СПОМЕНИЦИ РУСКЕ И СРПСКЕ КУЛТУРЕ: Многи истакнути српски Руси почивају у Новом Саду, Белој Цркви, Зрењанину, Новом Бечеју

пише: Драго ДЕЛИЋ

23. 03. 2024. у 18:00

НА РУСКОМ гробљу у Београду, на парцелама које су део Руског некропоља налази се 755 гробних места у којима су посмртни остаци преко 3.000 људи: царских војника и официра, професора универзитета, архитеката, научника, дипломата.

СПОМЕНИЦИ РУСКЕ И СРПСКЕ КУЛТУРЕ: Многи истакнути српски Руси почивају у Новом Саду, Белој Цркви, Зрењанину,  Новом Бечеју

Фото: Архива недељника „Печат“

Међу истакнутим именима руске и српске културе налазе се архитекте Николај Краснов, Виктор Лукомски, Григорије Самојлов, Петар Анагности, професори Универзитета Степан Кулбакин, Фјодор Тарановски, Георгије Острогорски, Сергеј Троицки, Георгије Пио-Улски, В.В. Фармаковски, Александар Брандт, Николај Салтиков, Антон Билимович, балерине Нина Кирсанова, Тамара Полонска, Марина Оленина, глумица Наталија Ердели, оперска певачица Софија Драусал, певачица руских романси Олга Јанчевецка, писац и критичар Јевгеније Аничков, писац и филмски сниматељ Михаил Иваников, сликари Степан Колесников, Леонид Шејка, књижевник Александар Саша Петров ...

Михаил В. Родзјанко, председник два сазива Руске Државне Думе и главнокомандујући руске војске до Октобарског преврата - М. В. Алексејев, почивају на Новом гробљу, ван руских парцела, али су саставни део Руског некропоља, заштићеног као јединствен комплекс Града Београда, о чијем уређењу брине Влада Руске Федерације у оквиру одржавања значајних споменика у иностранству. Ван руских парцела налази се и гробно место руског посланика у Србији, великог поштоваоца српског народа, Николаја Хартвига.

Део некропоља су Иверска капела, подигнута 1931. по угледу на срушену капелу у Москви, реновирана 2014. под покровитељством председника Владимира Путина, и споменик „Руска слава” подигнут у част руских војника погинулих у Првом светском рату.

У гробници Иверске капеле сахрањен је митрополит Руске православне заграничне цркве Антоније Храповицки, а око капеле - истакнута духовна лица руске емиграције. Овај део Новог гробља има специјални статус сличан гробљу савезника у непосредној близини. У августу 2014. године, одржан је свечани чин освештења уз учешће патријарха српског Иринеја и под покровитељством председника Владимира Путина... Овај део Новог гробља у Београду представља јединствен простор руске историје и културе, али истовремено и српске, будући да се на њему почивају људи који су истовремено и део српске историје и културе.

ВАН БЕОГРАДА почивају многи истакнути српски Руси, у Новом Саду, Белој Цркви, Зрењанину, Новом Бечеју. На православном гробљу Черат у Сремским Карловцима почива око 60 царских Руса, међу њима има барона, професора карловачке Богословије и Гимназије, генерала, пуковника, нижих официра, инжењера, свештеника, геометара, општинских чиновника, угоститеља, стоматолога, обичних људи. На Чератском гробљу почива отац генерала Врангела, Николај Јегорович Врангел, доктор наука. Његов гроб је близу капеле, обележен је већим руским крстом, а у кругу су сахрањени остали царски Руси који су живели у Сремским Карловцима.

МУЗЕЈ НА ОТВОРЕНОМ

МЕМОРИЈАЛНИ споменик "Руска слава" подигнут је 1935. године  по решењу архитекте Романа Н. Верховског и пројекту В. В. Сташевског. У основи споменика налази се гробница руских војника погинулих на Солунском фронту, официра и редова који су дали своје животе у одбрани Београда, и око стотину руских војника преминулих у болницама. На споменику "Руска слава" који доминира на овом  јединственом  музеју  на отвореном, у оквиру Руског гробља у Београду,  пише: "Вечна слава императору Николају Другом и 2.000.000 Руских војника Великог рата."

У Панчеву је свој живот окончала читава плејада руских племића, барона и бароница, грофова и грофица, кнежева и кнегиња. Према подацима из Народног музеја у Панчеву, на том гробљу почива око 1.200 избеглих Руса и њихових потомака. Али, немар и небрига прекрили су већину гробних места... Највише гробних места је пропало током Другог светског рата и у годинама Информбироа...Хроничари Панчева су забележили да 46 царских генерала и око 300 официра почива у том граду. Међу њима је генерал Михајло Ј. Богушевски, јунак четири рата, добровољац у Српско-турском рату 1876, носилац сребрне медаље захраброст Краљевине Србије.

НА ПРАВОСЛАВНОМ гробљу у Земуну почивају истакнути Руси, Алексеј Гринков, професор музике и диригент неколико хорова, пилоти прве југословенске ваздухопловне компаније „Аеропут” Виктор Никитин и Михаил Јарошенко, генерали Владимир Михаилович Драгомиров, Александар Генрициј, пуковник Александар М. Арцибушев. Ту се налазе и гробнице угледних руских породица.

Многи руски војници који су погинули у ослобађању Београда у Другом светском рату, чија имена нису позната, почивају у заједничким гробним местима на комплексу спомен-обележја „Ослободиоци Београда", прекопута Новог гробља. На овом меморијалном центру, руски и српски званичници обележавају Дан ослобођења Београда и Дан победе.

Из Кримске евакуације  у црногорска места Зеленика, Ђеновићи, Мељине, Херцег Нови, у три таласа од средине 1920. до априла 1921. године дошло је близу 20.000 избеглица, већина је одмах упућивана на простор данашње Србије. Мање њих се определило да остану у Боки, међу њима су били рањеници, тешки ратни инвалиди и оболели од тифуса. Због епидемије тифуса који је у то време харао, неке избеглице су брзо преминуле, а оболели су задржани у прихватилиштима у Боки Которској. Преминули су сахрањивани на Војном гробљу у Херцег Новом на Савини, формираном током Великог рата. На том гробљу сахрањивани су и Руси који су остали да живе на том подручју.

Ово Руско гробље је дуго било запуштено, а архитекта Борис Дабовић је почетком деведесетих обавио истраживање које је показало да су сачувана 52 гробна места од којих је десет без обележја. Пронађена су гробна места девет генерала, седам пуковника, док је међу осталима било нижих и виших официра, лекара, инжењера, барона, државних саветника. Претпоставља се да на овом гробљу почива 111 руских емиграната. Гробна места су обновљена, а херцегновско Друштво руско-српског пријатељства и локална самоуправа и организовали су подизање цркве посвећене адмиралу Фјодору Ушакову, који је у 19. веку боравио у Боки. Освећена је 2008. године...

КРАЈ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - Имао је осећај за то

МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"

БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.

21. 11. 2024. у 11:45

Коментари (0)

БРУКА И СРАМОТА У АЛБАНИЈИ! Шиптари и Украјинци заједно вређали Србе и Русе (ФОТО)