ФЕЉТОН - ОФИЦИРСКА ЧАСТ ИЗНАД ОДГОВОРНОСТИ И КАЗНЕ: Није случајно Бинел одабрао војни позив и није случајно постао перспективан официр

ОБАВЕШТАЈАЦ има обавезу, и моралну и стручну, да штити свој извор информација и видимо да је генерал Милановић о томе у сваком тренутку водио рачуна.

Пјер Анри Бинел после издржане казне, Фото Архов „Новости“

Међутим, опасност која се надвила над Србију била је толико велика да није штедео ни себе ни друге како би дошао до информација о плану агресије. Отуда је мало вероватно да је Бинелу вратио било шта што је везано за планирање напада на његову земљу, иако га је питао због чега је донео и документ о фреквенцијама француских авиона планираних да учествују у ваздушним операцијама НАТО. Уосталом, чак и да није предао тај документ, Бинел то није могао доказати на суду пошто је доказ да је и те папире узео под тврдњом да их тражи његов претпостављени, генерал Вирот, био исувише чврст. Вирот је, јасно, порекао да је тражио та документа и Бинел није могао доказати да комплетан прибављени материјал није предао Милановићу. Суд је прихватио да јесте, чиме је „доказано“ да је угрозио животе француских пилота, што ни Французи који су подржавали Србију нису могли да му опросте. Док је покушавао да придобије Бинела, Милановић му је, како би га растеретио осећаја кривице што издаје своју земљу буде ли му уступио поверљива документа НАТО, рекао да не тражи ништа од њега везано за Француску и да савршено разуме да он као официр и патриота не може да уступи документа везана за своју земљу.

Иако је тврдио да документ о фреквенцијама није предао Милановићу, неумољиви сведоци против њега на суду били су француски пуковник који је копирао документ, и генерал Вирот, који тај документ није тражио и није га ни добио. Ипак, остаје дилема да ли је могао избећи казну и друте санкције да није признао кривицу. Дешавања на суду треба прихватити са резервом, јер су његове изјаве дате по инструкцијама адвоката који су га бранили, и прилагођене су ономе што је признао. На суду је рекао да је са Милановићем контактирао по налогу француске обавештајне службе и да му је документа уступио по њиховим инструкцијама, што наравно није била истина. Та идеја - вероватно идеја адвоката одбране - требало је да убеди суд да је Бинел, наводно, био укључен у планску акцију француске обавештајне службе да покуша да врбује генерала Милановића, што такође нема никакве везе са истином. Основна идеја адвоката јесте да по сваку цену одбране свог брањеника - лаж, уколико је добродошла, није сметња.

ЧИЊЕНИЦА  је да је Бинел постао жртва своје части и врхунских моралних принципа, какве мало ко има, што га само краси, и као официра, и као човека. Управо због тих принципа ступио је у везу са Милановићем а касније због тих истих принципа одмах признао француским контраобавештајцима шта је урадио. Најважнија ствар му је била да неко од његовог народа не помисли да је то урадио због новца, све време држећи част изнад одговорности и казне. Овај велики човек и патриота сам објашњава шта га је мотивисало да прихвати сарадњу са Милановићем - покушавајући да спречи или бар умањи људске жртве пријатељског народа, чије је пријатељство овековечено у заједничкој борби током Првог светског рата, посебно приликом пробијања Солунског фронта - у „својој књизи „Ратни злочини НАТО-а“:

„Као и сви мали Французи који знају историју, заволео сам Србе од детињства, посебно због тога што смо имали истог непријатеља који нам је радио о глави. Нарочито ми се свидело што су Срби храбри, часни и поштени људи који поштују своју и туђу слободу.

Налазио сам паралеле између Француске и њене борбе за Алзас и Лорен, и борбе Србије да задржи Косово и Метохију, колевку свог постојања на Балкану.“

Бинел није случајно одабрао војни позив и није случајно постао перспективан официр: његово традиционално породично васпитање га је одмалена научило томе шта је част, и шта је отаџбина и борба за слободу. Имао је подршку међу Французима, што је њему било важније од слободе. У Паризу је 10. новембра 1998. године, уочи осамдесете годишњице Дана примирја у Првом светском рату, одржана подршка мајору Бинелу. Демонстранти су се представили као бивши француски војници, а испред главног улаза Министарства одбране Француске истакли су паролу са поруком „Војска је са Србима. Ослободите мајора Бинела“. Био је то покушај да се манифестује пријатељство између француске и српске војске које су у заједничкој борби поднеле милионске жртве. Порука је била да је мајор Бинел остао веран историји Француске и да је издао једино пролазне и краткотрајне политикантске маневре Владе Француске. Међутим, ни притисак јавности није могао да ослободи Бинела одговорности и судског процеса.

ИПАК, француски судија је поступак Бинела оценио као издају. Није прихватио, као основану, одлуку француског официра да заштити српски народ од бомбардовања, као одраз војне културе која поштује потврђена француска ратна савезништва и речи бившег француског председника Франсоа Митерана: „Док сам ја жив, Француска неће ратовати против Срба“. У својој завршној речи, пре доношења пресуде, државни тужилац му је рекао: „Желели сте да будете херој, али били сте само издајник. Издали сте своје другове, своје савезнике, издали сте Француску“.

Француска је већа и узвишенија земља од поганих речи једног службеника и следбеника глобализације и „вестернизације“ света. Издајником га је назвао човек који не зна и не може да разуме шта је то част, поштење и хуманост: како да разуме да неко због части може да жртвује све што има? Суд није разумео и није прихватио став да мајор Бинел то није урадио само због личне части, него и због части Француске и француског народа, части која је дошла под знак питања због плана агресије према српском народу у којем је и Француска требало да буде међу учесницима. Он је већ на првом разговору са контраобавештајцима, иако ови нису имали чврсте аргументе већ само основану сумњу, рекао: „Ја сам то урадио, али не за новац“. Признао је на основу сумње, која је могла бити усмерена према ширем кругу лица у Команди НАТО, и питање је да ли би контраобавештајци против њега скупили чврсте доказе које би суд прихватио као довољне да донесе пресуду. С друге стране, чак и да су контраобавештајци знали, једно је знати, а сасвим друто то доказати: таква дела посебно се тешко доказују на суду.

У ТОМ тренутку контраобавештајци Алијансе нису знали чак ни то да ли уопште постоји југословенски обавештајац, а камоли његов прави идентитет и улогу. Да Бинел није сам признао, питање је како би га уопште осудили када нису могли да утврде ни коме је уопште дао поверљива документа. То је уједно представљало велико растерећење за нашег обавештајца, јер је потпуно јасно да у „паду“ француског мајора Бинела није било никакве његове кривице (на страну то што је он код њега пробудио емоције у вези са Србијом и српским народом, и искористио их да дође до најповерљивијих података).

Иако је мајор Бинел знао да има неподељену подршку великог броја француских официра у вези са оним што је урадио, то му није много помогло на суђењу, јер је суд његов поступак, дакле, дефинисао као издају земље. Већина официра га је из разумљивих разлога подржавала тајно, тако да је у интервјуу париском магазину „Маријан“, изјавио: „Добио сам доста подршке из војних кругова, од високих чинова пре свега.“

СМЕНА ГЕНЕРАЛА

НАКОН признања и детаљне изјаве која може да издржи сваку проверу искрености, мајор Бинел је представљао релативно јасан случај за француске контраобавештајце. Загонетка је био његов надређени, генерал Пјер Вирот. Тражили су одговор на питање да ли је Бинел достављао податке Милановићу са Виротовим знањем и одобрењем. Нису баш олако прихватили Бинелову и Виротову изјаву да Вирот о томе није ништа знао, па је и он смењен, под образложењем „да није знао за Бинелове тајне активности и није их спречио, иако је био обавезан да познаје ситуацију у француској војној мисији при Команди НАТО којом је руководио“.

СУТРА: МРЕЖА "ОЛИМПИК" ЖИВИ ПОСЛЕ ХАПШЕЊА БИНЕЛА

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - БИНЕЛ САМ ДОПРИНЕО ДА БУДЕ БРЗО ОТКРИВЕН: Још у првој половини 1998. Милановић је приметио да је под надзором белгијске службе

11. 12. 2023. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - АФЕРА БИНЕЛ – "СВАКО ЗЛО ИМА И СВОЈЕ ДОБРО": Агресија на СРЈ одложена због обавештајног "продора" Милановића у Команду НАТО пакта

10. 12. 2023. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - НЕИСТИНЕ У СВЕТСКИМ И ДОМАЋИМ МЕДИЈИМА: Било је предвиђено да у првој фази дејствима из ваздуха наша војска буде уништена

09. 12. 2023. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - НАТО ПРЕКО МЕДИЈА ПРЕЛАЗИ У ДЕФАНЗИВУ: До правих информација о догађајима у Брислеу нису могле доћи ни најјаче медијске куће

08. 12. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације