ФЕЉТОН - ЊЕГОШЕВА РАДОЗНАЛОСТ ЗА СУДБИНУ ЛАЖНОГ ЦАРА: Дубровчани су се додворавали Шћепану и молили да их заштити код руске царице

ВЕЛИКИ правни писац Валтазар Богишић био је заинтересован за проучавање Шћепана Малог. Он је у Хисторијском архиву Дубровника пронашао 10 ћириличних писама Шћепана Малог “властели рахузинској” прочитао их, проучио и објавио под насловом “Преписка лажнога цара Стјепана Малог с Дубровачком Републиком (1771-1773)”.

Насловна страна књиге Петра II Шетровића Његоша о Шћепану Малом, Фото "Википедија"

У кратком осврту на ова писма, Валтазар Богишић каже: “Долазак варалице Стјепана Малог у Црну Гору и његово бављење у земљи и околици и управа државом ... појав је међу најзанамљивијим, не само у прошлом вијеку, него и у цијелој хисторији Црне Горе”. Овакав закључак потврђује и ова преписка која нам недвосмислено ставља до знања да је Шћепан Мали уцењивао своје суседе; да им је претио, да их је држао у страху не само од Црногораца него и од Руса; да је од њих захтевао поклоне; да им је тражио на зајам новац; да им је наређивао да му пошаљу бродове на којима би његова војска отпловила у “Боке цариградске”; да су му се Дубровчани додворавали и да су га преклињали да их заштити код руске царице и код грофа А. Г. Орлова, нарочито у току успешног ратовања руске флоте у Егејском мору где су Руси заробили два дубровачка брода која су ратовала под турском заставом и да су све то и још више радили да би му се умолили зато што су поуздано знали да је он руски официр коме је гроф Орлов, командант руске флоте у Средоземном мору, наменио специјалну мисију на Балкану.

Богишић је добро уочио шта је Шћепан Мали значио не само за Црну Гору, него и за Дубровачку Републику, и зато је, вероватно, намеравао да напише студију о њему, што би се могло закључити на основу прибављених докумената из Државног архива у Венецији. То су, у ствари, преписи оригиналних извештаја из времена када се Шћепан Мали прогласио у Црној Гори за руског цара Петра III. Ти извештаји се сада налазе у Богишећевом архиву у Цавтату.

О ШЋЕПАНУ Малом писао је и велики песник и владика Петар II Петровић Његош у свом последњем великом спеву “Лажни цар Шћепан Мали”.  (Спев “Лажни цар Шћепан Мали” Његош је написао 1847. год., али догађаји из 1848. године онемогућили су да дело одмах штампа. Тек после смиривања револуционарних догађаја из 1848. год. Његош ће, на пропутовању кроз Трст, рукопис овог текста за штампање поверити трговцу Андрији Стојковићу. Већ озбиљно болестан Његош није активно учествовао у објављивању овог свог дела. Дело је штампано у Загребу, по новом правопису Вука Караџића, а објављено у Трсту.)

Иако је “Лажни цар Шћепан Мали” драмски спев Његош га у наслову тако не означава, него као и “Горски вијенац”, “историческо збитије”. У Предговору који је датиран 1850. године  износе се разлози који су навели писца да дело напише и изворе којима се служио у његовом писању. (Од извора којима се Његош користио у писању “Лажног цара Шћепана Малог” наводимо: Д. Милаковић, “Историја Црне Горе”; С. Милутиновић-Сарајлија, “Историја Црне Горе”; В. Караџић: “Montenegro und die Montenegro”, Riner, Stutgart – Tubingen, 1837. )

ЛИЧНОСТ Шћепана Малог дуго није интересовала Његоша. Први пут се то име код њега појављује у “Огледалу србском”, али у тој песми Петра I коју је Његош прерадио и знатно проширио о Шћепану Малом се говорило као о “лажавој будали”.

Који су били мотиви Његоша да пише о Шћепану Малом најбоље се може видети из предговора овог спева, где он каже да су га “важност догађаја” и “чудноватост Шћепанова” навели да “штогод о њему напише”.  Била је лако разумљива Његошева радозналост за судбину “цара самозванца”, обзиром да су се сви европски дворови бавили Шћепаном Малим, и да му није само он посветио књижевно дело. Пре њега, Шћепан је инспирисао и неке друге писце.  (Већ је речено да је Будванин Стјепан Зановић објавио на француском дело под насловом “Чувени Петар III цар Русије или Стјепан Мали који се појавио у црногорском војводству”. Поред тога, Шћепану Малом је 1828. године Карл Херлосцон посветио два тома, под насловом “Der Montenegriner-Häuptling”.)

Најзад “чудноватост” Шћепана Малог и интересовање које је он изазивао привукли су пажњу целе Европе, и како каже Филип Ленорма његова владавина “скренула је на Црну Гору пажњу целе Европе, која је ту земљу била сасвим заборавила”.

ЗНАЧАЈ владавине Шћепана Малог у Црној Гори, Његош је увидео тек онда када је почео проучавати млетачке изворе. Да није било тих извора, мишљења смо да, он вероватно и не би писао о Шћепану Малом. Тако у предговору “Лажном цару Шћепану Малом” Његош пише да на Цетињу није нашао никаквог другог документа о Шћепану изузев једне кратке белешке игумана Теодосија Мркојевића коју користи у изворном облику у свом спеву.

Међутим, Мркојевићева белешка само подсећа да су Црногорци прогласили Шћепана за цара и да су успели да се одбране и од Турака и од Млечана.

Битни извори за које Његош тврди да су га инспирисали да пише о Шћепану Малом били су “Историја Црне Горе” Симе Милутиновића Сарајлије, али и документа које је нашао у Државном архиву Венеције и које је преписао.

Крајем 1847. год., по одласку из Беча, а пре повратка у Црну Гору, Његош долази у Венецију где остаје месец дана и за то време посећује Државни архив. О тој својој посети Архиву он пише како је од чувара од Архиве, старога маркиза Соларија “готово слободном и веселом горском поезијом и причањем замађијам, те ми добри старац почне по мојој ћуди и играти”; пет-шест ваљетијех писарчитах три читаве недеље по свима угловима од архива копаше, и што год се могло наћ о чудноватом Шћепану и о другим стварима относећи се Југосло- венства, све исписаше”

МЕЂУТИМ, супротно од мишљења које се може извести из предговора “Лажног цара Шћепана Малог”, Његош није отишао у Архив са намером да прикупи податке о Шћепану Малом. У почетку, он је настојао да дође до историјске грађе која се односи на пле- мићке повеље које је Венеција додељивала Црногорцима, затим на трговачке уговоре, и уопште извештаје венецијанских представника у Котору у XVII и XVIII веку. Али, остао је изненађен великим бро- јем млетачких депеша о Шћепану Малом. Тако је Његош, о једном периоду црногорске историје за који се интересовао, дошао до многих чињеница, које су му пружиле материјал да напише спев о Шћепану Малом.

Преписи архивских докумената који су били припремљени за Његоша у Венецији, марта 1847. год., донекле су изгубљени. Разлоге за то видимо у чињеници да се озбиљна аустријска администрација, која је била обавештена о његовим истраживањима, бојала да му нису открили нека тајна документа. Зато је управник Архива морао да поднесе извештај, у коме је истакнуто да су Његошу стављени на располагању два преписивача, а да су сва документа, која су се могла користити, претходно била проучена и да преписи нису оверавани. Но, и поред тога, управник Архива морао је поднети списак препи- саних докумената, и то списак који је сачинио маркиз Солари.

ПОЛИТИЧКА ВАЖНОСТ  

ПОРЕД књижевне побуде “због чудноватости Шћепанове”, Његош наводи и политичку побуду, како он каже “због важности догађаја” због чега је настало ово дело “Лажни цар Шћепан Мали”. На те догађаје, о којима смо већ писали у претходним наставцима фељтона, мисли Његош када каже у свом предговору да  је “Шћепан знамениту епоху у Црној Гори и у околини учинио именујући се руским царем”. (  Мисли се на појаву покрета за ослобођење српског и уопште православног становништва од Турака на Балкану, али и супротстављању млетачкој власти.)

СУТРА: ШЋЕПАН НАЈЕФТИНИЈИ ЦАР У ЧИТАВОМ СВЕТУ

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ТЕАТРАЛАН И РАЗМЕТЉИВ ЛАЖНИ ЦАР ШЋЕПАН МАЛИ: Постоје подаци да је о Шћепану писао и италијански пустолов Ђакомо Казанова

08. 01. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ДОУШНИЦИ ПУНИ ДУКАТА КРСТЕРЕ ПО ЦРНОЈ ГОРИ: Шћепану Малом су приписивана чудотворна својства која су се граничила са фантазијом

06. 01. 2024. у 18:00

Фељтон

0 6

ФЕЉТОН - ПОРЕКЛО ШЋЕПАНА МАЛОГ ОСТАЛО ЗАГОНЕТКА ИСТОРИЈЕ: Човек је рођен за заблуду и то је била звезда водиља Шћепана према Црногорцима

05. 01. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације