ФЕЉТОН - МОРАЛНИ ПОРАЗ ОСМАНЛИЈА У РАТУ ПРОТИВ ЦРНОГОРАЦА: Турцу су напали са 50.000 људи, два пута више него што је Црна Гора имала становн

ЗА ВРХОВНОГ команданта турских ратних операција у нападу на Црну Гору постављен је бег- лербег Румелије Махмуд паша са војском од 30.000 људи.

Битка Црногораца са турском војском у Кучима, Фото "Википедија"

У акцији су још учествовали босански везир Силхадар Мехмед паша и паше Скадра, Призрена, Ђаковице, Охрида, Берата и Каваје.  Ратни материјал и храна допремани су у Подгорицу, Спуж, Жабљак и Бар.

Беглербег је 21. августа стигао у Скадар, а после три дана у Подгорицу. Са албанском војском у Подорицу је стигао и скадарски паша. Очекивала се још и војска из Македоније и са Косова и Метохије. Са друге стране ка Никшићу је кренуо босански везир са 20.000 људи, коме су се придружиле паше из Новог Пазара и Требиња.

Подаци о броју турске војске која је кренула на Црну Гору нису били исти. Млетачки извори говоре да је турска војска бројала 100.000 људи. У другом извештају млетачког конзула из Скадра турске снаге су бројале 112.000 људи. Домаћи извори говоре о 120.000. Све те бројке треба узети релативно. Турци су, иначе, ширили вести о много већој бројној снази своје армије са циљем да изазову страх и деморалишу Црногорце. У свим тим вестима, свакако, било је претеривања, али се може рећи да је на Црну Гору било ангажовано око 50.000 људи, што је било скоро два пута више него што је Црна Гора имала становника.

ТОКОМ припрема и окупљања војске, касније и док се део турских снага кретао према Црној Гори, млетачки Сенат, преко свог баила у Цариграду, поручио је да ће Венеција приликом турског похода „ускратити сваки саобраћај, снабдевање и помоћ Црногорцима, а такође спријечити бјекство главним кривцима”,  да ће Република, у споразуму са Портом, иступити против Црне Горе.  Почетком јула, Сенат је упутио писмо свим својим провидурима и војним заповедницима у Далмацији којима се наређује пријатељски став према Турцима. Када је турска војска, крајем августа, била спремна и окупљена на граници Црне Горе, генерални провидур Ренијер издао је проглас којим се, под претњом смртном казном, забрањује давање помоћи или заштите Црногорцима, а да се граница са Црном Гором обезбеди војском. Тако се Црна Гора нашла у потпуном окружењу.

За све то време, Шћепан је уверавао Црногорце да их Турци неће напасти и стога је народ равнодушно гледао окупљање војске, што је чак и млетачким представницима изгледало чудно. Тек у последњем тренутку Црногорци су схватили озбиљност ситуацији и Шћепан је скупио око 2.000 људи и са њима заузео Острошки кланац. Један одред чувао је прилаз према Бару, а један мањи број људи остао је на граници према Млетачкој Републици. Од брдских племена уз Шћепана Малог су били Пјешивци и Бјелопавлићи.

ТУРСКИ  ратни план се састајао у истовременом нападу из три правца: од Никшића према Озринићима, од Подгорице према Љешанској нахији и од Скадра према Црмници. Напад је у исто време требало да буде и казна за црногорска и брдска племена. Крајем августа стигао је последњи беглербегов ултиматум у коме се оставља десет дана за изручење Шћепана, патријарха Василија Бркића и још шест главара. У случају да захтев не буде испуњен запрећено је да ће побити све старије од седам година.  С обзиром да је било извесно да Црногорци неће одговорити на беглербегове захтеве, он је наредио 5.септембра да напад почне. Босански везир је са војском ударио на војску у Острошком кланцу и вештим маневром претио да опколи Шћепана. После краћег отпора, Црногорци су напустили положаје и дали се у бекство. Међу њима је био и Шћепан. Са једном групом људи бежао је до Озринића, где је оружје предао свештенику Стијепу Станишићу и потом му се губи сваки траг. Кукавичко држање Шћепана Малог урушило је његов ауторитет у народу. Део народа одлучио је да он и патријарх Василије буду предати Турцима уколико је Шћепан још, уопште, жив. Патријарх Василије се био склонио у Црмницу и тражио сагласност од которских власти за прелаз у Анкону или Хабсбурсшку монархију. Владика Сава и један део главара били су уверени да је Шћепан Мали погинуо и понудили су мир беглер- бегу.

Међутим, неколико дана после борбе у Острошком кланцу Шћепан се појавио у Његушима.

ЗА ТО ВРЕМЕ, босански везир је стигао у Спуж где се улогорио, а беглербег је почео напад на Бјелопавлиће где је око 300 мушкараца посечено, а 800 стараца и жена одведено у робље. Остатак Бјелопавлића требао је да се пресели, али ова намера није спроведена.

Кучи, Пипери и остала брдска племена, осим Ровчана, одмах су пристали да предају харач и таоце. У тим околностима, владика Сава покушава да спасе народ Црне Горе од потпуног уништења. Настоји да некако дође до новца, надајући се да ће исплаћивањем харача и давањем таоца одвратити Турке од напада на Црну Гору. Обраћа се својим познаницима и пријатељима у Боки Которској тражећи новац, а као залогу нудио је и своју митру и остале скупоцене црквене ствари. Скупио је нешто новца, исплатио део харача и дао 20 таоца надајући се да ће тиме задовољити Турке, али је беглербег тражио 100.000 цекина, предају Шћепана Малог и патријарха Василија. Предаја Шћепана Малог било је питање тренутка.

Црногорци су били спремни да га жртвују, чак су га и ухапсили, али је он успео да побегне и да се сакрије код игумана у једном манастиру. После тог неуспелог покушаја предаје Шћепана Малог Турцима, владика Сава и главари су писали беглербегу да се он и патријарх не налазе у Црној Гори, већ на млетачкој територији у манастиру Маине. У исто време, да би одвратили пажњу од себе, црногорски главари су скренули пажњу Турцима да су Млечани концентрисали 6000 војника на граници, што није остало без утицаја на беглербега. Он је затражио од млетачког провидура у Котору објашњење шта се намерава са том војском. Овим су Црногорци добили на времену, што је за њих у тадашњим околностима било од изузетног значаја. Крајем септембра 1768. беглербег је поставио ултиматум да му се Шћепан и патријарх предају у року од два дана, што Црногорци нису могли да испуне, јер нису знали где се они налазе. По истеку тога рока, беглер-бег је поново покренуо војску која је упала у Црмницу и напала једно село (Годиње) где су доживели веће губитке него што су то имали Црногорци.  Следећих дана падале су велике кише које су зауставиле турску операцију, јер им је муниција и део ратне опреме остао неупотребљив. Са тим је престао турски поход на Црну Гору...

РАЗЛОГЕ за такву одлуку турских војних старешина, која се тиче прекида ратних операција, треба тражити у чињеници што је, у септембру 1768. год., избио руско-турски рат, што је захтевало да се војска са граница Црне Горе врати и упути на важнија ратишта. Тако је Порта пропустила прилику да одлучним нападом однесе победу над Црном Гором. Осим Бјелопавлића, црногорска племена нису много страдала. Број људи и материјалних средстава које су Турци организовали у том походу био је највећи од свих дотадашњих ратних похода, али Црногорци нису претрпели значајније материјалне и људске жртве.

Може се сматрати да су у том рату Црногорци били победници, па се не треба чудити што је сва Европа тога времена са задовољством примила вест да су Црногорци поразили турску војску од 250.000 људи, што је, свакако, било претеривање.

С друге стране, и Турци су славили победу. У Цариграду је одржана велика прослава поводом вести о победи над Шћепаном Малим...Али, мало ко је на Западу био уверен у турску победу. Био је то њихов морални пораз, јер са толиком војском ићи у ратни поход на малу земљу, и из њега се вратити без неких великих резултата шта је било, него пораз. 

ПЛЕМЕНСКО ЈЕДИНСТВО

ПОСЛЕ  престанка војних операција, у Црној Гори је владао мир. Држање Шћепана Малог у току турског похода на Црну Гору узроковало је опадање његовог угледа у народу. Живео је повучено без неког израженог утицаја. Мир међу племенима се поштовао чему је посебно доприносио владика Сава. Заједно, са осталим угледним главарима, учинио је све да се сачува постигнуто јединство међу племенима и мир, што је у то време био приоритетни задатак. У неким млетачким извештајима спомиње се да је владика Сава, по наређењу Шћепана Малог, претио проклетством свима онима који руше међуплеменско јединство.

СУТРА: ОДАНОСТ ЦРНОГОРСКОГ НАРОДА РУСКОМ ДВОРУ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - МЛЕЧАНИ ПОКУШАВАЈУ ДА ОТРУЈУ ШЋЕПАНА: Шћепан је слутио да му Млечани раде о глави и ни од кога није примао јело и пиће

27. 12. 2023. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ПАНИКА У ЕВРОПИ ЗБОГ ПОЈАВЕ ШЋЕПАНА МАЛОГ: У Цариграду су колале вести да је Русији примила Црну Гору у њено поданство

26. 12. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације