ФЕЉТОН - ГЕНЕРАЛ СПАШАВА ХИЉАДЕ ЖИВОТА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ: Да је план НАТО реализован, довео би Војску РС у катастрофалну ситуацију

О ТАЈНИМ плановима агресије на Републику Српску Милановић је извештавао и пре другог инсценирања на пијаци Маркале.

ФЕЉТОН - ГЕНЕРАЛ СПАШАВА ХИЉАДЕ ЖИВОТА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ: Да је план НАТО реализован, довео би  Војску РС у катастрофалну ситуацију

ОБАВЕШТАЈАЦ Генерал Јован Милановић у редакцији „Новости“, Фото Документација "Новости"

Послао је изузетно важан извештај везан за седницу Савета НАТО, одржаној је 25. маја 1995, на којој је донета одлука: „Да због кршења прекида ватре и угрожавања цивила у Сарајеву, у току наредне ноћи командант јужног крила НАТО отпочне са комбинованом операцијом из ваздуха и са мора по територији Републике Српске. Том приликом напасти више војних и инфраструктурних циљева. Уништити ПВО и ракетне системе Републике Српске, стратегијска складишта, индустријске објекте, путеве снабдевања, дотура и главне комуникације.“

Седница је завршена око 14 часова, а Милановићу је одмах након ње извор информација из обавештајне мреже „Олимпик“, високи официр једне од нама пријатељских земаља, уз велики ризик по себе, ненајављено донео тај податак у стан. Према претходно установљеним инструкцијама тако је могао да поступи само у изузетним приликама, односно ако је информација толико важна и хитна да принципи конспиративности морају бити прекршени. Милановић је одмах након њиховог растанка одлуку НАТО доставио у Београд, која је у вечерњим сатима стигла у Генералштаб Војске РС. Командант, генерал Ратко Младић, донео је одлуку да потенцијалне циљеве ваздушне операције НАТО „покрије“ војницима УНПРОФОР. НАТО је путем медија сазнао за новонасталу ситуацију и одустао од бомбардовања.

ДА ЈЕ план НАТО реализован, довео би Војску РС у катастрофалну ситуацију и велико је питање како би се рат даље одвијао и да ли би било могуће очувати Републику Српску. План је предвиђао серију ракетних удара и бомбардовања преко 200 циљева, а намера је била да се промени однос снага у корист Армије БиХ, да се Војска Републике Српске учини слабом и безначајном, а потом српски народ у што већем броју етнички почисти по сличном моделу како је то нешто касније урадио Фрањо Туђман у Хрватској. Ударом на Републику Српску требало је створити услове за тешке и понижавајуће преговоре за српску страну, који би били вођени под америчким патронатом.

Поред разбијања одбрамбене способности Војске РС, циљ је био  и да се разоре њени привредни и инфраструктурни ресурси и да се Србија држи под претњом да ће бити нападнута буде ли пружила помоћ  Републици Српској. Повод за напад био је подметнути масакр цивила на Маркалама. Захваљујући упозорењу Милановића и мерама Војске РС, агресија није успела, а ни каснија бомбардовања нису дала очекиване резултате због предузетих мера заштите. Коришћење обавештајних података операције генерала Милановића директно је спасавала животе људи, борбену технику и инфраструктуру, а НАТО притом није имао благу  представу да се та операција одвија пред његовим носом.

НАКОН потписивања Ердутског и Дејтонског споразума крајем 1995, тежиште агресивног и субверзивног наступања НАТО премешта се на Србију. Већ су били спремни планови за „отварање питања Косова“. НАТО је развио доктрину „Управљање кризама". Краткотрајно сврставање ОВК у терористичке организације Америка је исправила као своју „дипломатску грешку“, и од тада је овој злочиначкој организацији дала статус заштитника албанског народа од „српске репресије“...За решавање конфликта који је плански сам створио, НАТО  активира планове за „хуманитарну интервенцију“. Председник СРЈ, Слободан Милошевић, од „фактора мира“ постаје „балкански касапин“.

„Пандорина кутија“ је отворена. Генерал Милановић је преко своје обавештајне мреже свакодневно пратио припреме НАТО пакта за агресију на СР Југославију.Докучио је њихове највеће тајне, па и ону да је напад на СРЈ планиран још 1998, на самиту НАТО пакта 25. маја у Лисабону. Дневни ред самита био је: „Угроженост мира на Балкану, репресалије српских безбедносних снага против албанског становништва на Косову и Метохији и нужност хуманитарне интервенције НАТО пакта“.Његови наступи имали су елементе „дрскости“ тамо где би проценио да тако може наступити и да ће то дати резултате без непријатних последица. Милановић наводи  један пример како је на дрзак и перфидан начин дошао до стратешки важних информација:

„У ПОКУШАЈУ  да сазнам шта се дешавало на Самиту НАТО пакта у Лисабону позивам на ручак портушлског дипломату у НАТО. Дипломатски ранг му је веома висок: руководи Комитетом политичких директора у Савету НАТО, и био је непосредно одговоран за припрему самита у Лисабону. Први пут се видимо, и непознати смо један другоме.

Представим своју „биографију“ и питам га отворено шта је повод за агресију на СРЈ. Затечен је. Исправља ме да то није агресија и да ја не познајем војну терминологију.

Прелази потом у офанзиву и каже како треба зауставити тог диктатора Слободана Милошевића. Не разумем, каже, како ви служите његовим интересима. Питам га да објасни диктаторско порекло Милошевића, нема валидно објашњење, али каже да се тако процењује у НАТО. Према неким подацима које сам за њега претходно прикупио закључио сам да је за време диктатора Салазара напунио 18 година. Кажем да је Милошевић рођен 1941. Године и да није растао у режиму диктатуре. С друге стране, он се као зрео момак и интелектуално и физички развијао у фашистичком режиму.

Покушао је брзо да напусти ручак али га је ракија савладала (српски ресторан у непосредној близини Команде НАТО). Онда је обавестио свог амбасадора да се неће вратити тако брзо јер има проблема са здрављем детета. Пао је коначно у моје руке.

Окренуо је плочу и све испричао из садржаја докумената на којима је радио. Наравно, то су биле политичке процене да се почне са планирањем агресије НАТО на СРЈ. У исто време, на простору Шпаније и Португалије одржана је штабна вежба широких размера под називом `КРИЗА ЈУГ`, а у Команди НАТО у Монсу штабна вежба `КРИЗА СЕВЕР`. Прваје била проигравање сценарија војне интервенције  НАТО на СРЈ, а друга - сукоб са Руском Федерацијом уколико она буде пружила војну помоћ СР Југославији.

ОБА писана сценарија имала су око 1.000 страница. Након што сам дошао до њих понео сам иху Београд, вожњом у „једној тури“, без паковања у дипломатску пошту како је процедура налагала, с обзиром на хитност и одсутност шефа мисије надлежног да потпише курирско писмо.

Ризик који сам том приликом преузео раван је самоубиству. Страх од могућих последица осетио сам већ на бензинској пумпи иза Франкфурта на којој сам се зауставио да купим Гориво. Гледао сам где да станем да бих купио безоловни бензин. Млади човек који је радио на пумпи показао ми је место где треба да станем.

На аутомобилу ни са спољне ни са унутрашње стране није било ничега што би указивало на то да сам са простора бивше СФРЈ. Нисам чак ниједну реч разменио са њим. У једном тренутку, држећи црево, млади човек је на српском изговорио, уз сочну псовку, да су нас уништили. Ђутао сам који тренутак па потврдио његове речи. Затим каже, уништили су нас политичари. Потврђујем климањем главе. А онда закључује, видевши моје дипломатске таблице, и ви сте политичар. Тренутак драме настаје у тренутку када треба да се одвојим од аутомобила и одем да платим рачун. Приметио је моју нелагодност и рекао, чуваћу вам кола, знамо ми да ви дипломате возите важне ствари. Срећом, све се добро завршило.“

Способност и сналажљивост

НА САМИТУ НАТО пакта 25. маја 1998. године  у Лисабону  је донета одлука о започињању припрема за оружани напад на Југославију (Србију). Начин на који је Милановић дошао до изузетно важног документа са овог самита заиста је импресиван и показује његову ванредну способност и сналажљивост. Белгијски и НАТО контраобавештајци  нису могли ни да претпоставе које све изворе информација користи.

СУТРА: ОБАВЕШТАЈНИ ВИРТУОЗ ШИРИ КРУГ СВОЈИХ ИНФОРМАТОРА

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

Певачица усвојила сина, па сазнала ШОК ВЕСТ: Мало је рећи да сам у шоку, искрено!