ФЕЉТОН - КАРАЂОРЂЕ ЈЕ У ПЕТEРБУРГУ БИО ОПКОЉЕН ГРЦИМА: Обећано му је да ће се у Србију вратити са 500 наоружаних људи у пратњи

ВИСОКА цена којом је платио српску аутономију 1815, била је разлог да се Милош Обреновић у целој политици до 1833, према султану држи удворнички и покорно.

Књаз Милош у време убиства Карађорђа, Фото "Википедија"

Једино тако је могао избећи обавезу да турске границе чува и десет хиљада српских војника, а и да се брзо заборави да је на себе преузео одговорност што је једном руском генералу, у униформи, одрубљена глава. У његовој души је грамзивост за владањем, вероватно, била јача од способности да из ничега прави нешто. Једно се, ипак, мора признати - нови српски кнез је заиста имао способности да од ничега направи питу српске аутономије. С њом је учињен први корак ка независној државности потом.

Прво што је урадио, било је заобилажење помоћи коју му је могла пружити Русија. Са њом је ишло пуно неизвесности слабог усклађивања одлука руског цара, са поступцима које је требало да осете сељаци у последњем српском селу. Русија је извукла поуке из пораза српске револуције 1813. Наредне године је успостављена једна широка конспирација, која је будуће побуне на Балкану могла држати усправно и у часовима војничког слома. Основни темељи су слични осталим конспирацијама тога доба по неким другим европским земљама. У Италији је била разграната мрежа „Карбонара“, у Француској нешто касније „Charbonery”, у Шпанији „Дванесташи“, названи по борби за обнову устава од 1812. У Немачкој, различити „Tugendbundi”  и „Burschebschavti”, а у Русији таласи декабристичких организација. Оне су све имале нешто заједничко. На првом месту су биле варијанте масонских конспирација. Чланство се окупља из интелектуалних, официрских слојева и градских пословних људи.

У ОДЕСИ  је 1814. била створена „Philiki Etairia”, једно друштво пријатеља, које ће за четири године нарасти у тајни покрет од око 200.000 људи. Средиште је тада пребацила у Константинопољ. Мрежа ћелија (,,ефорија“) под надзором је једног „Архе“ на челу. Сматра се да је тај старешина на врху био руски цар, по чему се и цела та грчка завера не може сматрати самосталном тајном организацијом. То је била завера за покретање балканске револуције, под контролом руског цара.

Милош Обреновић је био редак балкански великаш који је избегао да за њу тражи место и по српским варошима. Због тога је осећао гнев свих који су се заклињали на слободу. Карађорђе је једно време био у Петербургу, опкољен више грчким, него српским револуционарима у које није имао поверења. У групи 749 његових Срба је више „генерала“ него војника. Иако је руски цар следио филозофију Свете алијансе коју је сам стварао, да треба гонити револуцију, он јој је био одан на Балкану врло кратко време. Од 1816. један од двојице канцелара који воде руску спољну политику, Јоан А. Каподистрија, подноси план о ослобођењу балканских народа. Његова је породица била пореклом из грчке колоније Копер и по томе добила име.

По замислима људи у „ „Philiki Etairia” “, нови устанак балканских народа је требало да избије након повратка Карађорђа у Србију и консолидовања његове власти. Он је из Петербурга дошао најпре у Молдавију, па у Влашку. Око њега је била мала, свадљива група српских избеглица после пораза 1813. Након повраткау Србију, са 500 наоружаних људи у пратњи (,,пандури“), он је требало да ради на подизању српске и грчке културе, да стабилизује свој положај и потом ради на устанку других покрајина, а највише Грчке.

ПРВОБИТНИ план је пропао. Научници још нису довољно истражили грађу о Карађорђевој погибији. Шведски дипломатски извештаји које је копирао мр Душан Топаловић су врло површно били обавештени. Тек 9. августа је посланство из Беча известило да су нека писма трговцима открила да се Црни Ђорђе вратио у Србију, да му је по налогу београдског паше одсечена глава и он је затим послао у турску престоницу. Та је вест потврђена 23. августа, на основу извештаја које је донео курир из Константинопоља. „Портин министар и отправник послова су уверавали да о томе нису ништа знали“. Посланик из Петербурга је 26. августа, дан више од месец дана након Карађорђеве погибије, известио да се српски старешина „ове зиме“ нашао на руском двору и издржавао на рачун руског цара. Одређени су и људи „да га надзиру“. Након извесног времена је отишао на посед у Новомиргороду („у Новогороду“), са наређењем да се ту настани. Није се слагао са том одлуком и захтевао да иде у Хотим, да тражи жену, „децу“ и свој новац. Посланик није био обавештен да му је син Алекса био у Петербургу на школовању. Кад су му по други пут одбили захтев да не живи на одређеном имању, он је једног јутра изјахао на коњу и више се није вратио. Дипломате су настојале да сазнају да ли је погубљен у униформи руског генерал-лајтнанта, са ордењима. То је једини податак који баца више светлости на сазнање да је Карађорђе био „одевен руско-немачки“. Кабаница је била немачка. Посланик из Петербурга је известио 6. септембра да је та вест изазвала велико изненађење у руској престоници.

Влада неће тражити објашњење од турске владе, „тим пре што је било супротно царевим жељама да се Черни Георг изложи ономе што га је снашло“. Српска и страна наука су на неједнак начин обрадиле историју убиства Карађорђа 25. јула 1817. Српска наука није упознала радове бројних грчких историчара, као ни француску и румунску научну литературу. Због тога је и убиство Карађорђа везала за сукоб између њега, са његовим венчаним кумом, кнезом Србије по султановој вољи. Страна наука тај двојни однос игнорише. Откривено је да је један грчки функционер у „Philiki Etairia” “ био за то осумњичен, а после и стрељан. Радило се о капетану Националне гарде Јонских острва Николаосу Галатису. Како су Јонска острва била једна аутономна област Британске империје, тако је и капетан Галатис био британски поданик.

ГАЛАТИС је дошао у Букурешт у оквиру плана пребацивања Карађорђа у Србију. Остали Грци из тајне конспирације су га оцењивали као брбљивог младог човека, површног мишљења и врло лабавог патриотског осећања. Пред британским конзулима у Јашију и Букурешту је говорио о плановима за дизање устанка, па су га други Грци сумњичили руском цару, да је на основу његових прича о будућем устанку била обавештена и британска влада. Капетан Галатис, кад долази у Русију као младић од 27 година, на махове се и по потреби у британским конзулатима појављивао у униформи капетана Националне гарде Јонских острва, формално као британски официр.

Због сумњи у њега, био је послат у Константинопољ, то јест био је одстрањен из круга људи који су радили на пребацивању Карађорђа у Србију. Кад је Карађорђе пребачен, без обећане пратње од 500 пандура, он се сместио на једном скривеном месту, где су га људи Милоша Обреновића убили. Одсекли су му главу секиром и послали је у Београд. Турски везир је огуљену кожу са памуком и ледом послао султану у Цариград. Након тога се капетан Галатис појавио у Букурешту. На изненађење грчких завереника, објаснио је да није отишао у Константинопољ како му је било наређено. Осумњичен да је био повезан са ликвидацијом Карађорђа, протеран је на Пелопонез, где је након неког сличног неспоразума био стрељан од грчких патриота. Француски историчар Едуар Дрио 1925. је закључио да су аустријска полиција и капетан Галатис главни кривци за Карађорђеву погибију. То је потврдио и совјетски историчар Г. Л. Арш у више радова, а највише у студији о грчкој конспирацији „ Philiki Etairia “ 1970, као и румунски историчар Нестор Камаријано1964.

Убиства наследника 

КАРАЂОРЂЕ  је био први српски владар који је убијен, или отеран, од људи иза којих су стајали прсти неких великих сила. Карађорђев наследник је 1838. био збачен и отеран, његов наследник отеран 1858, а затим кнез Михаило Обреновић 1868. убијен. Његов наследник натеран је на абдикацију, да би његов син био убијен. Једино је краљ Петар I умро 1921. у свом кревету, али  је његов наследник убијен у Марсељу 1934. У том ланцу убистава, свргавања и абдикација стајале су увек групе повезане са неким великим силама. Иза Карађорђевог убиства 1817. трагови воде у Лондон и Беч.

 СУТРА: СЛОБОДНО СРПСКО ЈЕЗГРО У БЕОГРАДСКОМ ПАШАЛУКУ 

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ПОХОД НА РУСИЈУ ПОЧЕТАК АГОНИЈЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ: Када је Наполеон кренуо на Москву, Русија је морала да се повуче са Балкана

14. 02. 2024. у 18:00

Друштво

0 0

ЗАШТО ГА ЈЕ МАЈКА САХРАНИЛА У СТАКЛЕНОМ КОВЧЕГУ? Смрт песника Бранка Миљковића - нашли га обешеног о дрво у центру Загреба

15. 02. 2024. у 19:03

Репортаже

0 1

ЈЕКА СТОЈИ УБОЈНИХ ТОПОВА, ЗЕМЉА ЈЕЧИ ВЕДРО НЕБО ЗВЕЧИ: Како су довитљиви српски устаници смислили мит о дрвеној артиљерији (ФОТО)

14. 02. 2024. у 21:00

Репортаже

0 0

СВИ СЕ ДИЧИМО БРАНКОВИМ КОЛОМ, А ЗНАТЕ ЛИ КО ГА ЈЕ КОМПОНОВАО? Покренута иницијатива да се обнови дом аутора, суботичког лекара Јована Пачуа

07. 02. 2024. у 18:16

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације