ФЕЉТОН - ТРИ ЖИВОТА У ЈЕДНОЈ БРИСЕЛСКОЈ НОЋИ: Наш генерал и француски мајор били су потпуно свесни шта имају у рукама

СИТНИ трикови су важни у тим преломним тренуцима када се саговорник ломи - да ли да каже нешто поверљиво или не, да ли да уради нешто након чега више нема повратка.

ФЕЉТОН - ТРИ ЖИВОТА У ЈЕДНОЈ БРИСЕЛСКОЈ НОЋИ: Наш генерал и француски  мајор били су потпуно свесни шта имају у рукама

Генерал Јован Милановић по повратку у Београд , Фото РТС / printscreen

Тако је и мајор Бинел, под директним притиском и спознајом да је у прилици да спасава животе пријатељског народа, преломио у нашу корист. Лаик би могао помислити да је све то било лако, али са професионалног становишта најбоље је када баш тако изгледа - „лако“. У пракси је то у ствари најтеже постићи. Томе природно тежи сваки оперативац али, претходи му тежак рад у виду истраживања, анализа и прављења конкретног плана.

Сваки такав разговор, у више варијанти, од прихватања до одбијања, оперативац неколико пута преживљава у својој канцеларији током припреме за контакт и дијалог. Што је боље припремљен за бројне могућности тока разговора, то сам разговор изгледа једноставнији.

Ни Бинел није попустио тек тако и рекао „имаћеш документа“, него је Милановић успео да га подстакне да уради оно што је и сам желео - да помогне српском народу - иако је имао стотину разлога и аргумената да у циљу сопственог интереса одбије да учини оно што је од њега тражено. Не можемо рећи да је доношење коначне одлуке представљало велику дилему за Бинела, али трауму свакако јесте. Вештина нашег обавештајца је у томе што је знао да ће Бинел пристати и како да то од њега тражи. Циљ је остварен - Бинел се вратио у Команду НАТО пакта, позвао пуковника који ради у мултинационалној екипи на планирању и слагао га: „Генерал Вирот тражи план операције!“

У ВЕЗИ  са тим, генерал Милановић нам пружа неформално објашњење: „Стиснуо се мајчин син. Ја сам био шеф кабинета  и нека стисне неко од официра и генерала да проверава да ли нешто што ја тражим у његово име стварно тражи начелник Генералштаба. Он је само рекао да његов генерал тражи план. А пуковник лепо, сервилан, оде до компјутера и извуче два документа. Један о циљевима и фазама, а други о фреквенцијама на којима лети француска авијација!

Бинел је сутра увече дошао са документима код мене. За тај план о фреквенцијама ја сам му рекао следеће: `Немој ни једну једину реч да ми кажеш о Француској, нећу те злоупотребити, нећу да будеш издајник своје земље`. `Али зашто?` - питаоје он. `Ширак ће на крају попустити и Француска ће учествовати у бомбардовању?!` У току ноћи сам то, шифровано, пребацио у Београд. Ту су били циљеви и све остало.“

БИЛА је то круна успеха обавештајне операције - дочепати се плана нападачких операција непријатеља и појединачних циљева које је требало уништити из ваздуха. То је и много шири успех од тога, посебно са становишта војнообавештајних служби - дочепати се активних оперативних планова противника у којима су разрађени сви детаљи агресије на вашу земљу. Наш генерал и француски мајор били су потпуно свесни шта имају у рукама и каквој су опасности изложени.

Људи греше када мисле да храбар човек не може да се уплаши - може, наравно, али храброст је управо у томе да савлада и обузда страх како би и даље доносио рационалне одлуке и учинио оно што од њега очекују. Чудан је страх који је осетио генерал Милановић: не због тога што ће можда погинути, него да не погине узалуд. Више се уплашио тога да неће успети пре своје смрти да достави драгоцени поверљиви материјал, него за свој живот.

ГЕНЕРАЛ Милановић у интервјуу новинарки „Политике“  Вери Васић, у тексту под насловом „Недостаје само ’бриселска ноћ српске судбине’“, каже да је те ноћи када је добио драгоцена документа проживео три живота. Први, када је официр НАТО донео документа о агресији у његов стан. Друти, када је у поноћ кренуо са папирима према Амбасади СРЈ. И трећи, када је пред зору последњи ред депеше послао у Београд. И заиста, да су амерички и НАТО контраобавештајци само наслутили да ће им Милановић те ноћи срушити тешком муком усклађене и договорене планове напада на СР Југославију, који су у том тренутку представљали приоритет и били веома хитни, он не би стигао до наше Амбасаде. Шансе за то биле су заиста велике. Могли су да раније открију и прате мајора Бинела и да тачно знају шта је однео Милановићу. Могао је копирање пријавити контраобавештајцима и пуковник који је копирао документа из чисте контраобавештајне превентиве, а камоли ако је нешто (по)сумњао.

Контраобавештајци НАТО или земље домаћина, Белгије, могли су да прате кретање и активности Милановића, и право је чудо што то нису радили - то чак у стручном погледу можемо сматрати њиховим контраобавештајним пропустом. Могли су идентификовати Бинела и по Милановићевом хитном одласку према Амбасади у то доба ноћи закључити да је нешто важно добио. Или, да идемо у другу крајност, која није невероватна, да су о Милановићевим активностима моћне обавештајне службе могле сазнати и преко Београда.

Управо ради свега тога, генерал Милановић има добраних разлога да тај датум слави као други рођендан јер, контраобавештајно гледано, није било логике да ти украдени планови агресије стигну до Југословенске амбасаде. Шта је, уосталом, живот једног обавештајца у тако крупним историјским ратним играма? Велике силе жртвују без имало стида и савести читаве народе, а камоли једног човека. Јована Милановића је сам Бог погледао и сачувао.

КАДА се  нашао у свом стану са драгоценим документима које је требало хитно доставити у Београд, постао је свестан да то мора учинити из Југословенске амбасаде, уз јаку криптозаштиту и коришћење шифарника. Даље, опхрвале су га мисли да ли је уопште могуће стићи жив  до Амбасаде уз најмоћнију контраобавештајну машинерију на свету, која постоји управо због тога да му то не дозволи? Промишљајући даље, одмах је одбацио варијанту да у то доба ноћи узима аутомобил из гараже, јер би то допунски привукло нечију пажњу. Одлучио је да иде пешице, и припремио је две кесе за ђубре. У једној је стварно било ђубре које ће када изађе бацити у контејнер, а у друтој је био тајни план агресије на СРЈ. Пре него што је изашао, како сам прича, био је не само преплашен, него одузет од страха. Погледао се у огледало и није видео себе. Приликом изласка из зграде очекивао је пуцањ негде из мрака, а када се то није догодило, био је сигуран да ће неко покушати да га згази колима. Бацио је једну кесу у контејнер, чиме је оправдао свој излазак из зграде у то време, и пешице кренуо према Амбасади, носећи друту кесу са драгоценим материјалом, вредном губитка главе за Србију. И успео је, дочепао се Амбасаде! Процедура шифровања и достављања документа трајала је целу ноћ, али су ујутро око пет сати необориви докази о планираној агресији били у централи војнообавештајне службе, а већ у седам сати на колегијуму Генералштаба који их је одмах доставио државном врху Србије (СРЈ).

ПРОЦЕДУРА ЗА ЛИКВИДАЦИЈУ

НАШ најбољи обавештајац је био свестан каквим је све опасностима био изложен: "Када ми је мајор Бинел донео поверљива документа о НАТО бомбардовању рекао ми је, да уколико нас ноћас открију и одлуче да нас ликвидирају - под чим је мислио на француску обавештајну службу - за доношење такве одлуке мора да се прође посебна процедура. Желео је да ме утеши. Да ли ме било страх? Јесте. Бојао сам се да узалуд не изгубим главу ако се не дочепам наше Амбасаде у Бриселу. Рекао мије и то да одлуку о ликвидацији доноси председник Француске под посебном шифром за сваког убијеног".

СУТРА: НАТО ОДЛУЧУЈЕ ДА ОДЛОЖИ АГРЕСИЈУ ЗА ПЕТ МЕСЕЦИ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

РУСИЈА СЛАВИ: Укидају се санкције које су Русе посебно болеле!