ФЕЉТОН - НАТО ПРЕКО МЕДИЈА ПРЕЛАЗИ У ДЕФАНЗИВУ: До правих информација о догађајима у Брислеу нису могле доћи ни најјаче медијске куће

ПРВИ текстови, после "провале" Бинела, биле су праве медијске бомбе, али штуре и кратке, недоречене, нејасне, па и сасвим погрешне. Видљив је био недостатак информација о догађају који је заинтересовао цео свет.

Јован Милановић као војни изасланик у Алжиру, Фото Из књиге "Јован Милановић: Највећи српски обавештајац"

ИЗВАН  информацију о хапшењу мајора Бинела , међу првима, још 3. новембра 1998. године, пренела британска новинска агенција Ројтерс под насловом „Француски официр шпијунирао за СРЈ“:

“Париз - Официр француског ратног  ваздухопловства на служби у НАТО  Пјер Бинел (46) притворен је у Паризу под сумњом да је шпијунирао за Југославију, саопштили су јуче судски извори.

Сумња се да је Бинел давао Београду тајне документе о планираним ваздушним нападима НАТО у случају да се не пронађе дипломатско решење за косовску кризу, кажу извори.

Бинелје био на служби у седишту НАТО у Бриселу у време када су документи наводно предати Југославији. Француски официр је признао предају информација, алије негирао узимање било какве новчане накнаде. Париски антитерористички истражни судија Жилбер Тил покренуо је истрагу против Бинела и задржао га у притвору у суботу.“

Иако су НАТО званичници и генерали већ приликом првих сазнања о афери били потпуно свесни њених катастрофалних последица, пре свега по јединство Алијансе и одрживост ратних планова против Југославије, одлучили су да минимизирају значај „украдених“ информација. Очекивали су да ће тако умањити негативне ефекте на сложени систем Алијансе. Њихова моћна офанзивна пропаганда била је принуђена да пређе у дефанзиву, а како се та пропаганда ослањала на најјаче светске медије, већ добрано увежбаних и свесних своје улоге у свему томе, и само новинари су, попут дипломата и портпарола НАТО-а, били суздржани. Изостанак њихове незадрживе сналажљивости и упорности да дознају праву истину сугерисао је да су под нечијом стриктном контролом. Довољно је само погледати још поједине новинске сажетке западне штампе из тог периода па да нам постане сасвим јасно како су они у почетку медијски обрађивали саму обавештајну аферу и њене последице:

„ИНДИПЕНДЕНТ“  оцењује да је „Пјер Бинел „осрамотио Француску“, управо у време када је Париз намеравао да се наметне као предводник снага за заштиту посматрача ОЕБОС  које ће боравити у Македонији“. Лист сматра да Бинел није нанео велику штету Алијанси будући да су циљеви за потенцијалне ударе НАТО  били „мање-више очигледни“, те да би много већи проблем представљало одавање информација о електронској ратној технологији Алијансе.

„Тајмс“, поред оцене да ће вођство Француске у „спасилачким снагама“ НАТО-а на територији Македоније бити доведено у пита- ње због „шпијунске афере Бинел“, карактерише понашање Париза као позитивно: Француска влада „није покушала да заташка случај Бинел, као што је то учинила приликом ранијих инцидената који су указивали на симпатије француских официра према Србима“.

„Фигаро“  подсећа на традиционално „просрпски став“ не само официра француске армије, већ и политичких кругова у Паризу.

„Либерасион“  је писао да је хапшење француског официра Пјера Бинела „узвитлало велику прашину у западноевропској јавности“ и подстакло расправе око тога колико су НАТОсавезници јединствени када је у питању сврсисходност војних удара - као средства за постизање политичких циљева. Оцењује се да ће „случај Бинел“ повећати неповерење Американаца и Британаца у Французе којима је, наводно, и раније (у БиХ) замерано да су „наклоњени Србима“. „Либерасион“, ослањајући се на поједине изјаве Ричарда Холбрука закључује да је председник СРЈ, половином октобра, знао за „супертајне циљеве“ НАТО у Југославији.

„Интернешнел хералд Трибјун“ (амерички лист за Европу) тврди да се истрага поводом „проваљивања тајни НАТО“ води не само у вези са Пјером Бинелом, него и у вези са италијанским листом „Република“  (јер је тај италијански лист, у октобру, објавио информације о циљевима НАТО у СРЈ). „

ИЗВОРИ НАТО су оповргли, преноси више агенција, тврдњу листа „Ју ес њуз енд ворлд рипорт“  да је откривен грчки функционер који је факсом слао у Атину податке о војним плановима НАТО  (поводом евентуалних напада на СРЈ) који су затим „завршили у Београду“. Представници НАТО  тврде да „тај Грк не постоји“ и да је информација о таквој акцији преко Атине била у ствари „трапаво упућен сигнални балон Французима - да нешто сумњиво ради један њихов човек“.

Прве информације биле су праве медијске бомбе, али штуре и кратке, недоречене, нејасне, па и сасвим погрешне. Видљив је био недостатак информација о догађају који је заинтересовао цео свет, а до правих информација нису могле доћи ни најјаче медијске куће. Било је очито да медије контролишу најмоћније обавештајне машинерије, те да су новинари обавештени о шпијуну и шпијунажи у Команди НАТО пакта и пре него што су контраобавештајне службе НАТО биле спремне да то саопште јавности. Пре изласка у јавност новинари су детаљно припремљени како да о томе извештавају не би ли догађај што мање узнемирио њихове грађане и гласачку машину. Тако је обавештајна афера „Бинел“ „експлодирала“, али по много чему је било јасно да је то „контролисана експлозија“, како би медијски ефекти колико-толико били умањени. Уједно, била је то можда и прва спознаја, невероватна за широко схватање западне демократије, да су западни медији под потпуном контролом западних обавештајних служби. Уосталом, много тога је врло упитно и противречно када је у питању „западна демократија: многи који су занесени западним начином живота и њиховим вредностима схватају демократију као један идеално-типски модел који би требало да постане жељени начин живота за цео свет. Међутим, уместо истинске демократије западни свет пре свега води рачуна о својим интересима и ускогрудим циљевима, а ако се у то уклопи и демократија - тим боље. Уколико не - тим горе по демократију.

МЕЂУТИМ, као што се могло и очекивати, жеђ за информацијама о шпијунажи у Команди НАТО и недостатак информација условили су оне новинаре који нису били под контролом (никада не можете баш све њих контролисати) да развију спекулативне конструкције разних верзија догађаја. Блокада информација била је толико јака да чак ни моћни „Ројтерс“ није могао да пробије баријеру ћутања. Нису могли да утврде ни тако једноставну чињеницу ко је, у ствари, Бинел: писали су да је ваздухопловни официр, што није тачно, он је официр копнене војске, артиљерац. Ћутање надлежних био је одраз изненађења, збуњености и несналажења. Очито, неко је на самом врху морао да одреди шта уопште може да се каже и како да се афера што боље амортизује како би оставила што мање последице по углед и статус Француске у НАТО пакту. Са друге стране, можда је процена о стриктној контроли медија у вези са афером „Бинел“ била мало престрога. Суштина је да ни француске контраобавештајне службе нису знале много тога, посебно ако имамо у виду ширину и дубину обавештајног „продора“ у НАТО, за који нису ни претпостављале да је изведен у толиком обиму. С обзиром на то да нису много знали, а још је и ваљало истражити цео случај, нису могли дозволити себи да новинари знају колико и они, односно да им пренесу све што знају.

ДОСЛОВНИ ПРЕПИСИВАЧИ

СРПСКИ  медији нису имали довољно информација, углавном су дословно преносили текстове француских медија, најчешће „Монда“. Тако новосадски „Дневник“   доноси текст под насловом „Загонетна личност Јован Милановић“, у којем између осталог каже: „Поред Бинела, кључна личност у афери је пуковник контраобавештајне службе Војске Југославије, коме је, француски официр достављао податке. Кључни сусрет одиграо се 1. октобра, када је Бинел Милановићу предао копију плана операције НАТО на територији СРЈ“.

СУТРА: НЕИСТИНЕ У СВЕТСКИМ И ДОМАЋИМ МЕДИЈИМА

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - АФЕРУ ЛАНСИРАЛЕ ФРАНЦУСКЕ МЕДИЈСКЕ КУЋЕ : "Бинел" пољуљала јединство НАТО и одгодила агресију на СР Југославију

06. 12. 2023. у 18:00

Фељтон

1 6

ФЕЉТОН - НАТО ОДЛУЧУЈЕ ДА ОДЛОЖИ АГРЕСИЈУ ЗА ПЕТ МЕСЕЦИ: НАТО агресор је предвиђао уништавање свега редом... по систему "спаљене земље"

05. 12. 2023. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ТРИ ЖИВОТА У ЈЕДНОЈ БРИСЕЛСКОЈ НОЋИ: Наш генерал и француски мајор били су потпуно свесни шта имају у рукама

04. 12. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације