ФЕЉТОН - ВЕСЛИ КЛАРК И ТОНИ БЛЕР ОБМАЊУЈУ ЧЛАНИЦЕ НАТО: Основни циљ агресије је био да се Србија понизи и порази војска и полиција

РАД Натовог гломазног и моћног обавештајно-безбедносног система анулиран је потпуно неочекиваним успесима наше мале војнообавештајне службе.

Весли Кларк и Хавијер Солана, Фото nato.int

Тај огромни и застрашујући систем, највећи на свету, једноставно је надигран вештином наших обавештајаца  и команданата борбених јединица. Нема збора да је то био наш фантастичан војни и обавештајни успех, и да су генерал Милановић и наша војнообавештајна служба постигли много више него што је било ко могао очекивати.

Да бисмо видели какве је то извештаје добијао генерал Милановић контактирајући своје изворе из Команде НАТО пакта, из других НАТО институција или из генералштабова држава чланица НАТО пакта који су имали информације у вези са агресијом, навешћемо само неке од њих. На пример, већ средином марта, на тајном састанку челника НАТО (уз неизоставно присуство Тонија Блера, Ричарда Холбрука и других) донета је одлука о почетку агресије.

Агресија је морала бити радикална са следећим циљевима:

1. Понизити СР Југославију и поразити војску и полицију.

2. Користити муницију са осиромашеним уранијумом, контејнере са бојним отровима и микробиолошким материјалом.

3. Формирати међународни суд у Хагу.

4. У случају јачег отпора рушити целокупну инфраструктуру (3. и 4. фаза агресије - ,,Апокалипса“).

5. Изазвати еколошку катастрофу.

6. Припремити преко Албаније и Македоније „егзодус“ албанског становништва.

7. Створити услове за стварање независне државе „Косово“ под двадесетогодишњим надзором НАТО. У каснијем периоду „Косово“ припојити Албанији уз припајање делова Србије, Црне Горе и Грчке.

8. Створити коридоре за извлачење српског становништва са Косова и Метохије према Србији. Заробити сва борбена средства војске и полиције и третирати их као ратни плен.

Спречити извлачење авиона са аеродрома Слатина.

НАКОН што је (највероватније 22. марта) главнокомандујући генерал Весли Кларк позвао генерала Драгољуба Ојданића, начелника Генералштаба ВЈ, запретивши му захтевом да овај убеди председника Слободана Милошевића да Војска Југославије положи оружје пре него што НАТО започне агресију, генерал Милановић је 23. марта (око поднева) позвао једног од својих „обавештајних пријатеља“ и питао га шта је на програму НАТО. Одговор је био: „Ноћас неће бити удара из ваздуха, али су наредне ноћи вероватни (24/25.3).“ По договору, генерал Милановић га позива идућег дана (24.03), не постављајући питања. Само га је слушао. „Пријатељ“ каже: „Одлука о извршењу удара је неопозива (Аct  Order). Први удари су лимитирани по обиму и циљевима (Фаза I).

Након тога ништа више није лимитирано. Мете ће зависити од процене НАТО којом жестином ће удари бити извршавани.“ На основу тога генерал Милановић је написао процену да прве ваздушне и ракетне ударе треба очекивати у вечерњим сатима.

Информацију је проверио и преко других извора, као када му је један извор само кратко рекао „обуј чизме“ - и разумели су се.

Генерал Милановић је од својих извора 24. марта 1999. године преко средстава везе добио и нови план агресије, који је био готово идентичан са оним старим планом достављеним 1. октобра 1998. године. Као што се и претпостављало, Команда НАТО пакта није могла битно да измени појединости из претходног плана. Извори су јавили да је 24. марта одржана седница Савета НАТО на којој је закључено да не постоје промене у већ донетој резолуцији Хавијера Солане. Поновљена је суштина и кључни ставови:

•  У 1. фази: Предвиђена је операција која треба да неутралише циљеве на Косову и Метохији и циљеве ПВО изван покрајине у јужним деловима централне Србије.
•  У 2. фази: Одабрати и уништити циљеве јужно од 44. паралеле који могу угрозити савезничку авијацију.
•  У 3. фази: Уништити такве циљеве изнад 44. паралеле.
•  У 4. фази: Враћање у рејоне размештаја.

ХАВИЈЕР  Солана је дао гаранције суседним државама СР Југославије да ће их бранити у случају да их СР Југославија нападне. Саопштено је да ће се Хавијер Солана и Весли Кларк обратити светској јавности у вечерњим сатима након отпочињања агресије.

И заиста, након почетка агресије Хавијер Солана се 24. марта обратио светској јавности у којој је изнео следеће:

1. Да је примио извештај генерала Веслија Кларка - команданта НАТО снага, о томе да је напад на СР Југославију отпочео након 20:00 часова на одабране циљеве. Напад је почео након што се међународна заједница дефинитивно уверила у то да није успела да мирним путем створи услове за мирно решење косовског конфликта. Одговорност је искључиво на југословенском руководству. Поновио је да НАТО није у рату са југословенским народом и није у рату са СР Југославијом. Акција је усмерена на заустављање репресије војске и полиције СР Југославије.

2. НАТО има моралну дужност да интервенише и обавезан је да испуни очекивања међународне заједнице. Говорио је о употреби авиона Б-2, о томе да ће кампања трајати 3-4 дана, претежно ноћу. Обавестио је јавност да је до његовог обраћања испаљено око 100 крстарећих ракета, а да је предвиђено да буде испаљено 300-400 ракета. Најавио је да ће НАТО сваког дана обавештавати јавност о учинцима из „кампање“ од претходне ноћи.

У ИНФОРМАЦИЈИ коју  су доставили 25. марта 1999. године извори су јавили да су одлуку о агресији донеле САД,  док су остале чланице НАТО само примиле обавештење о томе.

Савет НАТО није био обавештен о размерама агресије. Чланице НАТО су одобриле 25 циљева и за сваки циљ је била потребна сагласност свих чланица (консензус). На дан 24. марта, када су у вечерњим сатима планирани ваздушни и ракетни удари, чланице НАТО нису биле информисане. Савету НАТО није била представљена листа циљева по структури, већ кумулативно (до 25 циљева). У НАТО је кружила информација да ће агресија бити настављена без ограничења трајања, иако је Хавијер Солана најавио да ће трајати 3-4 дана, и да ће бити обустављена (уз ултимативне паузе) привремено или трајно само прихватањем постављених услова - ултиматума. Један део чланица НАТО је закључио да су САД и Команда НАТО обманули у вези са трајањем агресије, листом циљева и размере дејстава.

Британски премијер Тони Блер и генерал Весли Кларк били су главни инспиратори наведених обмана.

Тако је ипак превладала опција да ваздушни и ракетни удари буду обнављани сукцесивно, са паузама, по виталним циљевима, како војним, тако и цивилним. На тај начин створили би „државу хаоса“ са могућношћу разбијања земље по мањим територијалним целинама, уз успостављање окупационог система по моделу из 1941. године.

НЕСЛАГАЊА И ПОДЕЛЕ У ПАКТУ 

ГЕНЕРАЛ Милановић је 26. марта 1999. године, је добио информацију о сукобима и неслагању чланица НАТО. Поводом почетка агресије и преваре САД, Велике Британије и Команде НАТО, већ трећег дана од почетка напада настале су пукотине међу чланицама НАТО пакта. У француском парламенту је дошло до великог неслагања и подела, и то од дна до врха хијерархијске лествице. Жак Ширак и командно-политичке структуре око њега трпели су жестоке вербалне нападе, а неслагање и дубоки јаз био је присутан и у оружаним снагама Француске. Сличне поделе и неслагања јавили су се и у структурама неких других чланица НАТО, али су неутралисане снажним притисцима и уценама САД, под претњом обарања режима.

СУТРА: ВЕСЛИ КЛАРК СЕ ЖАЛИ НА "СРПСКЕ КРТИЦЕ" У НАТО

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - БИНЕЛ САМ ДОПРИНЕО ДА БУДЕ БРЗО ОТКРИВЕН: Још у првој половини 1998. Милановић је приметио да је под надзором белгијске службе

11. 12. 2023. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - АФЕРА БИНЕЛ – "СВАКО ЗЛО ИМА И СВОЈЕ ДОБРО": Агресија на СРЈ одложена због обавештајног "продора" Милановића у Команду НАТО пакта

10. 12. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације