ФЕЉТОН - БИНЕЛ САМ ДОПРИНЕО ДА БУДЕ БРЗО ОТКРИВЕН: Још у првој половини 1998. Милановић је приметио да је под надзором белгијске службе

МНОГО тога у обавештајном раду представља велику тајну , чије одавање може изазвати тешке последице.

ФЕЉТОН - БИНЕЛ САМ ДОПРИНЕО ДА БУДЕ БРЗО ОТКРИВЕН: Још у првој  половини 1998. Милановић је приметио да је под надзором белгијске службе

Јован Милановић као члан делегације Министраства одбране СРЈ у Украјини, Фото Из књиге "Јован Милановић: Највећи српски обавештајац"

Сам рад у обавештајној служби захтева свакодневни опрез високог нивоа, који с временом постаје трајна навика. Да ли се и поред предузимања опсежних мера опреза и заштите извора ипак дешавају грешке? Наравно, у питању су људи, а не машине. Додуше, веома ретко их има, далеко мање него у сваком другом послу. Међутим, само једну грешку оперативцу не прашта обавештајни систем у којем се налази - „провалу“ извора информација. Још горе од тога је што такву грешку оперативац никада не може опростити ни сам себи, и она постаје трајно оптерећење. Треба при томе имати у виду да у свакој држави постоји једна јака служба, контраобавештајна машинерија, којој је превасходни посао да открива грешке обавештајаца, њихових информатора и шпијуна, како би разоткрила онај њихов недозвољени део обавештајне активности који може бити санкционисан суђењем или протеривањем (ако је обавештајац маскиран дипломатским статусом). У оба случаја у питању је тешка компромитација, не само лична, већ и саме службе и државе за коју ради.

МИЛАНОВИЋ  је, наравно, као дипломата, од самог почетка своје активности био свестан чињенице да га можда надзиру и прате контраобавештајци НАТО пакта. У свим државама дипломате се тајно „држе на оку“, што због њихове личне безбедности и заштите (за њихову безбедност одговара земља-домаћин), што из контраобавештајних разлога, јер је ноторна чињеница да се готово без изузетка део дипломатског особља бави обавештајним радом, па и оним недозвољеним - шпијунажом. Међутим, још у првој половини 1998. године, Милановић је приметио да је под надзором белгијске службе. Да ли случајно или не, у то се уверио баш у време када је послао свој први алармантни извештај (до тада су били извештавајућег и обавештавајућег типа) који је јасно говорио о конкретним и директним војним припремама НАТО агресије на СР Југославију. О томе у интервјуу листу „Сведок“  25. децембра 2012. године генерал Милановић каже:

„ У 1998. години су почели да анкетирају земље чијим снагама ће учествовати у нападу.

Дана 25. маја сам послао први телеграм под насловом „Припреме НАТО-а за агресију на СРЈ“. Тада већ почиње и стезање каиша око мене, али не и ометање. На пример, зауставила ме је жандармерија, легитимисала, питала са ким сам био,што све није дозвољено конвенцијама о дипломатским мисијама. Почињу на фин начин да ми дају до знања да се склоним.

У једном тренутку је белгијска жандармерија, након ручка са неким људима, почела да ми доставља питања где сам ја био у то време и са ким. То су посебно интензивирали од маја 1998. године. Тада су ми једноставно стављали до знања да сам свуда праћен. Нисам смео да лажем, нити би то било примерено, јер су они наравно снимали моје кретање и имали су доказе. Али ја имам право да се видим са ким хоћу и да седим са ким хоћу.“

ДА БИСМО схватили начин обавештајног рада генерала Милановића, овде је важно уочити једну ствар - одлично је процењивао када треба да обмањује и заварава противника, а када мора управо из безбедносних разлога да говори истину. Његов рад није био заснован на тајним контактима као што бисмо то очекивали од обавештајца, него на јавним сусретима које су могли документовати контраобавештајци. Да је лагао на постављена питања, тек онда би привукао пажњу и постао интересантан и он и лице са којим се сусрео. Истином је успевао да одагна сумњу чак и онда када је био под пратњом и надзором. Наравно, та игра са безбедњацима веома је опасна и крајње стресна. Жандарми који су пратили Милановићево кретање увек могу објаснити „да су то радили из превентивних разлога“, у циљу његове заштите као дипломате, јер то је њихова обавеза па тако и право. Ипак, Милановић је у проценама и размишљању увек био „два корака испред њих“, тако да нису открили његове стварне обавештајне активности. Наравно да су жандарми, као униформисани део полиције, коришћени само за директно обраћање и изненадно пресретање, а да је стварну пратњу одрађивала тајна полиција у цивилној одећи са својим познатим тајним методама рада.

ОБАВЕШТАЈНИ рад у таквим условима је крајње тежак, али Милановић се није поколебао, а ни на крај памети му није било да одустане. Изабрао је најбољи начин да обмане и превари противника - комуницирао је и дружио се јавно, претворивши све у легалну и сасвим уобичајену дипломатску комуникацију (само је у понеком од тих јавних дружења постојала тајна црта, односно тајни део комуникације). У том великом броју сусрета са дипломатама и другим важним личностима, безбедњаци нису могли да препознају који су за њих безбедносно интересантни - чак су и сами разговори вођени тако да би их тешко разјаснио онај ко не зна о чему се тачно ради. Маска је успела јер је дружење дипломата сасвим уобичајена ствар, поготово у слободно време, будући да су у иностранству сви помало усамљени и усмерени једни на друге и у приватном животу. Наравно да такве околности могу искористити и дипломате које се баве обавештајним радом како би редовно долазиле до нових информација.

Заштита извора информација је свакодневна брига сваког обавештајца, а када се извор ипак открије, што редовно произведе велику обавештајну аферу, неретко глобалних размера, прво што обавештајац упита сам себе јесте - да ли је моја грешка у питању и да ли сам ја својом непажњом томе допринео? Друго што му пада на памет јесте да ли је неко у централи службе неопрезним коришћењем информација помогао странцима да разоткрију извор.

БИНЕЛ јесте сам допринео томе да буде откривен јер је релативно брзо признао шта је урадио. Признао је због тога што ни једног тренутка није сматрао да је урадио нешто лоше, нити се покајао за оно што је учинио. Питање је да ли би француски суд уопште могао оптужити Бинела, а француска јавност га свакако не би осудила да се није догодила једна неспретна или несрећна околност. Ево шта о томе каже генерал Милановић:

„Када сам затражио од Бинела документ са дефинисаним циљевима и трајањем агресије и кадаје он одлучио да ми га достави, у Команди НАТО  тражио је копију овог документа, уз образложење да је копија за генерала Вирота. Француски пуковник који је радио у мултинационалној екипи на планирању, направио је копије, алије грешком уместо једног документа копирао два и предао их Бинелу. Један документ је имао 16 страница и то је био план агресије. Други документ имао је 9 страница, и то су биле фреквенције авиона француске авијације која је требало да учествује у бомбардовању.

Бинел је осуђен због овог другог документа, јер га је тај део теретио за националну издају по француским прописима. Тај други документ му нисам тражио; чак сам инсистирао на томе да ме не интересује Француска, јер не желим да од њега правим издајника.Он ми је одговорио да је тим документом желео да ми покаже да ће Француска ипак учествовати у бомбардовању, јер се до тада надао да и поред свих притисака ипак неће.“

СОПСТВЕНА БЕЗБЕДНОСТ

НАКОН хапшења мајора Бинела природно је што је и генерал Милановић доживео шок, преиспитујући потом и себе, али и друге у ланцу обраде и коришћења информација. Додуше, Милановић је имао и велико растерећење у конкретном случају - и Бинел је био врло стручан и обучен обавештајац, који зна да води рачуна о сопственој безбедности, тако да је у старту отпала она дилема о томе да ли га је довољно добро обучио да буде опрезан и да поштује све принципе тајног рада. Бинел је рад контраобавештајних служби НАТО  познавао колико и Милановић, и могао је адекватно да се заштити.

СУТРА: ОФИЦИРСКА ЧАСТ ИЗНАД ОДГОВОРНОСТИ И КАЗНЕ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

ЕВО КАКО ДО КАРАТА ЗА ВЕЧИТИ ДЕРБИ: Црвена звезда послала обевештење пред меч са Партизаном