ФЕЉТОН - ОБРАЗОВАЊЕ МЛАДЕЖИ БИЛО ЈЕ ПРИМАРНО ЗА ЕМИГРАЦИЈУ: У Београду је 21. јуна 1936. године пуштен у рад нови Дом руских ратних инвалида

ЗА РУСКУ емиграцију образовање је било примарна делатност, па су се најпре оснивале школе. У Београду је већ 1920. године отворена Српско-руска гимназија у Његошевој улици у згради Треће гимназије.

Иван Буњин, први руски нобеловац, поклонио се сенима краља Александра, Фото "Википедија"

После две године премештена је у Педагошки музеј у Узун Мирковој, а касније у Руски дом у Краљице Наталије. У школској 1921/22. години у овој гимназији се школовало око 270 ученика, од чега су 152 уписана те године дошла из такозване Кримске авакуације, која је преко Цариграда стигла у Београд. Током трајања гимназије до 1944. године, њу је завршило око 1.000 руске деце, а приближно толико из разних разлога није дошло до краја.

Већ 1920. године основан је Руски дечји дом у згради Друге женске гимназије у улици Краљице Наталије за предшколсу и школску децу до четвртог разреда. Настава је била на руском језику по програму и уџбеницима из царске Русије. Када је изграђен Руски дом у истој улици, школа је пресељена у ту зграду. Руски дом је постао седиште бројних удружења и друштава те је у том смислу његова улога у предратним годинама била драгоцена за руске емигранте. У њему су деловали Руски научни институт, Руско драмско позориште, Руско-српска гимназија, Руска народна библиотека.

Неке елитне средње школе наставиле су да раде, само су стицајем несрећних околности промениле место делатности, чему посвећујемо посебну пажњу.

ИАКО се пуно водило рачуна о запошљавању, материјални положај многих емиграната био је тежак, нарочито за оне који су дошли као инвалиди или су оболели и постали неспособни за рад. Зато је значајан део активности био усмерен на социјалну политику. У Београдује је 21. јуна 1936. године пуштен у рад нови Дом руских ратних инвалида на Старом Ђерму у улици Чича Илије 4. То је био савремен објекат са 550 метара квадратних, а осим соба за инвалиде имао је и здравствену амбуланту и канцеларије. Подигнут је од прилога чланова Удружења војних инвалида и њихових пријатеља, и уз подршку Београдске општине и Министарства социјалне политике. У Хопову и Панчеву је функционисао Дом за децу руских избеглица, који се финансирао из донација руске емиграције и српских установа и појединаца.

Друштво за руске домове за старе, које су основале угледне београдске госпође на челу са Милом Симић, отворило је у јуну 1938. нову зграду Руског дома за старе са амбулантом, на Авалском путу. Пре тога старе и сиромашне руске избеглице живеле су у суседним скромним баракама и изнајмљеном простору у Лозничкој улици, које су и после отварања нове зграде наставиле да раде мањим капацитетима. Дом је имао мензу, а станари су плаћали смештај и храну по повлашћеним ценама. Број станара се кретао око 150, а у време отварања овог дома било их је око 100. Друштво руских домова за старе издржавало се партиципацијом станара, добротворним прилозима и донацијама.

БЕОГРАД  је био седиште руског духа и мисли у заграничју што потврђује и одабир главног града Краљевине за одржавање Конгреса руских научника у расејању, од 16. до 21. септембра 1928.    године. Конгресом је председавао Владимир Кореничевски са енглеског Института за експерименталну медицину из Лондона.

У име Српске краљевске академије наука, скуп је поздравио академик Александар Белић, као и представници водећих научних и културних друштава. Са Конгреса је упућен поздрав научницима у совјетској Русији од којих их је делила „велика раздаљина, муке и патње”.

Циљ Конгреса, како је истакао Кореничевски, био је да се покажу резултати научног рада Руса у свету и да се, колико је то могуће, предупреди пад науке и научног рада у отаџбинии, пре свега кроз помоћ руској омладини у егзилу да добије одговарајућа места у институтима и научним установама земаља у којима бораве. За то су, како је истакао, наишли на разумевање држава у којима се задесила руска емиграција.

