ФЕЉТОН - КУПОВИНА ЉУДСКИХ ДУША У СРБИЈИ ПОСЛЕ 5. ОКТОБРА: Горан Свилановић -"Милановић је реметилачки фактор у евроатлантским интеграцијама

ГЕНЕРАЛ Јован Милановић је у Бриселу користио још једну вештину, добро познату обавештајцима - тајну размену података са обавештајцима других држава, при чему су постојале објективне могућности да се то обави на начин који не угрожава безбедност обавештајне операције.

Милановић са делегацијом министaрства одбране 13. марта 2001. у Кијеву , Фото Из књиге "Јован Милановић: Највећи српски обавештајац"

Одавно су информације „роба“ којом се тргује, а у конкретном случају, дати некоме важне информације за његову државу, значило је придобити га да вам уступи важне информације за СР Југославију (Србију). Тако је Милановић уступио важне информације Украјинцима, до којих је дошао успут, преко своје обавештајне мреже. Мало је рећи да су за њих биле драгоцене, јер су их упозориле на припрему преврата у Украјини.

Била је то нека претеча „обојене револуције“ и „Мајдана“ коју су Украјинци тада, на основу Милановићевих података, успели да спрече (иако их је све то снашло 15-16 година касније, 2014. године). Украјинци тако велику обавештајну услугу нису заборавили. Приликом званичне посете нашег министра одбране Слободана Краповића Украјини 13. марта 2001. године, у делегацији је био и генерал Милановић. Украјинци су искористили прилику да се захвале Милановићу и да га на пригодној свечаности у Кијеву, на опште изненађење, симболично унапреде у генерал-потпуковника украјинске војске. Том приликом уручили су му и украјинске генералске еполете. И тај догађај јасно говори о „калибру“ и дометима нашег обавештајца, који је својим информацијама мењао историју не само своје, него и других држава. Основна ствар у свему томе је оно што каже и сам генерал Милановић:

„За њихову земљу сам учинио услугу, а да своју нисам оштетио.“ Наравно да су презадовољни украјински безбедњаци у Бриселу касније узвратили сваком информацијом која им је дошла до руке а која је била везана за безбедност Србије, док је Милановић тако ширио своје обавештајне могућности, јер Украјинци нису били „под лупом“ НАТО контраобавештајаца као што су били Срби.

НИЈЕ ЧУДО што је генерал Милановић далеко боље разумео геостратешка кретања у којима се нашла СР Југославија и што је боље процењивао будуће потезе НАТО пакта од тадашњих политичара из врха државе који су доносили судбоносне одлуке. Политичари су били чврсто уверени у то да ће постићи компромис, а Милановић је схватио да НАТО машинерија не нуди компромисе, већ поставља бескомпромисне услове. Први је схватио да је НАТО агресија била усмерена на Србију, али да је њен крајњи циљ била читава југоисточна Европа. Тако је Милановић у интервјуу новинару Борису Субашићу за „Вечерње новости“  од 24. марта 2013. године изјавио:

„Не треба понављати грешке политичара који су након Дејтона поверовали да је прича завршена и да смо заиста `фактор мира и стабилности`. То је била обмана, а истину ми је у августу 1988. предочио високи војни дипломата САД: `За успостављање трајног мира у региону потребно је Србију довести у позицију да не може да се брани, с исцрпљеним ресурсима и без наде у помоћ Русије`. Он је растакање Србије представио као приоритет НАТО и услов за успостављање трајне контроле Алијансе над овим просторима."

Алијанса је под изговором „хуманитарне интервенције на Космету освојила и Албанију, Румунију и Бугарску, а касније је то само формализовано. Балкан је прва стратегијска зона интереса НАТО и САД, одскочна даска за офанзивне акције за остваривање циљева у другим геостратегијским подручјима.“

Није тешко закључити да је присуство генерала Милановића у државном или војном врху веома сметало западним „саветницима“ који су након преврата у Србији (5. октобра 2000. године) и успостављања прозападне власти увек били у близини места државничких одлучивања. Плашили су се његове доказане способности да проникне у њихове тајне, а знали су да се у томе веома извештио, посебно када су у питању преварне намере које су постале званична западна политика према Србији. Исто тако су знали да генерал Милановић поред способности поседује и ауторитет човека који влада информацијама, тако да сваком политичару једном реченицом може отворити очи и објаснити му да је жртва манипулације „саветника“ (ако није свесно ушао у издају своје земље).

ТЕ ИСТЕ  2000. године, у намери да га склоне што пре, напрасно je пензионисан и разрешен дужности, иако је и даље примао плату. Догађаји су се одвијали великом брзином, па је касније те године Војислав Коштуница постао председник и одмах, препознавши прљаве игре према генералу Милановићу, поништио указ о његовом пензионисању и потом га поставио за помоћника министра одбране за међународну сарадњу. Пошто га је Брисел прогласио за „персону нон грата“, два пута су га скидали из авиона иако је био у саставу званичне државне делегације Министарства одбране. Тадашњи министар иностраних послова, Горан Свилановић, изјавио је да је Јован Милановић „реметилачки фактор у евроатлантским интеграцијама“ и он је као частан човек само на основу те једне изјаве поднео оставку. Морало је све то да се деси да би многи слепи прогледали. Неки, пак, ни данас не желе да гледају и лепше им је у њиховом мраку, као у чувеној Платоновој метафори о пећини у његовој Држави.

НИЈЕ само њихов удворички однос према странцима са Запада био разлог што је већина тадашњих политичара зазирала од генерала Милановића. Основни разлог био је тај што је исувише много знао, па и о њима директно, а они су, по свему судећи, тога били свесни или су се плашили да ће он са својим ванредним обавештајним способностима, пре или касније, сазнати нешто о њиховим тајним везама са странцима и страним обавештајним службама. И те како су били у праву јер је генерал Милановић о њима знао и више него што су мислили, али таква су била времена да су они управљали државом, па податке које је знао није имао коме да уступи а да то некако не дође до оних о којима се ради. У интервјуу новинару Ђорђу Баровићу Франкфуртске „Вести“  од 6. јула 2013. године, под насловом „Србијом владају западни шпијуни“, Милановић каже:

„Необавезно сам ћаскао са својим колегом из једне земље Запада и он ми је, након кратког размишљања, из једне фиоке бацио на сто десетак фасцикли и рекао: `Погледај, ови људи ће у будућности да владају Србијом. Погледао сам те списе, али тада сам препознао само пар оних који су тада били активни на политичкој сцени Србије. Већину сам ипак препознао МНОГО касније, МНОГО након 2000. године.“

Милановић никада није хтео јавно да каже ко су ти људи јер, како каже, и без спомињања имена лако је закључити ко су они. Како даље објашњава, реч је о врбовању страних обавештајних служби неких наших политичара, које је на неки начин било полујавно.

Политичари често нису били ни свесни да је то акт издаје земље јер су погрешно сматрали да је у циљу рушења тадашње власти све дозвољено. Милановић тврди да то није само наш феномен и да су по истом принципу странци радили у Бутарској и Румунији. Куповина људске душе има сличан или исти модел, територија и држава и нису толико битни нити важни. Од почетка света се тргује и људским душама, али има и оних врсних људи који то ни по коју цену никад не раде. У томе и само по томе се људи деле: на оне са и оне без душе.

Унапређиван и гуран на маргину

СРПСКИ политичари, наравно, пре или касније, редовно су закључивали како је Јован Милановић био у праву, али са њиховог становишта, парадоксално, то му није био плус, него велики минус. Он је био живи сведок њихових погрешних стратешких одлука и неспособности да на основу конкретних и јасних података предвиђају будуће догађаје и покушају да избегну постављене замке, па су га зато истовремено и унапређивали и гурали "на маргину".

СУТРА: ПОЛИТИЧАРИ  СТРАХУЈУ ОД ГЕНЕРАЛА МИЛАНОВИЋА

Препоручујемо

Фељтон

0 8

ФЕЉТОН - НАТО ЈЕ БЕС ИСКАЛИО НА НЕДУЖНИМ ЦИВИЛИМА: Генерал Весли Кларк је говорио - "Знам да постоји шпијун и хоћу да га пронађем"

16. 12. 2023. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ВЕСЛИ КЛАРК СЕ ЖАЛИ НА "СРПСКЕ КРТИЦЕ" У НАТО: Весли Кларк је тврдио "да је српска обавештајна служба једна од десет најбољих

15. 12. 2023. у 18:00

Фељтон

0 16

ФЕЉТОН - ВЕСЛИ КЛАРК И ТОНИ БЛЕР ОБМАЊУЈУ ЧЛАНИЦЕ НАТО: Основни циљ агресије је био да се Србија понизи и порази војска и полиција

14. 12. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације