ФЕЉТОН - ТРАВАР КОЈИ ЈЕ ПОКРЕНУО ЦРНУ ГОРУ ИЗ УЧМАЛОСТИ: Шћепан Мали није био само неписмени трава. Унапређивао власт мале црногорске држа
ИСТОРИОГРАФСКА прича о Шћепану Малом, и његовој владавини, још увек је непотпуна и он је остао енигма и један од најтајанственијих црногорских владара за којег, никад са сигурношћу није утврђено, ко је и одакле је.
И данас је прича о Шћепану Малом прича која је истину претворила у прихватљиву лаж, прича о наивном веровању народа варалици која се појавила у тадашњој Црној Гори, у којој је човек и народ увек препуштен себи и својој судбини. То су били услови да се “пронађе" личност која том народу треба као вођа и узданица и у кога се полажу све наде у спасење и решења текућих проблема.Та улога је припала неком са стране, али са ореолом славе великог народа. Тако је стигао у Црну Гору, у ратном окружењу, ништа мање него збачени са престола руски цар Петар III. ( Руски цар Петар III, који је наследио 1762. год. на руском престолу своју мајку Елизабету, био је унук Петра I Великог, син Ане Петровне и Карла Фредерика. Није много био одушевљен Русијом, презирао је руско свештенство, руске обичаје и није много марио ни за православну веру и поред чињенице да је из протестантизма прешао у православље долазећи тако на руски престо. У побуни, у јуну 1762. год., свргнут је са престола, а убрзо и убијен. На његово место дошла је његова жена Катарина II, жена велике памети и необичне енергије која се чврсто залагала за политику Петра Великог, и под чијом влашћу је Русија била империјална сила.)
И ОНДА када су стизала сасвим уверљива писма из царске Русије да тај странац у Црној Гори никако не може бити руски цар, читав народ, сви главари и војводе, нису сумњали у чињеницу његовог постојања, и то баш ту међу њима. Што је стизало више клевета и оптужби на име Шћепана Малог, за његово лажно представљање за руског цара, то је народ све више био уз њега, сасвим решен да га чува и сачува, упркос чињеницама које су тадашњим Црногорцима биле неприхватљиве да је био кукавица, да није волео оружје и устручавао се од борбе и ратних сукоба.
Али, Шћепан Мали није био само скитница и лажљивац, неписмени травар, склон игри и забави, јелу и пићу. Био је предузимљив, сналажљив, организационо способан да покрене неке нове ствари. Градио је и унапређивао власт мале црногорске државе. Тај напредак се лако уочавао, градећи куле, путеве, зграде и пописујући становништво. Није био рођен за ратника, али је имао смисла да покрене Црну Гору из учмалости и потпуне неизвесности.
То је била значајна тековина његове шестогодишње владавине.
Међутим, постоје многе контрадикторности између историографских чињеница и ставова које је о Шћепану Малом заузела званична историографија, а који се темеље на великом броју неистина које су изречене на његов рачун. Зато је стварна прича о Шћепану Малом веома сложена. За један, не баш мали, веома значајан део стручне јавности Шћепан Мали је био “срамота" за историју Црне Горе. Такви ставови се темеље на основу онога што је о Шћепану Малом изрекла историографија и књижевност. (Када је у питању књижевност, мисли се, пре свега, на Његошев спев “Лажни цар Шћепан Мали", објављен 1850. године у Трсту.)
С ДРУГЕ стране, када се погледају резултати његове седмогодишње владавине може се закључити да је Шћепан Мали био један од најзначајнијих владара у целокупној црногорској историји. Често су резултати његове владавине, у историјском смислу, били потцењивани, док се много више говорило о неистинама везаним за његову личност. Тако, нпр. старија историографија говорила је о њему као авантуристи и самозванцу који је значајан јер је прекинуо династију владавине куће Петровић-Његош, а новија историографија, бавећи се често Шћепаном Малим, истицала је његову државничку мудрост и способност да, одређеним мерама, учврсти власт и заведе ред и мир у Црној Гори. Таквих површних закључака имамо и данас, и поред чињенице да се ни о једној личности у историји Црне Горе није толико писало, не само на српском него и на страним језицима (руском, италијанском, француском, енглеском, чешком и турском), као о Шћепану Малом. Но, и поред тога о овој знаменитој личности није речено све оно што је требало да се каже. (О њему су објављиване вести у новинама и годишњацима широм Европе. Бројне збирке докумената о Шћепану Малом, објављиване су у Хисторијском архиву Дубровника, Архиву спољних послова Русије, Државном архиву Венеције, Хисторијском архиву Задра.)
КАД политички мит (а Шћепан је то био), чак и онај који је створен са најбољим намерама, изгуби визуру истине и заглави се у различите интерпретације које служе дневно политичким потребама настају проблеми. Зато, и данас када се спомене име Шћепана Малог помислимо да је то онај који се лажно представио као руски цар и наследник руске династије. Када је убијен и сахрањен, без главе, у Брчелима у Црмници Шћепан Мали је био легенда, али само у народу. Нови владари, из династије Петровић, нису много марили за њега. Вођени својим политичким интересом настојали су да се о Шћепану Малом ћути, или да се спомиње само као цар самозванац. О њему као владару, чије је велико историјско прегнуће имало неоспоран значај за стварање и јачање црногорске државе није се говорило. Текст који следи је покушај аутора да се на личност и дело Шћепана Малог, без сумње необичног човека, баци ново светло, пре свега са становишта његовог доприноса стварању и учвршивању црногорске државе.
Смрћу владике Василија нестало је ауторитативне, харизаматичне и утицајне личности која је, колико толико, успевала да одржава међуплеменску слогу и окупља племена у борби против Турака. Он је ишао у племена, присуствовао племенским скупштина, разговарао са племенским главарима и другим утицајним људима што је омогућавало да се племена мире међу собом, а у владици виде извесни ауторитет који није био само духовног карактера.
Владика Сава није ни приближно имао углед владике Василија. И даље је становао у манастиру у Стањевићима и бавио се својим виноградима и маслињацима на обали...
И, У ТАКВИМ историјским околностима, у којима се налазила Црна Гора, једне вечери у “божићне пости”, како се каже у једном извештају из 1766. год., стигао је у Маине један непознат човек, кас- није познат као самозвани, лажни руски цар Петар III, односно Шће- пан Мали. Он је и савременицима био загонетка, колико и његовим каснијим биографима, који и до данашњих дана неуморно покушавају да пронађу неки доказ његовог правог идентитета. До данас се поуздано не зна ко је и одакле је био човек који се представљао као Шћепан. (Према неким изворима, први пут је име Шћепана Малог споменуто у писму француског конзула у Дубровнику свом министру од од 14.XII 1767. године, да се један изасланик руског двора, који се потписује Стефано Пиколо (Stefano Pikoli Buono col li Buoni), ставио на чело побуњеника у Црној Гори и да је изабран за краља.)
Не зна се ни коме је први пут, наводно у поверењу, рекао да је он, заправо Петар III, руски цар. Њему блиска особа архимандрит Глигорије Дрекаловић тврдио је, по Шћепановој изјави, да је пореклом из Хабзбуршке монархије и да је неписмен. Капетан Паулић, који је по наредби Беча боравио деценију после Шћепана Малог у Црној Гори, говорио је да је био дезертер из Лике, који је неко време живео у Босни и Хабзбуршкој монархији, као и да је чак десет пута мењао своје име. Рођак митрополита Саве који је био у Русији тврдио је да он није руски цар, али јесте руски генерал.
СТВАРАЊЕ МИСТЕРИЈЕ
ШЋЕПАН је сам о себи давао је различите податке о пореклу чиме је постигао да његов идентитет постане још загонетнији. Вести, нагађања и гласови, одакле је и ко је, међусобно се претицаху. Сам за себе је рекао да је Далматинац, и да се презива Рајичевић, што би значило да је долазећи однекуд са мора носио у себи наслеђе трговине и путовања.
Некима је говорио да је пристигао из Јањине, понекад да је из Аустрије, Требиња, Босне ...
Понекад да је Црногорац, затим Маинат, из Мостара, а још већу мистерију стварало је што је понекад изговарао речи чије значење ни данас нико не може објаснити.
СУТРА: НАРОД ЈЕ ПОЧЕО ВЕРОВАТИ ДА ЈЕ ШЋЕПАН РУСКИ ЦАР
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
МНОГИ НЕ ЗНАЈУ: Шта кнез Михаило показује прстом
СПОМЕНИК кнезу Михаилу Обреновићу на Тргу републике постао је главно градско састајалиште Београђана и њихових гостију. Међутим, од многих ћете чути да се састају не код Кнеза већ “код коња”.
21. 11. 2024. у 09:47
Коментари (0)