ФЕЉТОН - ПАНИКА У ЕВРОПИ ЗБОГ ПОЈАВЕ ШЋЕПАНА МАЛОГ: У Цариграду су колале вести да је Русији примила Црну Гору у њено поданство

Др Јанко Ницовић

26. 12. 2023. у 18:00

ЦАРИЦА Катарина II, одмах, по пријему извештаја од руског посланика из Беча Димитрија Гаљицина, о Шћепану Малом, бјавила је писмо свим европским пограничним губернаторима.

ФЕЉТОН - ПАНИКА У ЕВРОПИ ЗБОГ ПОЈАВЕ ШЋЕПАНА МАЛОГ: У Цариграду су колале  вести да је Русији примила Црну Гору у њено поданство

Царица Катарина II је наводно организовала убиство цара Петра III, Фото "Википедија"

У том писму, наредила је пограничним службама да пооштре контролу над западним границама Русије да се нико не “увуче" у земљу. “Особито пазите, наређује царица, на путнике који долазе из Црне Горе и њених суседних области, нарочито на попове, да се под њиховим ликом не увуче та варалица у нашу земљу".  С друге стране, царица Катарина је предузимала мере не само да заштити своју земљу од непожељног самозванца, него и да тог самозванца уклони из Црне Горе. У том циљу, она је наредила саветнику руског посланства у Бечу Ђорђу Мерку да, са царичином граматом и осталим потребним инструкцијама, преко Млетачке Републике, отпутује у Црну Гору и уклони Шћепана Малог, и да јој о томе поднесе детаљан извештај. У царској грамати,која je, иначе, изворно писана на руском, а касније је преведена на италијански језик,  коју је Мерк понео са собом,  тражи се од Црногораца да уклоне Шћепана Малог из своје средине. 

(Према Марку Драговићу, у инструкцијама Ђорђу Мерку царица наређује:

1) Да у Бечу добије препоруке млетачког посланика за Сенат да отпутује у Венецију, а одатле у Црну Гору;

2) Ако не успије да дође до Црне Горе да на било који начин уручи грамату владици Сави и другим главарима;

3) Ако дође у Црну Гору да детаљно упозна Шћепана Малог и тамошње прилике и да предузме све мере “да би самозванац на овај или онај начин био протјеран, не само из Црне Горе, но и да му онемогући на овај или онај начин да наставља да обавља ма где било своју горопадну улогу".)

У РУСИЈИ  се много очекивало од Меркове мисије и са пажњом се пратио развој догађаја у Црној Гори. Тим пре, што је већ посланик Обресков упутио писмо владици Сави у коме га обавештава да је Шћепан варалица. Затварање владике Саве и његових присталица, такође, у Русији је оставило мучан утисак. Све су то били догађаји који су повећавали интересовање Русије за Црну Гору и сасвим је било разумљиво што се очекивало да ће Мерк успети у својој мисији да уклони Шћепана Малог и заведе ред у Црну Гору.

После пријема инструкција и грамате, Ђорђе Мерк је предузео активности на извршењу царичиних наређења. Путује у Беч, где добија препоруке млетачког посланика, затим у Венецију у намери да продужи за Котор. Међутим, Млетачка Република није дозволила руском изасланику да преко њене територије пређе у Црну Гору.

МЛЕТАЧКА Република је била уверена да су њени интереси угрожени у том региону, јер је сав православни народ у Приморју са одушевљењем поздравио “руског цара” и носио му дарове на поклон. Због тога је појачала контролу и надзор над општинама и њеном Приморју, и врло оштро кажњавала сваку њихову везу са Црном Гором и њеним “царем”. Такође, да би доказала Турској да она нема ништа са том “руском игром” у Црној Гори, Млетачка Република ју је стално обавештавала шта се тамо догађа, приписујући и измишљајући Шћепану Малом и такве планове какве он није имао нити је помишљао на њих. “Овај цар, каже један млетачки извештај турској влади, има намјеру да дигне устанак на Балкану и да као руски човјек и за руске интересе створи једну балканску државу на штету добро схваћених интереса Турске и наше (тј. Млетачке) Републике”.

Дакле, Мерк је у априлу кренуо преко Млетачке територије са пасошем који је добио од млетачког посланика у Бечу, али је заустављен у Венецији, где нису хтели да му издају потребне исправе за даље путовање, бојећи се, како је речено, сукоба са Турском. Руски изасланик у Бечу био је изненађен овим ставом Млечана и протествовао је код млетачког посланика.  Истовремено, од своје владе тражио је упутства да ли Мерк да чека у Венецији или да буде опозван.  Мерк је и даље у Венецији инсистирао код Млетачког Сената да добије дозволу за пут, али је одбијен са образложењем да Сенату није познато да ли је Порта упозната са руским намерама.  Сенат је, поред тога, налазио и друге изговоре да онемогући Мерка на путу за Црну Гору.

У НЕМОГУЋНОСТИ да путује државним бродом, Мерк је 5. јула успео да приватним бродом стигне у Котор, али су млетачки службеници већ били добили наређење да му по сваку цену спрече одлазак у Црну Гору.  (У једном свом извештају Колегију иностраних дела од 20. августа, Мерк истиче да су на њега стално мотрили млетачки “жбири" и да чак ни на улици није могао ни са ким да разговара јер је био праћен. ) После десет дана задржавања у Котору, Мерк је покушао да царску грамату достави преко Дубровника, али га ни тамо нису пустили. Уз то, Венеција је упорно покушавала Мерку да прикаже да његов одлазак у Црну Гору представља опасност по живот, и он се необављена посла, преко Венеције, враћа у Беч.  (Неки извори кажу, кад је одлучио да се врати у Венецију Млечани су му “са задовољсшвом ставили на располагање брод Илије Флорија из Прчња".)

Треба напоменути да су се о Мерковој мисији брзо шириле вести. Још пре његовог доласка у Котор, Црногорци су сазнали да нека висока личност из Русије треба да стигне у Црну Гору. Његов долазак у Котор и мисија коју је требао да изврши били су познати и скадарском паши, иако су Млечани покушавали да прикажу његов долазак у Котор као приватну посету. Међутим, Порта је била обавештена са разних страна о правом циљу Меркове мисије, тако да нису веровали Млечанима.  (  О стварном циљу Меркове мисије Турска је била прво обавештена од стране француског посланика у Бечу.) С друге стране, Млечани су били обавештени да је Турска предала протестну ноту руском посланику у Цариграду оптужујући руски двор “да су бунтовни становници Црне Горе пре неколико година предложили Русији да ступе у њено поданство, да су тада упутили једног свог владику у Русију с молбом за покровитељство” и да је Русија прихватила молбе Црногораца.

ЦРНОГОРЦИМА је, такође, било познато да је Мерк стигао у Котор и да је стварни циљ његовог пута долазак у Црну Гору. Зато су Црногорци, на збору у Његушима 18. јула 1768. год., протествовали код млетачког провидура што га Млечани задржавају очекујући да донесе добре вести.

После Мерковог повратка у Беч, руски посланик Гаљицин упутио је једно писмо патријарху Василију и владици Сави. У писму их обавештава о неуспеху Меркове мисије, и истиче њихову дужност да ако хоће и даље да уживају царску заштиту и милост треба да уклоне Шћепана Малог.

Августа месеца 1768. год, прерушен у грчког трговца, Архимандрит Авакум Милаковић долази у Беч, где га руски посланик Гаљицин уверава да је Шћепан Мали обична варалица.

Задатак који није извршио Мерк поверен је архимандриту Милаковићу који је са царском граматом требао да дође у Црну Гору. Упутио се из Беча за Трст где је био спречен да иде даље. У Трсту је пронашао неког поверљивог човека који је обећао да ће грамату однети у Црну Гору, али је био ухапшен. Архимандрит Милаковић је, затим, грамату вратио Маруцију у Венецији и ступио у руску службу. Касније је учествовао у мисији Долгорукова у Црној Гори (о чему ће касније бити речи), био је војни свештеник у руској флоти и за услуге руском двору добио је пензију од царице Катарине.

ВЕНЕЦИЈА СЕ ПЛАШИ РУСА

ЧЕЛНИЦИ  Млетачке Републике су мислили да се догађања око Шћепана Малог изводе по наговору, или, бар знањем Русије у чему су видели опасност за своје интересе. Али и не само то, Млечани су се бојали да Турци не схвате да је и Млетачка Република саучесник у тој “руској игри” са Шћепаном Малим, па да би избегла да се не замери Турској одлучно је спречила пролаз Ђорђа Мерка, руског изасланика, јер није знала шта се управо хоће и какве намере има кад дође у Црну Гору.

СУТРА: МЛЕЧАНСКИ ПОКУШАВАЈИ ДА ЛИКВИДИРАЈУ ШЋЕПАНА

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - Имао је осећај за то

МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"

БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.

21. 11. 2024. у 11:45

Коментари (0)

ТУРНЕЈА ЈК У МИНУСУ Нема ништа од зараде: Уложила сам све што сам стекла за 30 година, зато сам са фановима у плусу