ФЕЉТОН - ТАЈНИ ПОКРЕТ ЗА ДИЗАЊЕ ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА: Петар I Његош је руском цару предлагaо стварање Славеносрпског царства

ТРЕБА разликовати питање да ли је српска револуција 1804. била организована унапред, од питања да ли је извршена организација. Другим речима, мора се водити рачуна да су неке организације у том погледу вршене, али да нису успеле.

ПРИПРЕМЕ Петар I Његош је прихватио идеје о устанку, Фото "Википедија"

Организација за покретање револуције су постојале. Грчки избеглица Рига од Фере (Faraios) створио је 1797. једну заверу за стварање велике грчке државе, у сарадњи са побунама других балканских народа. Ту организацију називају (Filiki Etaireaia) Хетеријом, а под тим је именом 1814. био створен моћан тајни покрет, једно време са 200.000 људи. Рига од Фере је раније боравио у Влашкој, био је у контакту са Русима, а 1793. у Бечу покушава да покрене један грчки лист. У пројекту тајне организације 1797. он не помиње Србе, али се ипак сматра да су двојица од каснијих вођа српске револуције 1804. било њени чланови. Посредовали су у том повезивању калуђери манастира Хиландара.

Наполеонови емисари из Италије растурају прогласе Риге од Фере по грчким покрајинама.

Неки наставници у грчкој гимназији у Земуну су сумњичени да припадају овој тајној завери, али још нико није оптужио и неког српског завереника да је имао прсте у том тајном послу, сем будућих вођа побуњених сељака.

Може се говорити о организовању српске револуције 1804, а истраживачи су установили да се заиста и припремала побуна у Херцеговини. Те се припреме врте око митрополита Петра I Његоша на Цетињу. Он је обавештен о променама које је Наполеон створио у Италији. У Анкони је 1797. био установљен један „устанички комитет“, који планира да пребацује своје изасланике на Пелопонез. До доласка француских морнара, на Крфу је 1797. постојала једна учена Academia degli Assicurati, али се брзо преображава у политичку дружину Друштва пријатеља (Sciete des amis). Тај назив подсећа на истоимену тајну заверу Риге од Фере. Петар I у мају 1798. шаље у Петербург свог изасланика Саву Љубишу из Паштровића, са предлогом о самосталној српској држави.

КАД ЈЕ почела српска револуција 1804, човек загребачког бискупа Максимилијана Врховца, каноник Винко Влатковић, путовао је по Далмацији и седам месеци пратио развој прилика. Влатковић је у Дубровнику сусретао изасланике митрополита Стратимировића и митрополита Петра I. [...] Кад је након две године Влатковић умро, бискуп Врховац је лично у разговору са бечким царем сугерисао његовог наследника и побринуо се да се Влатковићеви списи дилижансом пребаце шефу полиције у Беч. [...] (Кад је у мају 1807. Карађорђе провалио на Сјеницу, старешина одреда од 800 црногорских добровољаца му је дошао у помоћ, а његов извештај црногорском владики је владичин секретар послао бискупу Врховцу у Загреб у целини.)

Иако је израз „Славено-серби“, који се употребљава у преписци митрополита Стратимировића и митрополита Петра I, био преузет из српске раније традиције, треба обратити пажњу да су у томе могли бити охрабрени од пријатеља по масонској и интелектуалној заједници о јединственом словенском народу... На исти начин се мора закључити да је Петар I био противник могућности да Аустрија може постати покровитељ над српским народом Црне Горе, Херцеговине и Далмације. Када је 1798. установио на Цетињу „Законик обшчи црногорски и брдски“, он је у поруци руском цару рекао да ће та установа радити против Турске и Аустрије. Његово пријатељство са бискупом Врховцем није имало подлогу истих циљева.

Петар I је прихватио идеје о устанку за стварање Славеносрпског царства, па је 1803. одаслао у Русију архимандрита манастира Пиве, Арсенија Гаговића. Формално је подстицај дошао од митрополита Стратимировића. Руском цару је предлагано уједињење српског народа са Русијом, или стварање самосталног царства, на чијем челу би био један од руских великих кнежева. У једној поруци игуману манастира Дечани, 10. јануара 1804. Петар I поручује да ће се „Црногорци и са београдске стране Срби“ дићи на оружје. То је тренутак за који он није знао, када јањичари убијају све виђеније српске кнежеве и прваке, а месец дана потом се диже велики устанак.

ДА СЕ радило  о организовању побуне, види се по извештају каноника Винка Влатковића од 21. августа 1805, у коме он каже да је у Херцеговини извршена регрутација устаника, на целом подручју од црногорске границе до реке Неретве код Метковића, Почитеља и Коњица. У спискове је било уписано 19.000 војника, подељених у 43 одреда са харамбашама на челу. Организација је извршена преко игумана пет манастира: Завале, Дужи, Добричева, Житомислића и Пиве. Кад се устанак у Дробњацима 1805. отео и почео без одобрења, речено је да су га организовали свештеници и сеоски кнезови. Руски цар је крајем 1803. наредио архимандриту Гаговићу да буде у вези са руском флотом у Котору, у случају да се прилике у Турској компликују. Имао је новац и оружје за припремање устанка. Касније је откривено да је по плану 12.000 устаника предвиђено у Далмацији и 130.000 у суседству.

Од 1798, коначно од потписивања уговора 3. јануара 1799, Турска и Русија су савезнице и њихове флоте заједнички делују на Јонским острвима. Црна Гора је аутоматски постала савезник Турске и 1805. јој платила годишњи трибут, што значи да је признала сизеренство турском султану. Устанак који је на турској страни припремљен у снази од 19.000 војника, требало је да послужи као инструмент велике балканске побуне против Турске. Како је рат против Турске почео тек у децембру 1806, нападом Турске на руске позиције на Дунаву, та голема устаничка снага у Херцеговини је требало да чека тај срећни тренутак. Треба замислити нестрпљење сељака, са припремљеним коњима, торбама суве хране и оружјем, да царев план у Петербургу почне.

У ИСТО време, руски емисари су радили на организовању побуне у Далмацији против француске власти. Тамо је средином 1806. избио један велики устанак са средиштем у самоуправној области Пољица. У закључку би се морале истаћи две битне ствари:

- Устанак је од краја 1803. био организован са циљем да почне у тренутку кад дође до рата Русије и Турске. Реконструисана  је организација 19.000 сељака само у Херцеговини. Остаје нејасно шта је рађено у Србији.

- Идеја и планови о успостављању Славеносербског царства се није односила на организовање побуне само православних Срба, него и католичких Срба у Далмацији. У исто време се планирала побуна на турској страни.

Рационалистичка филозофија да нацију сачињава заједница језика је овде дошла до изражаја. Не треба да се нагађа да је то сугерисао Шлецер у својој преписци, јер код образованих Срба око времена Темишварског сабора она је основно полазиште у схватању бића српског народа. До ослобођења Србије 1815. никоме није јасно шта значи реч Србија.

Средиште и неприкосновено вођство српског народа је било у Јужној Угарској. У поимању обичног савременика, Србија је била изгубљено подручје на југу, Косово и делови Македоније, Црне Горе и Бугарске. Београдски пашалук је тек 1791. у тексту мировног уговора назван Србијом. Турци га тако нису називали, него Крајином, или „Лазвилајети“ по кнезу Лазару са Косова 1389. године.

ПОВОЉАН ТРЕНУТАК

УСТАНАК 1804. је био организован, али та организација није покренула народ да крене у ватру. Та је организација била створена да чека повољан тренутак, кад дође до рата са Турском. Због тога што је устанак у Херцеговини 1804. био високо организован, управо због тога није ни успео. Он је почет тамо где се претходна организација није могла истраживањем установити, иако се наговештава да је пре масакра над српском елитом у јануару 1804. постојала и ту. Ово је, наравно, логична претпоставка, без покрића са архивским открићем, сем реченице у писму Петра I игуману дечанском да ће се и са београдске стране ударати на Турке. Тајно организовање револуције не значи да је она и вођена од стране те тајне организације. У Херцеговини и Далмацији је то вођство у цетињском манастиру Петра I Његоша. У Србији се не зна за њега.

СУТРА:ВЕХАБИЈТСКИ ПОКРЕТ УТИЦАО НА ИЗБИЈАЊЕ ПРВОГ УСТАНКА

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ПЕСНИЦИ РЕВОЛУЦИЈЕ НЕ ДИЖУ, НЕГО ИХ ОБЗНАЊУЈУ: Турска и Аустрија биле су против тога да Србија добије статус елементарне државности

01. 02. 2024. у 18:00

Фељтон

0 30

ФЕЉТОН - СВАКИ СРПСКИ СЕЉАК ЗНАО ЈЕ ЗА ДИНАСТИЈУ НЕМАЊИЋА: Срби, редак народ који је имао свест о својој историји, без књига, да одатле учи

31. 01. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ДУБОКИ КОРЕНИ РЕЛИГИЈЕ КАО ВОДОДЕЛНИЦЕ НАЦИЈА: Српска револуција због Наполеона изгубила могућност да на западу нађе савезника

29. 01. 2024. у 18:00

Друштво

0 4

ФЕЉТОН - ОБИЧАН СРБИН ЈЕ ИМАО РАЗВИЈЕНУ СВЕСТ О СЕБИ: Страни писци, познаваоци Срба, истицали су оданост вери код обичног, неуког света

30. 01. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације