ФЕЉТОН - ФЕУДАЛИЗАМ У СРБИЈИ ЈЕ КОНАЧНО УКИНУТ: Британска филозофија је била да нема сталне пријатеље, већ само сталне интересе

ПРИЗНАЊЕ граница Србије је значило мењање карактера старих административних међа.

Дејвид Уркварт је био британски дипломатски агент, Фото "Википедија"

Сам је кнез Милош сматрао границу „најсветијом тачком државе“. Она је успостављена тек међународним признањем, а посебно као тековина пораза Турске у рату са Русијом и обавезама 1829, миром у Једрену, да се повећа српска аутономија. Границе су признате 1833, а тек 1839. створене карауле са војним посадама. У исто време су успостављене и царинске станице, иако су оне у једној примитивнијој форми и раније постојале.

У унутрашњој администрацији се раније самоуправна „кнежина“ претвара 1830. у капетаније, а од 1839. се „нахија“ претвара у округ. Све нове установе се стварају по европским моделима, иако се савремени историчари махом жале да су старе установе биле израз локалне самоуправе и тиме мање сурове.

Србија је додатним султановим одлукама добила шест нахија 1833, које су турске власти иза 1812, одвојиле од Београдског пашалука. Султанови војници су остали у утврђеним градовима, као изоловани гарнизони у Београду, Смедереву, Шапцу, Ужицу, Кладову и Соколу. Православна црква је добила аутономију, а од 1832. је васељенски патријарх оставио право „књазу и народу“ да постављају епископе и митрополите. Црква није постала аутокефална за још пола века, али је добила националну аутонимију и одвојена од искушења да се и посредно може користити против српских интереса. Тиме се та црква ослобађа великог грчкој утицаја у њој.

Од уставних борби у српској револуцији 1808. до 1811, трају напори Срба да њихов кнез добије наследно право. У основи је препрека била у питању ко ће постављати тог кнеза - народна представништва, или руски цар. До 1830. када је то право Милошу Обреновићу међународно потврђено, неколико је српских народних скупштина доносило решење о томе. Након подрезивања корена феудализму на српском селу праксом изгона спахија, па ограничењем њихових права у скупљању само пореза 1826. и 1831, коначно је феудализам укинут султановим решењем од 7. новембра 1833. На српског кнеза се преноси право да сељаци своје обавезе плаћају у новцу, а не у натури.

И КАДА су највише сарађивале, велике силе нису биле једнодушне у питањима решавања Источног питања и ослобођена хришћанских народа. Код сваког националног покрета постоје разлике ставова британске и руске дипломатије. То је време кад британском политиком доминира личност лорда Палмерстона, чији став у овим приликама почива на филозофији да Британија нема сталне пријатеље, него само сталне интересе. Сукоб проруске и пробританске струје у Грчкој је завршила поразом прве, иако је изгледало да већина народа иде за њом. Русија је Једренским миром 1829. предлагала аутономни статус за балканске народе. Британија и Француска су ипак успеле да победе са предлогом да Грчка добије независност, на челу са једном страном краљевском династијом. Проруски кандидат и председник државе Јоан Каподистрија је био убијен.

Британска је политика први пут дошла у контакт са властима у Београду 1832, преко дипломатског агента Дејвида Уркварта. Иза успостављања независне грчке државе, за коју је деловао са својим братом Гордоном, Уркварт је покушао да помири муслиманске прваке Албаније са одвајањем Грчке од османлијске државе. Објавио је и врло користан путопис кроз Албанију. У Скадру је, пише он у њему, сазнао како велику улогу код свих балканских покрета врши српски кнез Милош. Прву посету Србији је предузео на основу личне иницијативе 1832. Сумњу би у тај закључак изазвали подаци да је Јернеј Копитар из Беча замерао Вуку Караџићу што се у Земуну није састао са Урквартом и помогао му да посети манастире у Срему, као и нека села досељених Албанаца. Вук се правдао да би српски митрополит у Карловцима могао посумњати да је и он укључен у рад неког тајног комитета, против српских интереса.

УРКВАРТ  је у британској дипломатији играо споредну, али ипак врло корисну улогу. Једно је време био и британски конзул у османлијској престоници, активно одржавао везе са муслиманским отпором против Русије на Кавказу и Криму. У Лондону је, уз финансијску помоћ британске владе, издавао часопис „Portfolio“ на енглеском и француском језику.

Он је одржавао везе и са вођством хрватског илирског покрета у Загребу и дубоко веровао да је њихов политички циљ стварање новог Душановог царства, заједно са Србима, са престоницом у Београду. Преко њега су из Загреба послали поклон „Британском географском друштву" у виду главних књига Доситеја Обрадовића. Уркварт је у Лондону био пријатељ Карла Маркса и Фридриха Енгелса. Вероватно се Марксов есеј „О националитетимау Турској“ 1853. делимично заснивао на подацима које је добивао из Урквартових публикација. Енгелс га је називао „фанатичним Туркофилом“, што он без сумње јесте био. Грађански рат у Југославији 1992. је онемогућио да српска наука објави резултате истраживања улоге Дејвида Уркварта, по његовим папирима у библиотеци Балиол Колеџа у Оксфорду и другим фондовима Велике Британије.

Након прве посете 1832, Уркварт је са положајем Србије упознао све битне установе у систему власти Велике Британије - краљевски двор, државног секретара за спољне послове, председника владе, вођство Парламента.

ПРИЛИКОМ друге посете Србији 1833, Уркварт је у кнезу Милошу Обреновићу открио великог британског и француског савезника. У недостатку дипломатског признања од две водеће западне државе, кнез је преко Уркварта настојао да успостави темеље. Жалио се британској влади да су јој ближи Нови Зеланд и Аустралија, на крају света, од Србије у Европи. Открио је да између њега и руског цара постоји сукоб око питања избора српског кнеза. Срби се нису одрицали права да то ради њихова Народна скупштина, по цену оптужбе једног руског емисара да је кнез Милош српски „Carabonaro“ и Боливар, завереници против установљеног поретка. О томе је Уркварт писао у једној књизи о Турској, која је 1835. доживела пет издања. Ипак је цела та британска подршка била још у век у оквиру британског општег неповерења према балканским Словенима, па је и Уркварт 1837. писао да би најбоље решење за Србе било да се препусте сарадњи са Аустријом. Када је први званични британски конзул Џ. Л. Хоџес 1838. дошао у Србију, почео је од планова развоја српске трговине коју је са књазом Милошем разматрао Уркварт 1833.

Иако у српском политичком вођству око владе у Београду нису били наивни о могућности да дипломатија Велике Британије није далеко од подршке Аустрији на Балкану, веровали су да је то један од отворених путева да западне владе Србији дају подршку и званично је признају. Ове недоследности британске подршке Србима, да се подржавају планови њеног владајућег кнеза и у исто време да се цела нација окреће под заштитни плашт Аустрије, имала је за последицу да је то све остваривано у условима пада и књаза Милоша и његове династије, 1842.године.

НАМЕРЕ О УЈЕДИЊЕЊУ

ТЕШКО је установити какве је све планове стварао књаз Милош. У време пада његове династије 1842, у једној књизи коју Пољаци у Лондону штампају правописом Вука Караџића, забележено да је имао намеру да „уједини Србију, Босну, Бугарску, Херцеговину, Хрватску, Банат, Славонију, Истру, Далмацију, Црну Гору и горњу Албанију у једно Јужнословенско царство“. Готово сви који су писали о Србији тога времена видели су је као средиште будуће југословенске државе, као што су сви сматрали да је српски језик и народ покрио област Србије, Црне Горе, Босне, Херцеговине, Славоније, Војне крајине и Средње и Јужне Далмације.

 СУТРА: СРЕТЕЊСКИ УСТАВ РАЂЕН ПО ЕВРОПСКОМ МОДЕЛУ 

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - КНЕЗ МИЛОШ НИЈЕ ХТЕО ДА БУДЕ БРЖИ ОД ИСТОРИЈЕ: Књаз је вођења државе објаснио речима "Ако оћеш - оћеш, ако нећеш - опет оћеш"

20. 02. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - БЕЧ ПОЧИЊЕ ДА СЕ ПЛАШИ УВЕЋАЊА СРПСКЕ ДРЖАВЕ: Српско становништво је на подручју Војводине крајем XVIII века чинило већину

19. 02. 2024. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - СЛОБОДНО СРПСКО ЈЕЗГРО У БЕОГРАДСКОМ ПАШАЛУКУ: Српска револуција 1804-1815. била је најзначајнији догађај у целој српској историји

18. 02. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - КАРАЂОРЂЕ ЈЕ У ПЕТEРБУРГУ БИО ОПКОЉЕН ГРЦИМА: Обећано му је да ће се у Србију вратити са 500 наоружаних људи у пратњи

17. 02. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације