ФЕЉТОН - АМЕРИКА СТАВЉА ШАПУ НА СВЕТСКУ ПОЛИТИКУ: Када би у Америци прихватили социјално-тржишну привреду, врло брзо би банкротирали

НИКО у политичком Бону није рачунао - а могао је - са једном ствари: Сједињене Државе, када су Европи значиле више него икада, нису желеле модел решавања конфликата какав је предвиђао ОЕБС.

Фото АП

Ова промена америчког става погодила је не само споменуте регионе Азије већ и кризни појас дуж јужног Средоземља... Стекли смо утисак да ни Сједињеним Државама, али ни Израелу, није било стало до мирног решавања конфликта... Зато, двадесет година касније, после разорних ратова, као на пример у Авганистану и западно- афричком Малију, схватамо зашто није била пружена шанса миру и међусобном споразумевању: Узурпирање права САД на монопол у себи садржи и неизбежност да се цена таквог става плати крвљу. Ратна подручја била су у великој мери разорена и основе за живот људи трајно уништене. Милиони људи су бежали и ни од кога нису тражили дозволу за пут ка Европи.

Да ли је до преокрета у америчкој политици, која се пре тога деценијама држала стриктног поштовања међународног права и исцрпљивања могућности примене дипломатских корака, збиља дошло изненада? Доиста није! Али ми нисмо били у стању да овакво понашање Америке одмах одгонетнемо: Америчке колеге се током 1993. и 1994. нису појављивале у телима Парламентарне скупштине ОЕБС. То су правдали недовољним буџетом или неопходношћу штедње САД или, пак, некаквим другим провидним разлозима. До нас су, међутим, стизале другачије информације попут оне да се Вашингтон, управо у поменутом периоду, бавио ревизијом своје укупне политике према остатку света. Све док се тај процес није завршио, нико из америчког Конгреса, био у питању сенатор или члан Конгреса, није смео да напусти земљу како не би одао ништа о новоуспостављеним циљевима ревидиране политике.

ПРОМЕНА правца постала је очигледна када се ни после свега ствари нису одвијале довољно брзо: Тако је било изнуђено да се за председавајућег Комисије за економска питања КЕБС/ОЕБС постави - Американац. Раније није било интересовања за ово место. У наставку рада Комисија је, као меру ствари, пропагирала капиталистичку доктрину. Ми, који смо се у Парламентарној Скупштини ОЕБС истрајно залагали за важење принципа социјално-тржишне привреде као фундамента немачке привреде, били смо принуђени да слушамо крајње непријатне реплике посланика из англосаксонског подручја. Одједном је социјална тржишна привреда постала „комунистичка идеја“. Последица свега овога била је да су нас, немачке демохришћане, попут Рите Зисмут и мене, проглашавали „комунистима“.

Како се убрзо испоставило, био је то тријумф такозваног неолиберализма широм света - социјална тржишна привреда са циљевима привредних постигнућа и друштвене равнотеже била је застарела, на ред је дошла економизација свих подручја живота. Није прошло ни десет година, да би се и код нас прогурао амерички модел привреде. А 2002. председница странке Ангела Меркел отишла је толико далеко, да је конгрес ЦДУ у Лајпцигу позвала на развој „тржишне (!) демократије“. Тим поводом ево једне сасвим пригодне анегдоте: Један проминентни посланик европских корена, приликом седнице Парламентарне скупштине која се одржавала једном годишње, позвао ме је у страну. Сматрао је да он, као неко ко се „осећа Европљанином“, такође фаворизује социјално-тржишну привреду. Смешкајући се, додао је: - Уколико би се такав модел привреде прихватио у САД, америчка држава би тренутно банкротирала.

НИСАМ веровао својим ушима када сам крајем новембра 2015.на Конференцији о европској политици безбедности чуо како се говори о томе да ће америчка делегација поново изостати са конференције у Бечу и да је њен изостанак и овог пута био образложен акутним тешкоћама америчког буџета. Дипломатски протокол веома пази на одређене критеријуме у одлучивању о томе каква ће личност добити позицију амбасадора при ОЕБС, попут оних садржаних у питањима: Шта је она до сада радила? Колико искуства доноси са собом и какве предвидљиве изгледе има у будућности?

Ово је потпуно разумљиво зато што су то индикатори значаја, који ће она уопште придавати преговорима: Да ли неко, ко показује заинтересованост за ту позицију - истински жели да на овој функцији оствари добре резултате или следи неке друге циљеве? На оваква питања се више пута одговарало и у случају избора читавог дипломатског особља. Том приликом се превасходно уважавало искуство. Деловало би чудновато да неки нови амбасадор у овако сложеном кризном региону какав, нажалост, представља Европа, боде очи својом релативном младошћу. Или да је у својој домовини био промотер интереса неке мањинске групе, нпр. у питањима сексуалне оријентације. Долазак на позицију амбасадора Сједињених Држава при ОЕБС у Беч био би оцењиван на овакав начин тако да он због конфликта у Украјини, својим деловањем никако не би допринео ничему добром. Из овог избора амбасадора САД при ОЕБС могло је да се ишчита, колико оне мало цене међународна преговарачка тела.

ПРИЛИКОМ ручка у Београду, где је текао веома отворен разговор, присутне руске дипломате реаговале са изненађењем када сам говорио о својим искуствима са променом америчког политичког курса деведесетих година. Он се до у детаљ поклапао са данашњим обрасцима понашања САД. Тада је почео њихов продор у правцу монополарног света. Куда води садашња ревизија америчке политике, и то у времену када је чекају предстојећи председнички избори са кандидатима од којих сваки пропагира рат?

Као и у ранијим временима, Београд можемо разумети као неку врсту сеизмографа за промене у Европи. Да је то тако показало се и у лето 2015. У време када су власти задржале на десетине хиљада избеглица на путу ка северу земље у смештајима у Београду и другим градовима државе, телефоном ме је позвао мој дугогодишњи пријатељ из Србије. Његова земља није била у стању да учини ништа друго, осим да тим људима пружи помоћ путем Црвеног крста Србије и других хуманитарних организација.

Мигранти, међутим, нису дозвољавали да их власти задрже тамо, желели су да продуже у правцу мађарске границе, а одатле у Немачку, у којој се мигрантима из балканских држава уопште пружао снажан отпор. Није у реду, тако су говорили, да ти људи код нас стижу из земаља у којима нема никаквог прогона, те самим тим не постоји ни повод да им се одобри азил. Људи су при томе заборављали да су деведесетих исте те западноевропске чланице НАТО и Европске заједнице, између осталог и ратом против Југославије, поставиле основе мизерног економског стања читавог Балкана.

Југословенско руководство је у то време било потпуно свесно тога да ће последице распада СССР снажно погодити њихову привреду. Комунистичке структуре више нису биле популарне. Амерички Конгрес је донео одлуку да више не одобрава кредите државама попут Југославије, иако је управо ова балканска држава претходних деценија, због својих политичких одлука против Совјетског Савеза, била затрпавана кредитима. Тада је Београд упутио Европској заједници позив у помоћ, предочавајући јој далекосежне политичке последице у случају да јој за реформе југословенске привреде не буде одобрено задуживање у висини од око четири милијарде немачких марака, што је Европска заједница грубо одбила. Када се ова сума упореди са милијардама долара које ће у међувремену бити протраћене за ратове и њихове последице у овом региону, тема је о којој је боље да и не размишљамо...

СУТРА: У СРБИЈИ НАТО РАЗАРА СВУ ИНФРАСТРУКТУРУ

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - НОВИ ПОГЛЕД БЕЛЕ КУЋЕ НА СТРАТЕГИЈУ СОВЈЕТА: Пад Берлинског зида био је френетично поздрављен у Немачкој и свуда у свету

24. 03. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - НЕПРИЈАТЕЉИ ПОСТАЈУ ПОВЕРЉИВИ ПРИЈАТЕЉИ: Уједињењем Немачке, совјетске саге су изгубиле блиског саговорника и "друга по оружју"

28. 03. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - РАТНЕ ИГРЕ ИЗ ТАЈНОГ АМЕРИЧКОГ БУНКЕРА: У бункеру близу Колорада Спрингса, будно око је надгледало читав свет

27. 03. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ПРОШЛОСТ И СЕНКЕ РАТА ПОНОВО ПРЕТЕ ЕВРОПИ: НАТО је на маневрима 1983. укалкулисао употребу нуклеарне ракете за напад на Дрезден

26. 03. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације