ФЕЉТОН - КУЛТ СЕЋАЊА НА ЦАРСКЕ РУСЕ И ЦРВЕНОАРМЕЈЦЕ: Харковски девојачки институт је у Нови Бечеј дошао са 114 ученица и 30 професора

Пише: Драго Делић

08. 03. 2024. у 18:00

НАРОДНИ музеј у Белој Цркви, најстаријиу Војводини, осно- ван 1877. године, чува вредне експонате из царске Русије.

ФЕЉТОН - КУЛТ СЕЋАЊА НА ЦАРСКЕ РУСЕ И ЦРВЕНОАРМЕЈЦЕ: Харковски девојачки институт је у Нови Бечеј  дошао са 114 ученица и 30 професора

Харковског девојачког института у Новом Бечеју, Фото Туристичка организација Нови Бечеј

У децембру 2021. године организовао је изложбу „Бела мати” поводом стоте годишњице од досељавања Руса у овај град и издао монографију Игора Вокоуна, кустоса и директора Музеја и Народне библиотеке у Белој Цркви. Изложба је отворена у присуству амбасадора Русије Александра Боцан Харченка и уз песму „Тамо далеко”у извођењу Московског кадетског корпуса, симболичну за оба народа који су прешли једнако мукотрпан и неизвестан пут у току Првог светског рата - Срби преко врлети Албаније, а Руси преко југа Русије, Цариграда и Галипоља.

Музеј чува око 130 предмета везаних за руску емиграцију. Неке су Руси донели повлачећи се од бољшевика, а неки су настали током живота у Краљевини Југославији, као поклон породица емиграната. Према речима Игора Вокоуна, међу највреднијим експонатима налазе се две аутентичне кадетске блузе из периода непосредно пред почетак Првог светског рата, сабља са монограмом цара Николаја Другог, руске новчанице и ковани новац, јубиларна рубља израђена поводом 300. годишњице династије Романов, затим кинџали (бодежи), фотографије, графике, књиге, часописи, слике руских аутора Јефима Чепцова, Ане Маковске, Петра Кубичеле. Неки од највреднијих експоната приказани су на изложби „Бела Русија: Руска емиграција у Војводини”, 2014. године у Музеју Војводине у Новом Саду, и 2018. године у музеју „Мањеж” у Москви.

Поводом обележавања великог јубилеја, Музеј у Белој Цркви је у сарадњи са хором „Bella Musica” из Беле Цркве организовао концерт „Музика чува сећања”.

У јулу 2022. године Руски научни институт при Руском дому у Београду и Општина Бела Црква потписали су споразум о сарадњи. Он, како је предвиђено, треба да допринесе заједничком очувању сећања на руску емиграцију и неговању културног наслеђа које су нарочито руски кадети и студенткиње Маријинског института оставили школујући се у овом граду.

БЕЛА  црква представља јединствен центар на мапи руске историје и културе. На Руском гробљу близу границе са Румунијом почива око 650 Руса и њихових потомака. Међу њима је чак 19 генерала, бројни официри, кнегиње, племићи, грофови, уметници, професори, свештеници, кадети. Ту почива и више десетина руских заробљеника, знаних и незнаних из Првог светског рата, који су се затекли на овом простору приликом пада Аустроугарске.

Данас у Русији постоји око 150 оваквих образовних установа, а на свечаносту Белој Цркви, осим кадета из Русије, долазе и потомци белоцркванских кадета из Аргентине, Бразила, Венецуеле, Канаде, Француске. Пандемија коронавируса прекинула је ову дивну традицију, па Дан кадета није обележаван после 2019. године. На спомен плочи пише да је Трг „добио назив 22.10.2006. године у знак сећања на руске кадетске корпусе и Маријински девојачки институт, који су били смештени у Белој Цркви од 1920. до 1944. године. Спомен плоча је постављена као знак захвалности Србији и становницима Беле Цркве у име задужбине Алексеја Јордана из Русије и кадета Руске Федерације”.

Трг руских кадета је један мали, лепо уређени сквер, не- посредно испред Руске цркве Светог Јована Богослова, подигнуте 1932. године.

ТРАЖЕЋИ  спас од Октобарског преврата и грађанског рата, у Нови Бечеј је марта 1920. године стигао део престижног Харковског девојачког института. Они су после пораза генерала Деникина и пада Одесе и Херсона, успели да се домогну луке Варна и преко Ниша и Београда стигли заједно са особљем и ученицама Маријинског донског института, који су смештени у Белу Цркву.

Обе установе дошле су са скоро комплетним особљем, односно са онима који су у том паничном спашавању успели да стигну до Одесе. Харковски институт је у Србију дошао са 114 ученица, 30 професора, 12 чланова породица и пет служитеља.

Институт је имао интернат за ученице из других градова, а настава се одвијала на руском језику по наставном програму из царске Русије, који је усклађен са програмом Краљевине.

Као и Маријински, Харковски девојачки институт је био престижна установа. Све руске породице желеле су да њихова деца похађају престижне руске школе. То је било нешто што се подразумевало. Настава се и у Харковском девојачком институту одвијала на руском језику, неговала се традиција царске Русије у свим облас- тима, дисциплина је била веома строга, васпитачице су бринуле о ученицама до завршетка школског дана, у слободно време ишле су у школу балета и гимнастике, а изласци у град су били ограничени и добијани су уз сагласност дежурног васпитача.

При Институтује деловалаи Школапримењенихуметности коју је завршило 56 ученица. За 12 година колико је постојао, до 1932, Институт је завршило 319 ученица, а од 1929. године његова покровитељка је била краљица Марија Карађорђевић.

И Харковски институт се финансирао из средсава Руског црвеног крста и Државне комисије за заштиту интереса руских избеглица, али и из донација угледних руских емиграната широм света. Треба истаћи да је државна помоћ Краљевине СХС, потпом Југославија, била изузетно важна, може се рећи и пресудна, јер је, нарочито у првим годинама, покривала већину трошкова школовања, укључујући боравак у интернату исхрану, набавку школских униформи и уступила објекат за школу.

ПРВА  руско-српска женска гимназија у Великој Кикинди основанајеудецембру 1921. године. Гимназијајеималаинтер- нат за девојке из других градова. Пре отварања гимназије је тај објекат служио као прихватни центар за руске избеглице у Кикинди.

Гимназија је неговала традицију престижног Смољног института из Петрограда. Прва управница Гимназије била је Наталија Корнелијевна Тхоржевскаја удата Ердељи (1889- 1925), дипломац престижног Смољног института, глумица Александринског театра у Петрограду.113 Настава и правила понашања у гимназији и интернату обављали су се по угледу на девојачке институте у Русији. Тако је било и у другим средњим школама у краљевини, пре свега зато што се веровало да је животу емиграцији привремен и да ће се, стицајем одређених околности, релативно брзо вратити у отаџбину и наставити рад. Други разлог је тај што су руске избеглице у краљевини добиле највиши статус, између осталог и право да се школују на свом језику и по наставном плану и програму царске Русије, који је делимично прилагођен нашим прописима. По завршетку средњих школа, даље образовање су настављали на жељеним универзитетима на српскохрватском језику.

Стота годишњица оснивања Прве руско-српске женске гимназије у Кикинди са интернатом, како се званично звала, обележена је у децембру 2021. године постављањем табле на згради Основне школе „Јован Поповић” у којој је од 1921. до 1931. године радила ова средњошколска установа. Догађају су присуствовали представници амбасаде Руске Федерације, Друштва руско-српског пријатељства и Националног савета руске националне мањине у Србији. Гимназију је за десет година рада завршило око 200 девојака. У њој су школоване и девојке чије су породице живеле ван Кикинде.

Прва директорка гимназије Наталија Ердељи преминула је 1925. у 36-ој години живота сахрањена је на Новом гробљу у Београду. После Наталије Ердељи, на чело гимназије до њеног затварања била је Јелисавета Едуардовна Абацијева, супруга генерала Абацијева. 

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДАНА КАДЕТА

ЦЕНТРАЛНИ догађај посвећен руској колонији у Белој Цркви је Дан кадета, који се обележава од 2009. године. Том приликом долазе кадети из Русије, као и потомци белоцркванских Руса из више земаља света, а главна свечаност одржава се на Тргу руских кадета, уз познате руске и српске песме настале у борби за слободу два народа. Тај догађај нема идеолошке предрасуде, обележава се у знак јединства, заједништва и борбе за слободу руског народа и у част кадетских школа које представљају једну од највећих васпитно-образовних тековина Русије.

 СУТРА: ПОЧЕЦИ СРПСКО-РУСКЕ САРАДЊЕ У ПРОСВЕТИ 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - Имао је осећај за то

МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"

БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.

21. 11. 2024. у 11:45

Коментари (0)

ТАКЕР КАРЛСОН УПОЗОРАВА АМЕРИКАНЦЕ: Сви смо веома близу смрти