И током Конгреса и кроз његове поруке види се да се још рачунало на то да ће протерани Руси моћи да се врате у отаџбину, али као слободни људи који својим стваралачким радом могу да допринесу развоју Русије. На Конгресује основан Руски научни институт који су чинили угледни универзитетски професори, не само Руси, него и Срби. До Другог светског рата био је веома активан субјект научне сарадње руских и српских истраживача и професора и јачања културних веза два народа. Основан је и Руски културни одбор, чији је задатак био да организује гостовања руских научника и културних стваралаца по Европи и у Југославији, као и издавање књига и публикација.

Конгрес је радио у неколико секција, од медицине до биолошких, правних и друштвених наука. Имао је пуно реферата, а по свом садржају и квалитету био је један од најзначајнијих у Европи и свакако веома важан за развој српске и југословенске науке.

Размотрене су и теме из српске историје. А.В. Соловјев, професор  београдског универзитета, одржао је предавање о старим уставима јужних Словена с освртом на Душанов законик. На Конгресу је потекла идеја да се оснује Институт за проучавање Русије, која је реализована после две и по године, у марту 1931. године.

НИЈЕ  прошло ни недељу дана, а у Београду је одржан још један велики конгрес руске дијаспоре. Сама чињеница да је у Београду крајем септембра 1928. године одржан и Конгрес руских писаца и новинара у заграничју говори о томе колико су везе између стваралаца у области културе биле на високом нивоу.

Савез руских писаца и новинара у Југославији основан је 1925. године, а његови почасни чланови били су угледни српски књижевници, научници, политичари, међу њима Глигорије Божовић, Александар Белић, Милан Грол, Љуба Давидовић, Слободан Јовановић, Момчило Нинчић, Радован Кошутић, Бранислав Нушић, Никола Узуновић, Јован Цвијић.

Председавајући Конгреса био је Василиј Немирович Данченко, а у Београд су дошли тада најпопуларнији руски писци: Марк Алданов, Дмитриј С. Мерешковски, Јевгениј Чириков, Александар Иванович Куприн, Борис Зајцев. Скуп писаца поздравио је у име Владе министар просвете Милан Грол, ректор Универзитета Чедомир Марковић, председник Београдске општине Коста Кумануди, књижевник Вељко Петровић, представници водећих културних друштава и организација. Интервју са Мерешковским објављен је као главни текст на насловној страни „Политике“, а и друге новине су овом скупу посветиле велики простор. Одржано је више свечаних скупова, а учеснике и њихове домаћине два пута примио је краљ Александар Карађорђевић. На почетку је организовао пријем за све учеснике, а пред крај свечани ручак за уже руководство. Том приликом краљ је доделио  највећа државна одликовања неколицини руских писаца.

На Конгрес су дошли скоро сви велики писци у избеглиштву, осим Ивана Буњина, који је свој долазак у Београд одложио за неку другу прилику. Обећање је одржао, у Београд је дошао у августу 1937. године, као први руски нобеловац. Најпрестижнију светску награду добио је 1933. године. Буњин је у Београду остао неколико дана, посетио је Авалу и Тополу. Иако су му домаћини препоручили да посети Дубровник и Макарску, Буњин је све време провео у Београду. Једино је отишао на Опленац да ода пошту краљу Александру, великом покровитељу руских уметника.

РУСКИ ПИСЦИ У БЕОГРАДУ

НА КОНГРЕСУ  руских писаца и новинара, који је одржан у Београду, одржана је свечана академија поводом стоте годишњице рођења једног од највећих светских писаца - Лава Николајевича Толстоја. Основан је Сверуски савез писаца и новинара са седиштем у Београду, који је постао седиште руске мисли и писане речи у расејању. Сама одлука да се конгрес одржи у Београду, поред великих центара руске емиграције: Париза, Прага, Нице, Софије, говори о односу руске књижевне елите према Србији. Донета је и резолуција о стању штампе у совјетској Русији,у којој се истиче да су слобода штампе и мисли угушени, а "писци и новинари стављени у услове бесправља, беде и пуне зависности од насиља власти".

 СУТРА: РУСКИ ДОМ ЦЕНТАР КУЛТУРНЕ САРАДЊЕ 

Препоручујемо

Фељтон

0 7

ФЕЉТОН - РУСИ ПОДИЖУ СВОЈУ ПРВУ ЦРКВУ У СРБИЈИ: Руска загранична црква је од СПЦ добила сва овлашћења за рад са руским народом

01. 03. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - РУСИ ГРАДЕ ЧУВЕНУ ШАРГАНСКУ ОСМИЦУ: Краљ Александар је свесрдно подржао долазак прогнаног руског народа и свештенства

29. 02. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације