ФЕЉТОН - ТЕАТРАЛАН И РАЗМЕТЉИВ ЛАЖНИ ЦАР ШЋЕПАН МАЛИ: Постоје подаци да је о Шћепану писао и италијански пустолов Ђакомо Казанова

Др Јанко Ницовић

08. 01. 2024. у 18:00

СРПСКИ патријарх Василије Бркић, који је дуго времена провео у Црној Гори са Шћепаном Малим објаснио је шта значи име Шћепан Мали на следећи начин: “Стефан на грчком значи крунисан и да он себе назива најмањим да би се што више унизио, али само у оном смислу у којем је то и по Јеванђељу заповеђено: Ко се смири узнеће се, а ко се узнесе смириће се”.

ФЕЉТОН - ТЕАТРАЛАН И РАЗМЕТЉИВ ЛАЖНИ ЦАР ШЋЕПАН МАЛИ: Постоје подаци да је о Шћепану писао и италијански пустолов Ђакомо Казанова

Појава Шћепана Малог узнемерила је царицу Катарину II, Фото "Википедија"

Побожност Шћепана Малог која је била очигледна и изражена, и коју је пред свима јавно испољавао некада и необичним речима, његова брига за обнављање манастира и цркава у Црној Гори, као и његова писма Дубровачкој Републици, која је почињао насловом “Слава богу и Светом Јерусалиму”, показују да је то могла да ради образована особа. С друге стране, о његовом образовању нема никаквих података, осим да је по сведочењу неких савременика говорио неколико језика.  (Архимандрит Авакум Милаковић, који се често састајао са Шћепаном Малим каже да је поред српског и хрватског говорио немачки, француски и италијански језик. И, Себастијан Марозини, на основу неких извештаја које је добијао, тврдио је да му је изговор словенски, да говори немачки и да је на том језику говорио са војником који је служио у аустроугарској војсци. Говорио је француски и руски.

Зановић каже да је говорио више језика са отменошћу и лакоћом. Било је и оних који су говорили да Шћепан зна само босански и турски...)

СВАКИ његов говор био је свечан и почињао је спомињањем божјег имена. Био је театралан и изразито разметљив. Једном приликом, на великом сабору у Вирпазару, на коњу је ушао у језеро да би оставио утисак на окупљени народ, а уочи доласка Долгорукова у Црну Гору јашући на коњу Цетињским пољем размахивао је са исуканом сабљом. Јавно се хвалио својим боравцима у Бечу и другим европским земљама, а у очекивању руске флоте у Средоземљу двогледом је непрестано гледао на пучину.  Међутим, испод те театралности и разметљивости крила се велика кукавица. Тако је нпр. једном приликом на Будванском пољу у пратњи 40 људи, покушао да отме неке коње и стоку, али “чим су на њих запуцали, варалица се дао у панично бекство са таквом збуњеношћу да је са коња пао у један јарак”.

(Супротно мишљење износи Растислав В. Петровић, који каже да Шћепан Мали није био кукавица како је приказан у историографији и књижевности. То документује текстом из енглеског годишњака из 1768. год., који је похвално писао о храбром држању Црногораца и Шћепана Малог у борби с Турцима. Неки турски генерал “отворено је признао да су се Стефан и његове присталице бориле са највећом одлучношћу”, а Шћепан Мали, пише у часопису, својим држањем није осрамотио избор оних којима је командовао. Имао је среће да се спасе из ове крваве борбе и са остатком својих присталица повукао се у неприступачне делове планина ...)

О ШЋЕПАНУ Малом нису писали само његови савременици, који су долазили у контакт са њим, него и други странци. Зато треба напоменути што је о Шћепану Малом писао француски историчар М. Шодон у својој књизи “Демаскиране варалице и кажњени узурпатори” или „Историја неколико авантуриста који су широм света, преузимајући титулу цара, краља, принца, амбасадора, трибуна, месије, пророка, итд. живот завршавали заборављени или умрли насилном смрћу“.  У књизи, поред много “историјских” личности које су, користећи разне начине, долазиле на престо и чија је храброст инспирисала многе песнике, аутор један број страница се посвећује и говори о Шћепану Малом.  При томе, аутор подсећа да је Петар III, наследник царице Јелисавете, збачен са престола 6. јула 1762, а за новог суверена проглашена је царица Катарина II. Петар III је умро седам дана после и његова владавина је била скоро заборављена “када је крајем 1767.  један авантуриста дошао на помисао да га оживи. Овај нови Димитрије, под изговором да штити православну веру, подигао је устанак у једном делу Турске Албаније, у неколико насеља Млетачке Републике и у свим насељима провинције Црне Горе. Овај преварант, познат под именом Шћепан Мали, бавио се лекарском професијом у тој малој провинцији. Природно интелигентан, лепе појаве, богат, веровао је да може да се прогласи царем Петром Трећим; тврдио је да је у оно време намерно ширио глас о својој смрти, али да је нашао начин да побегне из тамнице. Захваљујући свом имену и подржан од калуђера, православних шизматика монаха, који су имали снажан утицај на народ, постигао је да буде признат за цара, не само од народа, већ и од епископа и од свих других слојева друштва.

Тамошњи народ, пише даље Шодон, веома је привржен Русији, с једне стране због истоветне религије, а с друге стране што су руски владари увек проналазили начина да тамо сачувају свој снажан утицај. Шћепан Мали, користећи све те погодности, није, дакле, имао тешкоћа да се тамо одржи неко време”.  

РАТОВАО је са Турцима и у тим ратовима је имао успеха. Али, нови немири и сукоби који су настали узнемирили су руску царицу и Порту и она је дала на знање владици Црне Горе да ће му ускратити милостињу коју је издашно давала сваке године црквама и њиховој земљи, ако он и калуђери остану привржени варалици. Мало по мало народ га је напустио, а војници који су га подржавали изручили су га да буде одведен у Москву. Овај догађај се догодио септембра 1769. године.”  (Ова задња реченица историјски није тачна. На основу свих познатих и поузданих извора Шћепан Мали није напуштао Црну Гору до своје смрти.)

Наведена књига, свакако, не представља потпун рад, бар када је у питању део о Шћепану Малом, али она показује шта се све писало о њему, а посебно од стране једног аутора који је у то време био познат и цењен. Такође, сама чињеница да се име Шћепана Малог у тој књизи нашло међу 46 других, мање или више, познатих историјских личности потврђује раније изречену констатацију о ванредно великом интересовању Европе у одговору на питање ко је Шћепан Мали.

Под утицајем те књиге и њене популарности, а посебно због великог интересовања европских земаља да се сазна ко је самозванац који се појавио у Црној Гори под именом Шћепан Мали, већ помињани, Стјепан Зановић објавио је књигу о Шћепану Малом.  Пре него што је објавио књигу, Зановић, који је, вероватно, познавао Шћепана Малог, написао је писмо пруском краљу у којем каже: “Сире, ја сам Шћепан Мали. С помоћу сретнога случаја и снагом чудотворства у једном крају, где готово нитко не зна ни читати ни писати, нашао сам средство да се несхватљивом срећом избавим из лабиринта, у који сам ушао с тврдом наканом: или побиједити или умријети. Противници моји и цијела Европа држа ме мртвим. У Цариград беше послата једна одрубљена глава у доказ моје смрти. Станко Клазомуња, Грк из Кореје, који ме је издајством имао жртвовати турској освети постао је сам жртвом моје пажљивости, а његова глава је пала уместо моје”.

Иначе, непобитна је чињеница да је највећи део текста из књиге Стјепана Зановића о Шћепану Малом био дословно преписан из наведене књиге М. Шодона. Има чак и податак да је 10 година пре књиге Стјепана Зановића, његов савременик италијански пустолов и авантуриста, познат као Ђакомо Казанова, у једној књизи на неколико страница писао причу о Шћепану Малом.

БЛИЗАК СА НАРОДОМ

ШЋЕПАН је увек  био окружен наоружаном пратњом. Људи су га љубили у руке и ноге, а никог није примао у своје одаје испред којих су били наоружани стражари. Затварао је и кажњавао људе који су негативно говорили о њему.  Шћепан Мали је имао одређених особина које су одговарале патријархалном менталитету Црногораца. Са народом је био близак, и како истичу његови савременици учествовао је у играма које је упражњавао обичан народ. Једном приликом се, чак, кладио у некој игри бацања камена у одело са неким сељацима у Брајићима и пошто је победио узео им је одело (рухо).  То су биле особине које су потврђивале код Црногораца уверење да је он цар Петар III.

СУТРА: МИСТЕРИЈА О ШЋЕПАНУ КАО ПОТОМКУ БАЛШИЋА

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - Имао је осећај за то

МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"

БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.

21. 11. 2024. у 11:45

Коментари (0)

ТОТАЛНО НЕВЕРОВАТНО: Откривена евиденција! Ево како је Никола Јокић тренирао као клинац