ФЕЉТОН - ПОРЕКЛО ШЋЕПАНА МАЛОГ ОСТАЛО ЗАГОНЕТКА ИСТОРИЈЕ: Човек је рођен за заблуду и то је била звезда водиља Шћепана према Црногорцима

О ШЋЕПАНУ Малом су прво почели да пишу Руси, па је први озбиљнији рад написао руски историчар, приповедач и драматург Д. Л. Мордовцев.

Наслован страна књиге Стефана Заиновића објављене 1784. у Паризу, Фото Википедија

Он је 1867. год. објавио први чланак под називом “Шћепан Мали - лажни цар црногорски”.

Говорио је о њему као великој и изузетној личности која је дошла да спасе “слободу и веру народа Балкана од Турака и Латина”. Неколико година касније Мордовцев је објавио и драму о Шћепану Малом у којој га је приказао као вођу свих поробљених словенских народа, које ће снагом своје личности ујединити и организовати у борби за ослобађање од ропства.

Обиман рад о Шћепану Малом дело је, такође, Руса, историчара Виксентија Макушева под насловом “Самозванац Шћепан Мали” из 1869. год., објављен у Москви. То је рад писан искључиво на основу млетачких извора, пре свега извештаја провидура. И поред обимне грађе која је коришћена, и из које се може видети стање у Црној Гори од појаве Шћепана Малог до његове смрти, Макушев није дао одређен суд о Шћепану Малом, а посебно о његовом пореклу. Задржао се на активностима Шћепана Малог на сузбијању крвне освете и крађе. “Строгим мерама он је успио да улије уважење према туђој имовини и тиме после себе остави трајан спомен” писао је Макушев.  У покушају да што боље дочара лик Шћепана Малог, Макушев је превео нека документа која су се односила на њега, а и неколико писама која је писао Шћепан Мали. Из тих докумената закључио је да је Шћепан био калуђер.

У ДРЖАВНОМ архиву у Задру налази се рукопис непознатог аутора, очигледно Шћепановог савременика, који је на његову појаву гледао са становништа политичких интереса Венеције. Цео рукопис је и писан са циљем да се укаже на опасност од руских утицаја на Балкану који би се требало реализовати уз помоћ православног становништва. Зато анонимни аутор овог списа и сматра да би Шћепан Мали могао бити Петар III или неки други руски изасланик.

Десетак година после смрти Шћепана Малог у Лондону је, на француском језику, објављена књига авантуристе и писца Стефана Зановића о Шћепану Малом. Он је самозваног цара Петра III описао следећим речима: “Што се спољашности тиче Шћепан Мали није никакве сличности са Петром III. Кад је реч о његовој спољашности био је млад, лијепих живих очију, осредњег стаса али добро грађен, говорио је више језика са отменошћу и лакоћом.

То што није имао сличности са царем, чије је име узео, нагнало га је да од почетка у својој царској мисији буде опрезан ... Многи други докази јасно су говорили да Шћепан Мали није Петар III ... Рекло би се као да једна половина свијета вара другу ... Човјек је рођен за заблуду и та истина била је звијезда водиља Шћепана Малог у односу на Црногорце”.

Колико је Стјепан Зановић био одушевљен Шћепаном Малим показују и стихови које му је посветио: “Бјеше племенит, отмен и храбар, пријатељ умних људи, у његовом узбурканом вијеку и тишину и олују презирао је. И кад би смрт била у стању да поштеди врлину он би вечно живео”.

ПРВИ са ових простора који се заинтересовао да на основу веродостојних докумената истражи живот, дело и улогу Шћепана Малог био је црногорски владика Петар II Петровић-Његош, који је крајем 1847. године  провео у Венецији 25 дана истражујући документа о њему, која је преписивао тадашњи секретар Милорад Медаковић. Та документа донели су у Црну Гору уз претходни договор са италијанским књижевником Николом Томазеом да и даље настави слати нова документа до којих буде дошао. Из тога је и настала Његошева историјска драма “Шћепан Мали”, објављена у Загребу 1851. године.

О Шћепану Малом писао је и Стјепан Митров Љубиша у својим “Приповијестима Црногорским и приморским”. Пратећи Шћепанову мисију у Црној Гори, од његовог доласка па све до смрти, Љубиша, на основу историјских извора, закључује да је то личност која је требала “да обнови стару кнежевску власт”.  При томе, кроз лик Теодосија Мркојевића изражава се жал зашто Шћепан Мали није “остатак Немањића, Балшића и Црнојевића ... но лажац из бијела свијета, који нема ни дома ни рода”. Ко је био и од куда је био, није се никада “право” сазнало, али по казивању људи “најприличније је је да је био лијечник из хрвацке границе презименом Рајичевић” закључује Стјепан Митров Љубиша.

ИНТРЕСОВАЊЕ за Шћепана Малог постајало не само за време његовог живота него и касније. Упорно кријући своје порекло, из одређених и данас непознатих разлога, он је остао загонетка историје. На питање патријарха Василија Бркића, почетком 1767. године , одакле је родом, одговорио је “из Требиња са истока”.  Кад је био затворен у време мисије Долгорукова, и упитан за порекло, рекао је да је родом из Далмације, да се презива Рајичевић, а после да је из Босне. У ретким приликама говорио је да је рођени Црногорац.

Некима је говорио да је из Јањине, Мостара или Доње Неретве.  Архимандрит Глигорије Дрекаловић, који је био Шћепанова поверљива особа, причао је једном млетачком представнику да му је лично Шћепан рекао да је из Аустрије и да не зна ни да чита ни да пише. Један аустријски пуковник, који је десет година после смрти Шћепана дошао у Црну Гору, наводи да је Шћепан по свој прилици дезертер из Лике и да му је право име Јован Ћук. Други су говорили да је Шћепан Мали, у ствари, Стеван Петровић-Шаровић, руски официр родом из Подгорице, или да је Италијан Вандини, који је пре доласка у Црну Гору опљачкао у Петрограду злато и накит неком богатом грчком трговцу.

ПИСАР Шћепанов Јоаким Лучински, родом из Ирига, млетачким властима је сведочио да је Шћепан главарима, неколико пута, говорио да је дошао из Босне. У разговору са Бубићем, октобра 1767. године  Шћепан је причао о свом животу и рекао да је у Црну Гору дошао из Херцеговине преко Дубровника и Котора. Пре тога, био је у Немачкој и Аустрији. “Дошло је вријеме да се сетим толиких година служби код Турака. Надам се да ће ови служити мене и моје. Многе бескрајне опасности мога живота су оне које сам поднио у младости” говорио је Шћепан Бубићу.  Једном је, чак, рекао да је десет пута променио име,  а синовац владике Саве, када се вратио из Русије, тврдио је за Шћепана да није руски цар, али је руски генерал.

Једном приликом када су га питали “ко је”, Шћепан је одговорио: “Шта испитујеш тако велику тајну. Буди задовољан с тим што чујеш да сам ја Шћепан Мали. Ја нисам послан ни од тесара ни од цара него од самог Господа Бога Саваота за спасење рода хришћанскога”, или “Ја сам орач који оре земљу и коју ћу узорати да бих у њој посадио најљепше христово сјеме”.

РУСКИ ЧОВЕК НА БАЛКАНУ

СВЕ чињенице о пореклу Шћепана Малог, које умногоме потичу од њега самог, јасно показују да је он упорно и вешто скривао своје порекло, односно своје име и презиме. Био је уверен да ће, између осталог, и због тога постати обожавана личност што му је и било, у прво време, потребно да заведе ред у Црној Гори, али и доведе у непријатну позицију Млетачку Републику и Турску одржавајући их у уверењу да је Шћепан Мали руски човек на Балкану.

СУТРА: ДОУШНИЦИ ПУНИ ДУКАТА КРСТЕРЕ ПО ЦРНОЈ ГОРИ

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - РУСКИ КНЕЗ И ШЋЕПАН УПРАВЉАЈУ ЦРНОМ ГОРОМ: Рус се плашио да га Црногорци не издају Турцима, јер је био уцењена на 5000 дуката

03. 01. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ОДАНОСТ ЦРНОГОРСКОГ НАРОДА РУСКОМ ДВОРУ: Руси су покушавали да православно становништво Балкана увуку у рат са Турцима

31. 12. 2023. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - МОРАЛНИ ПОРАЗ ОСМАНЛИЈА У РАТУ ПРОТИВ ЦРНОГОРАЦА: Турцу су напали са 50.000 људи, два пута више него што је Црна Гора имала становн

30. 12. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације