ФЕЉТОН - БЕЛА ЦРКВА ПОСТАЈЕ ПРАВИ РУСКИ ГРАДИЋ: У Панчеву, у Руској болници, 10. маја 1931. рођена позната српска сликарка Оља Ивањицки

ИЗА бројчано невелике, али веома угледне руске колоније у Панчеву, која је бројала неколико стотина чланова, остали су дубоки трагови, нажалост данас мало видљиви голим оком, а нешто више, али не толико колико заслужује, присутни су у предању и културном наслеђу. Руска заједница у Панчеву живела је интензивним и садржајним руским животом.

Белa Црквa у време боравка царских Руса, Фото Историјски архива Бела Црква

Панчево је имало руске занатске радње, пекаре, ресторане, берзу рада, балетску школу, дом за стара лица, али централна установа која је свему давала посебну енергију била је чувена Руска болница.

Руска болница (санаторијум) у Панчеву свакако је највећа тековина царских Руса у овом граду и једна од највећих на про- стору међуратне Југославије. Она је далеко надмашила своју примарну намену, преко цркве отворене за све вернике, била је и центар повезивања, неговања традиције и обичаја. Повод за њено оснивање био је долазак преко 750 руских избеглица из Кримске евакуације, махом официра, међу којима је било доста болесних и рањених, али и лекара и медицинских радника. Власти су уступиле зграду пређашње аустроугарске болнице, тек адаптиране за српску пољску болницу, а први кадрови су били руски лекари, медицинске сестре и техничари.

Зато су Београђани и житељи Баната и Подунавља долазили на лечење у ову болницу. У њеном раду посебно су се истакли лекари Иван Афанасјевич Бјелоусов (први управник), М. П. Метаљников, Е. Ф. Данчаков, А. Д. Добашевич, Владимир А. Вороњецки (други управник родом из Петрограда), Владимир Левицки (трећи управник), Надежда Алексинска из Москве, Николај Сичев из Харкова, Николај Протопопов и Симеон Попов из Одесе.

ЗА ДВАДЕСЕТ година рада у овој болници је обављено око 12.000 операција, 5.000 рендгенских прегледа, око 75.000 превијања, дато је око милион и по инјекција, а родило се 1.250 деце руског порекла. Поводом јубилеја, 20 година успешног рада, за допринос развоју српске медицине, највишим орденима Југословенске круне и Светог Саве одликовано је десетак лекара и других медицинских радника; др Владимир Левицки, др Александра Мандрусова, др Евгенија Данчакова, др Ивана Јемељанова, др Александра Гладилина.

Генерал Врангел је посећивао ову болницу више пута, као једну од установа од примарног значаја за руску заједницу. Сваки његов долазак представљао је посебан догађај за особље болнице и пацијенте. Остало је упамћено да му је приликом једног повратка из Беле Цркве, иако је допутовао у шест часова ујутру, приређен величанствен дочек. Панчевачки Руси су га на рукама отпратили до просторија Руско-српског комитета, и масовно га испратили на пароброд за Сремске Карловце.

У овој болници је рођена позната српска сликарка, чланица култног покрета Медијала - Оља Ивањицки, чији су родитељи у избегличком таласу стигли из Русије.

БОЛНИЦА  је имала цркву посвећену Светом Николају Мирликијском, отворену за пацијенте и панчевачке Русе. По жељи, Руси су као и остали грађани одлазили и у друге цркве.

Болница је финансирана из средстава Државне Комисије за руске избеглице, донацијама Руског црвеног крста и Главног штаба генерала Врангела, па је захваљујући томе пословала стабилно и имала савремену опрему. То је омогућило да се значајан број материјално угрожених пацијената лечи бесплатно, што је био један од основних циљева приликом оснивања.

Доласком партизана и црвеноармејаца, Руска болница је престала са радом и претворена је у војну установу, а потом у простор за смештај културних и омладинских организација. У тој згради у центру Панчева данас се налази Дом омладине. Је- дан је од најстаријих и најлепших објеката у Панчеву и околини.

МАРИЈАНСКИ девојачки институт и Кадетски корпус , oве две образовне установе учиниле су малу Белу Цркву у међуратном периоду правим руским градићем. Непосредно уз границу са Румунијом, Бела Црква је придошлим Русима донела неку посебну блискост не само у географском смислу него и у духовном и емотивном смислу. Руски језик могао се чути на сваком кораку, те је овај градић постао Русија у малом. Томе су посебно допринеле две образовне институције.

Начин живота, одевања, понашања ученица Маријинског института и кадета, текли су по утврђеним правилима као у царској Русији. Одавали су утисак неке затворености у односу на локалну заједницу, а радило се само о једном традиционалном систему наставе који је подразумевао дисциплину и поштовање утврђених стандарда образовања, и који је стицајем несрећних околности измештен у Белу Цркву. У том погледу ове две уста- нове нису се разликовале у односу на време док су деловале у Русији. Сачувана мемоарска грађа заснована на сећању ста- роседелаца и потомака руских избеглица упућује нас на закључак да иза таквог програма рада стоји велика љубав према отаџбини и поштовање богате руске традиције. Све руске школ- ске установе у Краљевини Југославији, осим образовне имале су и веома важну, васпитну функцију, без које се не могу извести на пут нове младе генерације, одане својој отаџбини.

У БЕЛОЈ Цркви, око 2.500 руских избеглица, претежно је било везано за рад Маријинског девојачког института са интернатом и Кадетског корпуса. Тако је Бела Црква, захваљујући овим установама,  постала најмлађи град у Србији, један од најважнијих центара руског образовања и идентитета у иностранству. Руске избеглице су тада чиниле више од трећине укупног становништва Беле Цркве, градића са неколико хиљада житеља, претежно Срба и Немаца. Долазак толиког броја избеглица променио је националну структуру, јавни и културни живот ове пограничне вароши, повећана је набавка и продаја основних намирница, живнуле су продавнице и ресторани, културни и друштвени живот. Како је та нагла промена структуре становништва утицала на локалну заједницу није нам познато, јер су многи подаци уништени током Другог светског рата. Уништавали су их и руски емигранти, због тога што су пред новим властима могли да представљају озбиљну претњу по личну безбедност. Све што знамо о међуратној руској колонији у Белој Цркви, потиче из локалних извора, каснијих истраживања заснованих углавном на изјавама руских потомака, преосталој архивској и скромној публицистичкој грађи.

ВЕРОВАТНО најбољи одговор на питање како су емигранти прихваћени у Белој Цркви дао је историчар уметности Игор Вокоун. Он каже да су „староседеоци Русе доживљавали као продуховљено становништво, изузетно уредно и дисциплиновано, тихо и породично, образовано, од којег се могло пуно научити”.

Маријински девојачки институт (основан у граду НовочеркаскуДонској области) био је смештен у згради предратног Официрског дома и потоњег Дома Војске Србије, погодној за једну овакву установу, са потребним учионицама, кабинетима, простором за рекреацију и спорт, великим двориштем. У Белу Цркву су 1920. године стигле 62 ученице и седам наставника, али се број девојака стално повећавао, имајући у виду углед ове образовне установе и веома добре услове за рад. Већ школске 1921. године Институт је имао 162 ученице.  Ову школу су због престижа и традиције уписивале девојке из других градова, имала је интернат са мензом и осталим пратећим садржајима. Ученице су носиле лепу       летњу и зимску униформу, привлачиле су општу пажњу када су у пратњи професорки -васпитачица ишле у редовну шетњу парком и околним улицама.

МОДЕРНА БОЛНИЦА

У МАРТУ 1920. године у панчеву је основана Руска болница ради лечења руских избеглица, али је кроз њу прошао велики број нашег становништва. Уз подршку Руског црвеног крста и донације имућнијих Руса опремљена је најсавременијим уређајима и врло брзо је израсла у једну од најмодернијих болница не само у новој Краљевини, него и у региону. Имала је три операционе сале, породилиште, терапеутски центар, лабораторију, апотеку и веома угледне лекаре.

 СУТРА: ТРАДИЦИЈА РУСКИХ КАДЕТА НАСТАЉЕНА У БЕЛОЈ ЦРКВИ  

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - РУСКИ ДОМ ЦЕНТАР КУЛУРНЕ САРАДЊЕ: У првих девет година, кроз Поликлинику је прошло више од 188.000 пацијената

05. 03. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ОБРАЗОВАЊЕ МЛАДЕЖИ БИЛО ЈЕ ПРИМАРНО ЗА ЕМИГРАЦИЈУ: У Београду је 21. јуна 1936. године пуштен у рад нови Дом руских ратних инвалида

04. 03. 2024. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - БЕОГРАД ЈЕ БИО ДУХОВНИ ЦЕНТАР ИЗБЕГЛИХ РУСА: Руси су дошли као мелем на рану српском бићу страдалом у Првом светском рату

03. 03. 2024. у 18:00

Фељтон

0 7

ФЕЉТОН - РУСИ ПОДИЖУ СВОЈУ ПРВУ ЦРКВУ У СРБИЈИ: Руска загранична црква је од СПЦ добила сва овлашћења за рад са руским народом

01. 03. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације