ФЕЉТОН - ВОЂЕ СРПСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ БИЛИ СУ ТРГОВЦИ СВИЊАМА: Срби из Јужне Уграске су убрајани у врх балканских националних буржоазија тога доба

У СВАКОЈ демократској револуцији дубински њен корен је у постојању средњих слојева, оном што се обично боље разуме под буржоазијом.

Прота Матија Ненадовић, Фото Рад Анастаса Јовановића

Да ли Срби имају своју буржоазију? Без сумње, да, у Јужној Угарској, где се већ у култури, у економској делатности и политичкој идеологији стављала у врх балканских националних буржоазија тога доба. Они једино заостају за грчком буржоазијом, а у другим случајевима, посебно код словенских народа, предњаче. И кад се Србија ослободи 1815, војвођанска буржоазија и интелигенција ће и у њој водити главну реч. Ипак је значајније питање да ли она постоји и на страни Београдског пашалука, попришту српске револуције.

У српским градовима је већина муслиманска и она једино ту живи, највише у Београду. У њима има 35 одсто хришћана мешовитог етничког састава. И они говоре турски, али не мисле турски и њихова мајка света је у Бечу и Трсту, где их води њихова трговина. И поред градова, постоје и по селима трговци, које историчари називају „сеоском буржоазијом“. [...]

Можда је Београдски пашалук била једина покрајина, вилајет Османлијског царства, са позитивним трговачким салдом, јер се више извозило него увозило. Годишње се преко Београда и Земуна извозило од 160.000 до 220.000 свиња и око 4.000 говеда. Не само роба него и међународни уговори су се побринули да свињски трговац може бити хришћанин, јер се муслиман тиме не бави, а Јеврејима је по свим ранијим међународним уговорима то забрањено и они су одстрањени даље од границе. У Земуну је 1788. било 88 аустријских чиновника који сачињавају систем контроле ове велике трговине. Извози се у Угарску, Аустрију у јужне делове Немачке. Неки од ових људи, као Илија Мостарац, финансирају војводе и формирање њихових јединица у време револуције 1804-1815. Био је рођен у Шапцу, једно време живео у Сарајеву, трговао у Трсту, а зашто је добио име Мостарац (алтернативно Мостаранин, Мостарлија) нико не зна. То је профил те сеоске буржоазије која нема једног места боравка, али има један заједнички интерес и економске и националне природе. Менталитет чувања своје цркве и етничке заједнице су посудили од својих грчких суседа у пограничним градовима.

СВЕ СУ вође српске револуције у дословном смислу припадале овом социјалном слоју. У својим успоменама прота Матеја Ненадовић вели да су све „старешине и буљубаше постали од најимућнијих Срба, који је био кнез, који је имао добру баштину, задругу, доста стоке, воденице и друге приходе, које смо звали газдама. Премда није великога богатства много било, али опет побољи од других, који су могли повести о својој рани по два, по десет, по двадесет момака, и отменом момку пушке или штогод за отличје поклонити“. Вођа српске револуције Карађорђе Петровић је био трговац свињама. Његов војвода и први кнез Србије Милош Обреновић се сматрао једним од најбогатијих људи Србије. Завршну победу 1815. је извео на основу једног коњског товара сребрењака које је добио. Илија Мостарац је финансирао Карађорђа и Хајдук Вељка, главног старешину североисточне Србије. За Вељковог оца је речено да су му се „овце хиљадиле", имао је толико велика стада да је добијао на хиљаде јагањаца годишње.

Пештански лист „Magyar Kurir” је у априлу 1804. писао да у Београдском пашалуку живи 17% муслиманског становништва. Градови су били у муслиманским рукама, а у Београду постоји и један јеврејски кварт, чији се становници углавном држе султанове стране против побуне српских сељака. То је и био разлог да је 200 Јевреја напустило Београд кадау њега улазе српски војници. Средином априла 1806. је дошло до побуне Јевреја у Солуну, који је тада по броју становника био претежно јеврејско насеље. У градовима живи доста грчких, цинцарских и других трговаца хришћанске вере, али вера нема моћ да их политички и социјално веже за немирно српско село. Београдски пашалук није једина покрајина у којој турска власт стоји пред истим изазовима социјалне и политичке побуне. У исто време када је Србима 1804. дата привилегија да девет година не морају плаћати порезе, то је исто урађено и у Кипру. Главни српски непријатељ је била дахијска тиранија, а не султанова власт. У прво време српског устанка део становника муслиманске вере помаже српске сељаке, али „Magyar Kurir” извештава да је већина муслиманског становништва против Срба. То су и сви у граду.

ТАКВОЈ сеоској буржоазији још недостаје само град. Добиће га 1805, одмах пошто им је султан 1804. признао власт над свим варошима у Србији, сем на седам великих утврда.

Прво што су у тим градовима урадили била је смена система власти, па уместо османлијских „војвода“, „кефалија“, стварају магистрате и градска већа, као што су већ знатно искуство у томе имали Срби у Јужној Угарској.

Српска револуција се по претходној организацији вероватно не би догодила. Покушаја организовања у самом пашалуку је постојало, 1802. спахије муслиманске покушавају да дигну своје сељаке, а 1803. српски прваци нешто спремају. То није права побуна, јер се она могла подићи само на широкој основи која се наговештава у писмима Петра I Његоша.

Таква организација није потврђена, иако се може претпоставити, јер су дахије добили вест о томе. Они се одлучују да поубијају све виђеније људе у пашалуку. Из једног писма које су касније упутили Пазваноглуу види се да су имали у виду само десет водећих кнезова у пашалуку. Они нису били први у историји који су, покушавајући да онемогуће устанак народа, потпалили ватру за његово подизање.

Између 4. и 10. фебруара 1804. извршили су покољ угледних људи. Не зна се тачан број убијених. Из једног извештаја који су трговци послали руском посланику у турску престоницу помиње се 150 убијених. У попису мртвих који су наведени по имену је било само 25, а у Београд су по наређењу дахија биле донесене 72 главе. Један је очевидац писао да су егзекуције вршене јавно и народ позиван да гледа. „Оборена погледа, повијене главе, са рукама превијеним преко груди, гомила коју су принудили да то гледа није се усуђивала да уздише.“

УСТАНИВЉЕНО  је да су кнезови посечени по неком плану, јер су први на удару били старешине самоуправних области и угледни људи. Ако је дахијама био циљ да онемогуће да се српска самоуправа искористи да она поведе побуну, онда су у томе успели. Пре ће бити да она то и није могла да уради, јер је терором од 1801. била толико уништена да можемо говорити о њеном преостатку, а не живом организму. Одлука да се диже општа побуна је направљена на једном саветовању угледних људи. Отпор и сукобљавање са Турцима почели су на више места спонтано.

Договор о побуни, из које се родила српска револуција, одржан је у Орашцу 14. фебруара, иако тај датум није сасвим поуздано установљен. Окриље је била једна свадба, с које се повукла гомила, можда до три стотине лица, „више Марићевића јаруге код два велика бреста на једном заравњаку, опкољеном са свих страна густим лугом“. Колико је ту тачно било људи, наука није поуздано установила, јер су потоњи спискови показивали мањи број од претпоставки. Није спорно да су бирали једног старешину, али треба сумњати у закључке неких историчара да је већ ту за „вожда“ био изабран Карађорђе Петровић, раније познат као трговац и још више са сукоба које је имао са Турцима. Имао је искуство у организовању војске из времена Кочине крајине пре 1791, где се нашао као добровољац.

БЕОГРАД ЈЕ ОПУСТЕО

НА ДОСТОЈАНСТВЕН начин, у "сечи кнежева"  је умро калуђер Хаџи Рувим, познат као писац и уметник, доведен у Београдску тврђаву и пред присутнима се претходно помолио богу. Одмах по почетку клања почело је бежање у збегове. Београд је опустео након што су се хришћани почели склањати.  И у народну песму је ушао податак, који је и на други начин остао потомству, да су дахије намеравали да посеку одрасло српско становништво, а остатак да преведу на муслиманску веру. Они који су избегли потрагама за погубљење, најпре су се понегде скривали, а затим одмах приступили договорима за побуну.

СУТРА: КАРАЂОРЂЕ ЈЕ БИО ОДРАЗ ВРЕМЕНА У КОМЕ ЈЕ ЖИВЕО

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ТАЈНИ ПОКРЕТ ЗА ДИЗАЊЕ ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА: Петар I Његош је руском цару предлагaо стварање Славеносрпског царства

02. 02. 2024. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ПЕСНИЦИ РЕВОЛУЦИЈЕ НЕ ДИЖУ, НЕГО ИХ ОБЗНАЊУЈУ: Турска и Аустрија биле су против тога да Србија добије статус елементарне државности

01. 02. 2024. у 18:00

Фељтон

0 30

ФЕЉТОН - СВАКИ СРПСКИ СЕЉАК ЗНАО ЈЕ ЗА ДИНАСТИЈУ НЕМАЊИЋА: Срби, редак народ који је имао свест о својој историји, без књига, да одатле учи

31. 01. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације