ФЕЉТОН - ГЕНЕРАЛ ЈЕ САМ ИЗГРАДИО ЈАКУ ОБАВЕШТАЈНУ МРЕЖУ: Пре или касније Французи ће се поносити Бинелом, а не пилотом који је бомбардовао

ГЕНЕРАЛ Милановић је био нетипичан и специфичан обавештајац у нетипичној и специфичној обавештајној операцији.

Генерал Милановић, у средини, у једној од војних мисија , Фото Из књиге "Јован Милановић: Највећи српски обавештајац"

Тачно је да се и приликом планирања других операција избегава некакав клише који би на први поглед био препознатљив за противничке контраобавештајце, али у Милановићевој операцији клишеа уопште није било.

Клише и шаблонски рад су велика опасност за обавештајца, јер их контраобавештајци углавном познају и проучавају. Некако испада као да је генерал Милановић цео свој радни век припреман баш за ову операцију над операцијама, а то уопште није тачно. Он је једноставно имао своју каријеру кроз коју је пролазио, баш таква школовања и такву праксу кроз функције и формацијске положаје које је обављао, који се апсолутно уклапају у профил обавештајног стручњака који може да изврши овакав задатак. Све се тако сложило и погодило, од његових личних до стручних карактеристика, сасвим случајно, да неки то виде као провиђење за спас Србије.

Шта је то што је било важно и што је пресудно допринело да његова обавештајна мисија буде успешна? Као прво, завршио је Војну академију, смер АБХО, на којем се посебна пажња посвећује фундаменталним наукама - физици, хемији и биологији - што даје велику ширину општег знања. Похађао је магистарске студије на Факултету политичких наука у Београду, на којима је додатно разумео и боље схватио међународну политику и сусретао се са великим српским професорима. Било је то драгоцено искуство. Запажен је по својим квалитетима и знањем, тако да је као релативно млад официр премештен у Генералштаб. Радио је са старим и искусним пуковницима и генералима у Центру за стратегијске процене, и имао је од кога да научи како се врше анализе, процене и како се доносе квалитетни закључци из процена. Тако је имао прилику, коју је веома успешно искористио, да стекне не само специфична знања, него и важне војне вештине које се не могу наћи у литератури. Већ ту је схватио важност обавештајних података за доношење стратегијских процена.

ЗАТИМ је завршио обавештајне школе и конкретне припреме, и отишао на место војног аташеа у Алжиру. Тамо је учврстио знања и вештине из обавештајне области. Поред тога, у Алжиру је комуницирао и дружио се са високим функционерима и командантима земље домаћина, али и са важним личностима и дипломатама северне Африке у целини, и схватио начин и правила комуникација са важним и утицајним странцима. По повратку из Алжира, у којем су потврђене његове ванредне способности, постављен је на високу и значајну функцију у Генералштабу - за начелника Сектора за геостратегијске анализе и процену.

Поново, дакле, оно што ће му касније користити, тренирање аналитичких вештина и процене ситуације, што је саставни део свакодневног рада обавештајца, поготово у околностима у којима се он нашао у Бриселу. Следеће постављење такође му је донело велико искуство које ће му бити веома корисно за вођење обавештајне операције постављен је за шефа кабинета начелника Генералштаба. Ту су му кроз руке пролазила најважнија документа која војска једне државе може да има. Такорећи, креирао је радне дане првог човека у војсци, и био упућен у све, па и најповерљивије детаље. Ипак, најважније искуство које ће му касније бити драгоцено у вођењу обавештајне операције „Олимпик“ јесте то што је по природи посла комуницирао са високим страним дипломатама, поготово војног профила. Он их је редовно информисао, проучавао смисао и подручје њиховог интересовања и одговарао на њихова перфидно постављена питања. Тако је до савршенства усвојио начин дипломатске комуникације и како да оно што га интересује од саговорника извуче посредним, а не директним питањима о поверљивим информацијама. У редовној комуникацији са њима потпуно је усвојио протокол, као и дипломатски бонтон и речник. Након свега тога и свих тих искустава која ће му бити драгоцена, отишао је у Брисел. Поред тога, одлично је говорио француски, усавршен у Алжиру, и енглески језик. Није претерано рећи да је у том тренутку био једини официр у СР Југославији који је тај задатак могао тако успешно да обави. Јован је имао све што му је било потребно, срећом по наш народ и нашу државу.

ОБАВЕШТАЈНА мрежа „Олимпик“, коју је формирао генерал Јован Милановић у структурама институција НАТО пакта, највећа је оперативна мрежа Републике Србије која је негде створена по броју људи, а са којом је руководио један човек. Преко ње је сваког дана знао шта је ко рекао на неком од бројних састанака, како на Војном комитету, тако и на Савету НАТО пакта. Знао је чак шта говоре високе војне и политичке личности НАТО пакта у неформалним, приватним разговорима са својим колегама. Тако је практично знао шта заиста мисле и да ли искрено подржавају агресију на СРЈ (Србију). Остварити такав обавештајни продор у једну од најчуванијих институција на свету је сам врх и идеал обавештајног успеха. Створити толико извора информација у непријатељској средини из које је планирана агресија на властиту државу, то никада у историји Србије није успео да створи ниједан српски обавештајац. Сам је изградио обавештајну мрежу преко које је планирање агресије могао да прати из дана у дан, када је требало и из сата у сат, те да сваки податак истог дана провери преко више обавештајних извора. То је превелик залогај и за обавештајне тимове, а камоли за једног човека. Интензитет његовог рада и прилив значајних обавештајних података био је такав да је Обавештајна управа Генералштаба морала да формира тим који је обрађивао само његове информације, како би их на најбољи начин и по приоритету користио војни и државни врх земље. Толико значајних информација никада у нашој националној историји један појединац - обавештајац - није доставио државном и војном врху, и зато је генерал Јован Милановић најбољи међу најбољима.

КЉУЧ успеха генерала Милановића је у томе што није изгубио веру у људе и њихове моралне вредности, и то је најбоље он сам објаснио:

„Напустиле су нас пријатељске државе и повукле се пред огромном силом, али нису људи.

Ова ситуација враћа веру у људе, праве људе, моралне громаде. Објашњење је јасно - нисмо ми за саборце и браћу имали Француску него Французе, нисмо имали Грчку него Грке, нисмо имали Русију него Русе, и тако редом.

Јесмо ми за време бомбардовања видели и француски „Мираж“ изнад Београда, али смо имали и Француза који је све што има жртвовао да би нам помогао. Он је доказ нашег братства и пријатељства и његова жртва није узалудна. Пре или касније Французи ће се поносити Бинелом, а не пилотом којије бомбардовао Београд.“

Као једна од највећих шпијунских операција у којој је НАТО био циљ опсервације, ова операција изучава се у обавештајним школама широм света.

ОСУЈЕЋЕНИ НАПАДИ НАТО

ЗОРАН Јанаћковић, помоћник министра иностраних послова СРЈ у време агресије, у својој књизи „Балкански троугао“ у вези са генералом Милановићем и његовом обавештајном операцијом каже: „Наше јединице су већ биле на положајима, њихове позиције су биле меморисане у бојевим главама ракетног оружја и авио бомби НАТО авијације и ракетних система. Откривањем ових планова НАТО, померене су јединице ВЈ на нове позиције уз још већи степен оперативног и стратегијског маскирања, тако да НАТО није имао циљеве по којима би дејствовао након доношења одлуке о аресији планиране за 12. октобар 1998. године.

СУТРА: ВЕСЛИ КЛАРК И ТОНИ БЛЕР ОБМАЊУЈУ ЧЛАНИЦЕ НАТО

Препоручујемо

Фељтон

0 8

ФЕЉТОН - НАТО ЈЕ БЕС ИСКАЛИО НА НЕДУЖНИМ ЦИВИЛИМА: Генерал Весли Кларк је говорио - "Знам да постоји шпијун и хоћу да га пронађем"

16. 12. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације