ФЕЉТОН - РАТНЕ ИГРЕ ИЗ ТАЈНОГ АМЕРИЧКОГ БУНКЕРА: У бункеру близу Колорада Спрингса, будно око је надгледало читав свет

АМЕРИЧКИ НОРАД-бункер код Колорадо Спрингса посећивао сам више пута између 1985. и 1988. Наравно, и ове посете биле су нешто изузетно.

Фото: Принтскрин You Tube

НОРАД је скраћеница за North American Defense Command (Северноамеричка команда ваздушно-космичке одбране) и одатле се осматрало читаво небо како би благовремено стигло упозорење на напад интерконтиненталним ракетама - тако је гласила званична функција бункера. Осим тога, ту је будно око надгледало читав свет. Одавде и овамо одлазиле су и стизале наредбе и команде линијама које су премрежавале читав глобус, наређења председника САД и надређених служби Владе, укључујући и Пентагон. Овде се реализују све одлуке које они донесу у случају опасности по земљу.

Као под огромном лупом НОРАД је осматрао и оне регионе света који нису били сврстани у неки од „степена алармантности“. Ништа није смело да промакне оку шпијуна и њиховим системима. О овом командном месту морало се размишљати као и о његовој повезаности са централном командом Сједињених Држава за нападе стратешким бомбардерима близу Омахе у савезној држави Небраска. У оквиру моје посете као члана Бундестага, особље из оба војна објекта отворено ми је пружало информације, наглашавајући да ме сматрају особом од поверења. Омогућено ми је да видим огромне екране на које су пристизале информације о ситуацији у свету, идентичне оним каквих смо се сити нагледали у играним филмовима и телевизијским извештајима.

Многи људи понешто знају за предимензионирану мапу света из филма „Маг Сатез“ - „Ратне игре“ из 1983, која покрива један читав зид у бункеру НОРАД. Међутим, када имате једину прилику да сами посетите ово место, амерички играни филм оставља на вас још депресивнији утисак, управо зато што је све из филма и те како било стварно. Он упечатљиво приказује драматичне последице компјутерских игрица по висококомплексне војне системе, што се може стварно догодити ако се могућност одлучивања отме из руку човека.

ДОБИО сам ретку прилику да као један од малобројних западних политичара, при томе још и цивил, посетим обе тајне локације командног центра НОРАД као централе издавања команди напада из базе OFFUTT Air Force код града Омаха у држави Небраска и да упоредим своје доживљаје са филмом. На мене је пре свега оставило утисак са каквом невероватном отвореношћу ми је дозвољен увид у глобално стратешко размишљање оружаних снага Сједињених Држава и како су са мном дискутовали слободно. То је сведочило о жељи како одговорних ту на лицу места, тако и Владе САД, да ми се пруже докази о њиховим напорима и могућностима, али и да се савезницима допусти да у свему томе учествују. И током размене осетљивих података нисам могао пожелети ништа више.

Додуше, то уопште није било по вољи немачке Савезне владе која је желела да ми, уколико смо као посланици ЦДУ/ЦСУ фракције у Бундестагу имали превише информација, неке од њих третирамо као доступне искључиво нашој Влади. Ипак ми је сарадња, коју сам тих година успоставио са америчком страном, омогућила ексклузивни приступ свеобухватним сазнањима америчке Владе о свету, која су потицала из сфере њиховог утицаја, а она се простирала од Вашингтона, преко Штутгарта и Сомалије на источној обали Африке, све до Хонолулуа на Хавајима. Због тога је, у нашем случају, по природи дошло да великог скока у знању у поређењу са сопственим министарством.

Поново нисам био у стању да се отресем сећања да сам, кад год бих улазио у владин бункер у Арталу, осећао да совјетско нуклеарно оружје тог часа стварно циља управо и у овај објекат централне команде и да ће интерконтиненталне ракете са прецизно навођеним нуклеарним главама долетети право до циља, без обзира на то што су се над њим надвијали лук од стотине метара дугачке стене и једно масивно брдо.

ЧЕМУ онда уопште користе бункери у случају озбиљне опасности? О томе смо у време моје посете НОРАД расправљали. Ова дискусија није ниште променила у погледу бункера, али, такође, ни становништва изван њега и шанси његовог преживљавања у случају деловања ефекта ФМП, електро-магнетног пулса, изазваног нуклеарном експлозијом. Боље је не постављати таква питања у бункеру, зато што бисмо могли да пођемо од чињенице да он уопште није ни од каквог значаја. Можда би простор бункера и био заштићен од искључења свих електричних уређаја у случају напада нуклеарним оружјем, али то не би било ни од какве помоћи становништву изван бункера. При томе је око бункера све вредело разгледања, а изворни пејзаж око њега био је оно што повезујемо са Западном Америком.

Када се из Колорадо Спрингса више миља вози у масив Стеновитих планина посетилац ће угледати прилазе стаништима некадашњих заједница копача злата која су се током деценија очувала. Можда су их ветрови нахерили, али смо могли да се посветимо својим размишљањима пре него што смо нестали у холу широм света познатог хотела Broadmoor.
Јула 2006. гигантски амерички објекат бункера привремено је обуставио рад и био преведен у статус „топле приправности“ Због тадашње предвидљивости глобалне политике, он је скоро десет година уживао у својој улози Трнове Ружице.

Чинило се да петнаест зграда, свака висока више од три спрата и због амортизације постављена на челичне спирале, више немају будућност. Али, улагањем од скоро једне милијарде долара он је сада био припремљен за нови задатак: Будно осматрање новог „старог“ непријатеља. Одлука владе Сједињених Држава да модернизује “Чејенску планину“ почива на њеној тоталној промени расположења, иако им Руска Федерација, према општем суду, за то није пружала никакав довољан разлог. А како се на повећању нуклеарних потенцијала ради под веома високим притиском, и нервоза све више расте.

У ВРЕМЕ мојих посета САД, као појединца или политичара из ресора одбране и посланичке групе ЦДУ/ЦСУ Бундестага, ситуација је у САД, по мом осећању, била другачија. У оно време се чинило да је и тамо и те како постојала спремност на учествовање у наговештаваним мировним процесима и са добронамерношћу се гледало на приближавање Истока и Запада, специјално у Немачкој као жаришној тачки тог процеса. Насупрот овоме, изјаве Џорџа Фридмана, у међувремену бившег директора геополитичке обавештајне платформе „Стратфор“, одавале су у пролеће 2015. сасвим другачију слику.

У прегрејаном расположењу поводом конфликта у Украјини, он је себи дозволио да га Савет за спољне односе у Чикагу узме под своје идејом да је циљ америчке политике још од оснивања Немачког Рајха 1871. био да дугорочно осујети добросуседску сарадњу између Немачке и Русије. Данас поједине америчке снаге очигледно сматрају да је у блиској и мирној сарадњи ове две државе континенталне Европе на делу озбиљно угрожавање свеопштег ширења америчке глобалне политике од стране Русије.

У Команди стратешким бомбардерима САД, у бази ратног ваздухопловства ваздушних снага Offutt Air у граду Омаха, била је присутна застрашујућа идеја о глобалном нуклеарном уништењу до кога може доћи сваког тренутка. Упркос томе у бази Offutt  ми је ипак на памет пало - вестфалско пиво. Један мој добар пријатељ ме је једном приликом одвео у огромна пространства. У самој средини од хоризонта и до хоризонта стајала је усамљена грађевина, није било могуће да превидимо једну рекламу огромних димензија „Пиво вајнштајн“. Моја домовина није могла да ми буде ближе него тог тренутка!

СУТРА: НЕПРИЈАТЕЉИ ПОСТАЈУ ПОВЕРЉИВИ ПРИЈАТЕЉИ

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ПРОШЛОСТ И СЕНКЕ РАТА ПОНОВО ПРЕТЕ ЕВРОПИ: НАТО је на маневрима 1983. укалкулисао употребу нуклеарне ракете за напад на Дрезден

26. 03. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПОЛИТИЧАРИ НА ВЛАСТИ СУ ОДВОЈЕНИ ОД НАРОДА: Још марта 1992. године чули су се први гласни захтеви да се НАТО прошири на Исток

25. 03. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - НОВИ ПОГЛЕД БЕЛЕ КУЋЕ НА СТРАТЕГИЈУ СОВЈЕТА: Пад Берлинског зида био је френетично поздрављен у Немачкој и свуда у свету

24. 03. 2024. у 18:00

Свет

0 7

ПУТИН ПОРУЧИО - СПРЕМНИ СМО ЗА НУКЛЕАРНИ РАТ: Уочи председничких избора, јаке поруке председника Русије

14. 03. 2024. у 06:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације