ФЕЉТОН - ПОСТАО ПОГОДНА ЛИЧНОСТ ЗА ДИЗАЊЕ УСТАНКА: Долазак Шћепана Малог у Црну Гору изазвао велико интересовање на целом Балкану

СТАВ европских држава према Шћепану Малом био је опредељен, пре свега, њиховим тадашњим политичким интересима.

Црногорци из времена Шћепана Малог, Фото "Википедија"

Највише су за њега биле заинтересоване Русија, Турска и Млетачка Република. Али пре него што се пређе на њихов однос према Шћепану Малом, потребно је нешто рећи о утицају који је долазак Шћепана Малог у Црну Гору имао на цели Балкан.

Дакле, како је већ речено, крајем 1767. год. Балканом се проширила вест о појави руског цара Петра III, под именом Шћепан Мали. Била је то вест која је покренула општи талас интересовања у Далмацији, млетачком Приморју, Херцеговини, Босни, чак и Срему.

Суседна брђанска и херцеговачка племена, али и православно становништво на целом Балкану, са симпатијама су примили вест о доласку руског цара у Црну Гору. У истинитост те вести нико није сумњао, будући да је у јавности постојало веровање да је Петар III жив. Његов идентитет код православног становништва, иначе, никада није довођен у питање. По њима, било је логично да један руски цар дође код њих да их ослободи. Такође, треба рећи да сви делови Балкана нису на исти начин реаговали на вест о доласку Петра III. Није случајно вест о доласку Шћепана Малог најпре продрла међу суседна и херцеговачка и брђанска племена која су са одушевљењем примила вест о његовом доласку.  Шћепан је, одмах по доласку у Црну Гору почео да им шаље писма. У народу се осећао немир, а села око Подгорице и Скадра одбила су плаћање харача, што је Шћепан увелико подржавао.

ПРЕМА неким историјским изворима, већ у септембру 1767. год. у Никшићу и Требињу људи су масовно веровали и били убеђени да је у Црну Гору дошао руски цар. Спорили су се само око тога да ли се зове Шћепан или Петар. Свако је ту вест схватао као покушај ослобођења, а Шћепан је постао погодна личност за покретање балканских хришћана на устанак, који би помогао Русији у њеном сукобу са турским царством, а тиме и коначном ослобођењу православног живља на Балкану.

Октобра 1767. године, неколико истакнутих главара брђанских племена, одушевљени доласком Шћепана Малог у Црну Гору, долази да га лично поздрави и да му поруче “да ако је прави московски цар, у које било вријеме спремни су да лију крв за царску славу".

Скадарски паша је стално покушавао да онемогући сарадњу црногорских и брдских племена, али у томе није имао успеха, јер је Шћепан Мали успевао да спречи све његове покушаје. У том циљу, у јануару 1768. године примио је једну групу главара из Горњих и Доњих Брда и наговорио их на отпор Турцима, а народ подстицао да харач који су Турци наплатили у Црмници пресретну и одузму.  У међутурским сукобима између сина спушког капетана и скадарског паше, по наговору Шћепана Малог, Црногорци су стали на страну спушког капетана. После оружаног сукоба и борбе која је трајала цели дан Црногорци су се повукли, а њихов “штићеник”, син спушког капетана, успео је да побегне у Куче.

Побуњенике у граду Спужу скадарски паша је свирепо казнио. Иначе, мотив учешћа Црногораца у овом унутар турском сукобу био је, у ствари, покушај да подрже једну личност (овог пута сина спушког капетана), која би, ако би задржала власт, била уз њих. На тај начин, веза између Брда и Црне Горе и даље би се одржала.

СКАДАРСКИ паша, да би успоставио ред међу побуњеним брдским племенима почео је са претњама и уценама. Под тим притисцима нека племана су дала таоце (Кучи и Пипери), док су нека племена то одбила (Бјелопавлићи и Пјешивци).  Стални обрачуни Црногораца и Турака, нарочито на подгоричком пазару, постојали су све чешћи. Људи су гинули “доказујући или побијајући истинитост вести о Шћепану Малом. Препирку је завршавао покрет ножа или сачма. Вест о доласку руског цара преносила се од племена до племена, од града до града”.

У Албанији, од Скадра до Елбасана, и хришћани и муслимани ширили су вест о руском цару.

Исте вести су продрле до Москопоља и Битоља и даље до Грчке. Постоје и писма Шћепана Малог којима он позива Грке из Епира да га следе. Постоје извесне претпоставке да је Шћепан Мали имао везе са грчким митрополитом, па чак и цариградским патријархом, који је касније ухапшен због везе, како су наводили дубровачки извори, са Русима и Црногорцима.  (Грци, противници цариградског патријарха, оптуживали су га да је дао уточиште Шћепану Малом и да га крије. То се касније показало као нетачно, али то доказује да је било неких контаката између Шћепана Малог и неких грчких свештеника.)

ПРИЧА о Шћепану Малом ширила се и међу православним становништвом у Далмацији.

Свештеници у Северној Далмацији организовали су помоћ Шћепану Малом и та помоћ није прекидана све до његове смрти. У крајевима Далмације, где није било цркава и манастира, нико није знао за цара Шћепана Малог, али у крајевима у којима су постојале цркве и манастири интензивно се ширила вест да је Шћепан прави руски цар. Да би спречили ширење вести о Шћепану Малом у Далмацији, млетачке власти су упутиле једно писмо свим градским општинама у којима је било православног становништва. (Шибеник, Сплит, Книн, Имотски, Хвар, Трогир, Макарска, Сињ, Новоград и Корчула. ) У писму се каже: “Иако је власт убијеђена да међу православним поданицима ове горње провинције (мисли се на Далмацију, примедба Ј.Н.) није позната веза или договор са народима Црне Горе, ипак видјећи да они продужују дијелом из обмане, дијелом из злобе да и даље њима држе једну непознату варалицу, којега подржавају калуђери, налази за потребно да нареди да се пази на рад старјешина и смјер свештеника’. Даље, наређује се властима да не допусте улаз страних свештеника и калуђера, нарочито из Турске. Али, и поред тих мера свештеници су и даље ширили вест о Шћепану Малом и подржавали га.

У БОСНИ, такође, истина у мањој мери, било је познато да је у Црној Гори дошао руски цар, назван Шћепан Мали. Појединци из крајева Угарске и Срема, подстакнути причама о руском цару, долазили су у Црну Гору да га посете.

Све то показује да је долазак Шћепана Малог у Црну Гору изазвао велико интересовање на целом Балкану. У њега су полагане велике наде и очекивања. За многе народе на овом подручју он је био симбол слободе и личност која је требала да оствари ту слободу. Зато и не чуди што је његово име прешло границе мале Црне Горе, а он оставио неизбрисиви траг у црногорској историји својим државничким делом.

РУСИЈА  је о појави Шћепана Малог у Црној Гори обавештавана из више извора и са разних страна и пре него што је руски двор добио званичне извештаје од својих посланика из Беча и Цариграда. Вест о појави “цара”, који се представља за убијеног цара Петра III, разумљиво, изазвала је узнемирење царице Катарине II. Прве званичне податке о Шћепану Малом руска царица је добила од посланика Обрескова из Цариграда. Двор се одмах оградио од њега сматрајући да би било добро да буде уклоњен. У фебруару 1768. године руски посланик у Бечу Димитрије Гаљицин примио је писмо које му је Шћепан упутио, крајем децембра преко архимандрита Авакума Милаковића и Глигорија Дрекаловића.  Али, и пре овог писма Гаљицину је било познато да се у Црној Гори налази неки самозванац који се представља као Петар III. О томе је обавештаван из Беча и Венеције.   Обзиром да је нека сазнања о Шћепану добијао и незваничним путем, он је о свим тим подацима обавестио руски двор 1. марта 1768. год. Ове вести оставиле су јак утисак у Петрограду.

Одмах је реаговао руски двор и предузео енергичне мере, јер су вести из Беча о појави самозванца схваћене врло озбиљно.

ЦАРИЦА У ПАНИЦИ

ЦАРИЦА Катарина II, која је иначе наследила цара Петра III на престолу,бојала се да се тај самозванац не појави у Русији, јер је код народа постојало уверење да је Петар III жив, да се негде склонио и да чека повољан моменат када ће се појавити у Русији. Историјски је непознато да ли је Шћепан Мали знао да је у Русији било раширено веровање да је Петар III жив. Јемељан Пугачов, вођа велике сељчке буне, која је избила 1773. године,  такође се представљао за руског цара Петра III.

СУТРА: ПАНИКА У ЕВРОПИ ЗБОГ ПОЈАВЕ ШЋЕПАНА МАЛОГ

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - НАРОД ЈЕ ПОЧЕО ВЕРОВАТИ ДА ЈЕ ШЋЕПАН РУСКИ ЦАР: Шћепан је вештим поступцима ширио око себе фаму да је нека важна личност

23. 12. 2023. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ТРАВАР КОЈИ ЈЕ ПОКРЕНУО ЦРНУ ГОРУ ИЗ УЧМАЛОСТИ: Шћепан Мали није био само неписмени трава. Унапређивао власт мале црногорске држа

22. 12. 2023. у 18:00

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - СПРЕЧЕНО СТРАТЕГИЈКО ИЗНЕНАЂЕЊЕ НАТО ПАКТА: Захваљујући Милановићу спречено је стратегијско изненађење НАТО снага

21. 12. 2023. у 18:00

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - ВЛАДИКА УЛУДО ОПТУЖУЈЕ ШЋЕПАНА КАО ВАРАЛИЦУ: Шћепан је претио да ће митрополиту Сави живом одрати кожу и напунити је сламом

24. 12. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације