. Мени се 2000. неколико пута телефоном обраћао сенатор Џорџ Војновић у вези с исходом предстојећих председничких избора. Нагласио је да се највише шансе дају, уколико би учествовали, Ивану Стамболићу, затим Горану Свилановићу и на трећем месту Војиславу Коштуници. А то је и редослед жеља. Коштуничин национализам, каже сенатор, смета многим утицајним Американцима али може да буде користан у надметању с Милошевићем.

Од ове тројице, објашњавам сенатору, познајем једино Стамболића. С њим сам током десетак година, нарочито осамдесетих као председник Удружења књижевника Србије и в. д. председника Савеза књижевника Југославије (“оне” Југославије), повремено водио веома отворене, готово пријатељске разговоре. Имамо и заједничких слика, једну на насловној страници НИН. Али неко с тим презименом, из многих разлога, не може после комунизма да се нађе на челу демократске државе. Коштуница једини има изгледа да у тој изборној трци пре Милошевића стигне на циљ.

После више консултација сенатор Војновић ми, опет телефоном, јавља да се таква оцена о изгледима Коштунице на изборима прихвата као реална.

Однос званичне Америке погоршавао се према Коштуници све више током његовог учешћа у власти. У расправи на једном научном скупу у Америци скрећем пажњу Коштуничиним критичарима да се његово име налази на списку десет најистакнутијих светских личности протекле деценије. Једино из тог дела Европе. И то на листи угледне америчке друштвене институције.

Фото П. Митић/АП

Упознајем их тада и с разговором са сенатором Бајденом о Милошевићу и Фордовом филму. И питам се да ли би се сенатор Бајден сложио сада да је човеку који је “убио српског Либертија Валанса”, односно на изборима победио до тада готово недодирљивог Слободана Милошевића, место на таквој листи?

Поређење сенатора Бајдена подстиче и нека друга. Коштуница, као правник и начелни заступник закона, због чега је седамдесетих био истеран с Правног факултета, могао би да се упореди и с младим адвокатом Стодардом, невештим у руковању оружјем. А Зоран Ђинђић с правим ликвидатором Либертија Валаса. У Србији многи чак сматрају да без Ђинђићеве подршке у организацији изборне кампање Коштуница не би ни победио Милошевића. Несумњиво да је Ђинђићева подршка, као и других опозиционих вођа, била веома значајна, али само је Коштуница на демократским изборима Милошевића могао да уклони с власти.

Шта се догађало касније и  како су настали расколи друга је прича.

А та друга прича подсетила ме је на српски раскол у Америци...  почетком осамдесетих, када је у Колумбус стигао Александар, српску заједницу у Америци потресао је раскол у цркви. Разлоге те несреће не једном је Александру објашњавао отац Матеја Матејић, песник, универзитетски професор славистике на Државном универзитету Охаја. Упознао га је између два двогодишња боравка у Америци, почетком седамдесетих у Ајови и осамдесетих година у Северној Каролини  и Охају.

По свештенику Матеији раскол нису изазвале комунистичке власти у Београду ма колико ишао у прилог њиховом непријатељском односу према Српској православној цркви. “Расколници” су комунистичким утицајем покушали да објасне одлуке Цркве у отаџбини, уместо да признају да су неким сопственим поступцима  кршили црквена правила.

Александар је имао прилику да чује разлоге и друге, “расколничке” стране када је с том трагедијом и сам морао да се суочи на крају девете деценије. Тада је одлучио да у Америку крене трагом других српских књижевника које су сународници из дијаспоре по први пут позивали да им се обрате поводом шестстоте годишњице Косовског боја. И Амерички Срби су организовано кренули да обележавању изузетног догађаја у српској историји присуствују на Косову пољу. Дирљиве су биле  приче инжењера Косте Папића, доктора Ненада Јанићијевића и адвоката Боба Стона, председника Српског народног савеза...

У Кливланду и Њујорку морао је Александар да се одлучи у којој ће цркви да говори, у тзв. расколничкој или оној која је остала уз Мајку цркву у Србији и српским земљама. Желео је да га саслушају и једни и други али су две српске цркве биле раздвојене неком врстом “гвоздене завесе”. И сукоб између њихових парохијана није био само “хладан” него понегде и готово врућ... Касније се расправа, нарочито о имовини, пренела у америчке суднице. Александар се, ипак, досетио како да иступи једновремено и пред једном и другом страном. У Кливланду им је држао беседу, сакупљеним можда по први пут под истим кровом, или куполом, у руској, а у Њујорку у мађарској цркви!

СУТРА: ХИЛАНДАРСКА НАУЧНА БИБЛИОТЕКА У ОХАЈУ

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - СТУДЕНТИ У ПИТСБУРГУ НИСИ ХТЕЛИ ДА МРЗЕ СРБЕ: Неки учили српски да би нас нападали

19. 04. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - АМНЕЗИЈА ЗАХВАТА СВЕ МЕДИЈЕ У САД: Амерички студенти носили мајице са грбовима Србије и Црне Горе на ћирилици

18. 04. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ХУМАНИТАРНА МИСИЈА СРБА ИЗ ГРАДА ЧЕЛИКА: Нису ниједног тренутка заборавили подвиге својих предака

17. 04. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ЊУЈОРШКИ РАЗГОВОРИ О СТАЉИНУ И БРОЗУ: Хебранг ликвидиран без суђења, јер га је Јосиф Висарионович предвидео као Титовог наследника

15. 04. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације