ФЕЉТОН - ДОУШНИЦИ ПУНИ ДУКАТА КРСТЕРЕ ПО ЦРНОЈ ГОРИ: Шћепану Малом су приписивана чудотворна својства која су се граничила са фантазијом

СВА европска штампа тога доба, како она у Бечу и Венецији, тако и она у Лондону, Паризу и Москви, доносила је вести о “непознатом” који се појавио у Црној Гори нагађајући ко би то могао бити.

Гроф Григориј Орлов није био сигуран да ли је цар Петар III још жив, , Фото Википедија

У једној необјављеној монографији, написаној на италијанском језику, непознати аутор пише да чак ни царица Катарина II, и браћа Орлов, који су били кривци за смрт Петра III, нису били сигурни, због слабог светла у цркви, да препознају човека на одру да ли је то заиста био Петар III или неко кога су подметнули цареви пријатељи.  Све је то било у функцији доказивања да је Шћепан Мали заиста руски цар Петар III и да ће се једног дана појавити жив и здрав.

И руски кнез Долгоруков, пишући о Шћепану Малом, записао је да му је црногорски архимандрит Теодосије Мркојевић рекао да је упознао једног Босанца, по имену Шћепан Мали, који је живео са разбојницима “веома спретног и истакнутог”, а да је то, у ствари, руски цар Петар III. Због тога су људи долазили код њега и он их је уверавао тако што би говорио да га је упознао у Русији.  И, пуковник милиције М. А. Бубић, обавештавајући генералног провидура Ренијера о необичном странцу, који се настанио у Маинама, пише да је миран и побожан и да је Рус, ако би се судило по његовом говору.

КОЛИКО је личност Шћепана Малог била интересантна за његове савременике показује и чињеница да су владе многих европских држава обавезивале своје посланике, конзуле, саветнике амбасада, провидуре, трговце, кнезове и друге службенике разних министарстава, да, у што краћем року, преко својих доушника сазнају ко је тај необичан човек који се појавио у Црној Гори, и то у оном њеном делу који је под млетачком влашћу.

И, “никада као тада - каже Растислав В. Петровић - Црном Гором није крстарило толико извањаца, који су звецкали дукатима, обећавајући их онима који би им одали велику тајну”.

Историјски извори показују да је Шћепан Мали био упознат шта се дешава око њега, и уместо да даје тачне податке о свом пореклу он је још више збуњивао околину својим опречним изјавама. Зато су и извештаји који су долазили о његовом пореклу европским дворовима били различити. За неке, он је био духовно лице, за неке човек поремећеног ума, док су неки посебан значај придавали његовим речима сматрајући их узвишеним. Многи су били изненађени његовим знањем језика, нарочито грчког и латинског. А да би био још загонетнији Шћепан Мали је своја писма завршавао речима које нико није могао да протумачи, као што су  „ руд данија танија или пане ирудијанија“.

ЗА МЛЕЧАНЕ, који су се упорно трудили да сазнају порекло “цара самозванца”, он је за њих био и остао “Persona ignoto”, “Ignoto impostore” (непозната особа), што доказује да они, упркос ангажовању млетачког изасланика у Цариграду и провидура у Котору, нису успели да одгонетну његово порекло. Чак, пуковник Бубић, који је био пореклом из Паштровића, пошто је добио наређење од генералног провидура да на сваки начин сазна ко је Шћепан Мали, и који га је лично посетио и разговарао са њим, у свом извештају који је поднео, није успео да открије тајну Шћепановог порекла.

Пошто из Бубићевог извештаја  није сазнао ко је Шћепан Мали, генерални провидур је упутио пуковника Трифуна Штукановића да сазна ту тајну. ( У том извештају пуковника Бубића каже се: “По лицу се види да су га биле невоље и сада изгледа да његово здравље није у најбољем реду. Стално сам посматрао Шћепана док је шетао по соби поредећи му црте лица са портретом Петра III и установио да је непознати сличан цару ... Своје догодовштине је причао са лакоћом. Свака његова прича имала је срећан завршетак. Ако се може посумњати у истинитост његових казивања не може му се оспорити изванредан приповедачки дар и изузетна моћ да сабеседника држи у сталној напетости и нади да ће на крају докучити ту велику тајну због које је дошао ... Често ми је стављао на знање да говори неколико језика и у то ме уверио, као што ме уверио да је велики богомољац који чезне за божанским царством ... Ко год он био његово лице је веома слично лицу руског императора Петра III”.)

ПУКОВНИК Штукановић је посетио Шћепана Малог и после разговора, од неколико сати, написао опширан извештај провидуру у којем је, између осталог, дао најпотпунији портрет његове личности: “Раста је средњег, мршав, бијелих очију, са малим плавим брчићима, без браде, коса му је била под капом.” Даље се у извештају наводи: “Ја (казао је Шћепан) само казујем прописе Божије и закон Христов који каже да треба љубити свога ближњега као себе самога ... Има седам година како ме Господ бог открио и наредио ми да идем по свету и да владаоцима објавим ову божанску вољу, те да све скупа, по вољи Божјој раде на прогонству непријатеља свете Христове вере. Ја сам му одговорио да су ово чисте ријечи човјека болеснога духа који настоји да заведе неуки свијет. На ово се наљутио, бацио поцепани калпак са главе и рекао: да ће он слиједити подстрек божанског мига, спреман да поднесе било коју казну и мучеништво да би заслужио божанску славу”.  На крају, Штукановић је истакао да је Шћепан Мали неко духовно лице, да код њега није открио ни политичке ни државне идеје, и да све што је испричао узео из Светог писма и светих отаца и да се његово мишљење сводило на божанско провиђење. Штукановић, пише у извештају, неколико пута га је питао да ли је калуђер, а кад му је рекао, ако није калуђер онда мора бити поп, Шћепан му је узвратио: “Калуђер заиста нисам, него свештеник, ако баш хоћете да ми вјерујете”.

СВИ савременици Шћепана Малог, посебно они који су имали прилику да разговарају са њим, истицали су код њега жељу да се прикаже као пророк и месија. Чак га је и руски изасланик у Бечу Гаљицин, после једног Шћепановог писама у којем он говори да се “појављује као откровење истинскога бога који управља цијелим свијетом, назвао црногорски месија”.  Један члан мисије Долгорукова, после састанка са Шћепаном Малим, записао је “да много говори, али се из свега могла видети глупост и ветрењештво, иако га Црногорци са страхом и смиреношћу поштују као пророчку красноречивост”, а на другом месту каже: “Велики број становника хвалећи ретке особине ове протуве, находи у њему чудотворну силу”.  Та, наводна чудотворна моћ Шћепана Малог била је његова занесеност да је доживео божје надахнуће и да га је народ сматрао као бога.

Зато су му приписивана чудотворна својства која су се граничила са фантазијом. У народу се ширила вест “толико знаменија да твори и да језди на коњу и на мору”.  Та Шћепанова уверења у божје надахнуће одражавала су се и на његова писма, говор и уопште понашање.

Али, све то није било довољно да се открије његово право име.

ШЋЕПАНОВО ТВРДО СРЦЕ

СВОЈУ мисију човека надахнутог богом Шћепан Мали није скривао ни пред ким. Када му је млетачки генерални провидур Ренијер, у настојању да коначно реши загонетку порекла Шћепана Малог, предложио да се састане са њим, Шћепан му је одговорио: “Сазнао сам да би Ваша Висост жељела да ме види. Ако је та жеља од Бога, нико не може омести њено извршење. У супротном свима нама прети гнев Божји. Срце Шћепана Малог је тврдо. Он се не боји непријатеља. Цвет неће процвјетати без воље Господа Бога који управља земљом и људима”.  У другом писму которском провидуру од 5.Х 1767. год. Шћепан Мали пише: “Колико ми је пута мој ум говорио да идем другачијем путем, али ми то није било могуће, јер морам испунити велику заповијед која ми је дата од бога”.

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - РУСКИ КНЕЗ И ШЋЕПАН УПРАВЉАЈУ ЦРНОМ ГОРОМ: Рус се плашио да га Црногорци не издају Турцима, јер је био уцењена на 5000 дуката

03. 01. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ОДАНОСТ ЦРНОГОРСКОГ НАРОДА РУСКОМ ДВОРУ: Руси су покушавали да православно становништво Балкана увуку у рат са Турцима

31. 12. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације