ФЕЉТОН - ТОДОР КАДИЋ ИЗМЕЂУ ИСТИНЕ, МИТА И ЛЕГЕНДЕ: Легенде говоре да су Кадићи у своје време били најјаче братство у племену

КО ЈЕ, у ствари, био Тодор Кадић и како се на самом крају јула мјесеца 1860. године нашао на которској риви с кубуром из које ће испалити смртоносни хитац у тадашњег господара Црне Горе и првог њеног свјетовног владара Данила Станковог Петровића, још увијек ,и поред бројних текстова и историјских расправа на ову тему, није разјашњено.

Кућиште Тодора Кадића на Бовану, Фото Из књиге "Кадићи од Бована до наших дана"

Оно у шта ,међутим, не може бити сумње јесте да се тајна дуже памти него јасна истина,јер како на једном мјесту биљежи Меша Селимовић, живот народа је глад,крв, биједа, мучно таворење на својој земљи и глупо умирање на туђој, јер великаши ће се вратити  кући  да причају о слави и да преживјелима пију крв. Али што каже ловћенски тајновидац  премудри Владика Раде који је на самртној ури тестаментом оставио престо Црне Горе свом синовцу Данилу I Петровићу , „ свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека.“

То је очигледно боље од других знао и Тодор Алексин , васпитаван и подигнут уз епску пјесму као младић на најбољим примјерима чојства и јунаштва у своме братству и племену.Јединац међу седам сестара, изузетне физичке снаге  и духовне љепоте, изгледа да је сам себе препоручио за прво школовање на  Цетињу, а потом и прву државну, неки извори кажу перјаничку, службу код Владике Рада – Петра II Петровића Његоша, а затим и код његовог насљедника гдје ће једно вријеме обављати дужност камалијера ,што би у преводу значило неку  врсту дворске послуге на двору.

Тодор Кадић је постао, а за многе и данас  остао и мит и  загонетка. Народ је од тога направио много прича и легенди.

ПО ЈЕДНОЈ ле­ген­ди, не­ки од Ка­ди­ћа ко­ји се ме­ђу пр­ви­ма на­се­лио у Бо­ва­ну, до­нио је однекуд из пла­ни­не и на­сред се­ла по­са­дио јед­ну бу­кву. За чу­до, бу­кви се ту не­што уго­ди­ло, при­ми­ла се и по­ра­сла као да је у пла­ни­ни. Сви су је па­зи­ли и чу­ва­ли као нај­љеп­шу воћ­ку и она је вре­ме­ном по­ста­ла збо­ри­ште се­ла. Под њом су се оку­пља­ли на се­о­ским сла­ва­ма и весе­љи­ма или кад је ва­ља­ло од­лу­чи­ти о за­јед­нич­ким по­сло­ви­ма и про­бле­ми­ма.

По тој ле­ген­ди, на­вод­но, на јед­ном та­квом брат­стве­нич­ком ве­се­љу и окупу, сви су пје­ва­ли и игра­ли, са­мо је не­ка­ква ба­ба — зва­ли је ба­ба вра­ча­ра — сје­дје­ла по стра­ни и пла­ка­ла, а стал­но по­гле­ди­ва­ла уз го­ро­ста­сну бу­кву. Ви­ди то не­ко и пи­та је шта јој је и за­што пла­че кад су сви оста­ли ве­се­ли и раз­дра­га­ни:

— Е, мо­ја ђе­цо, и ви би­сте пла­ка­ли да ви­ди­те оно што ја ви­дим. Не­ће ду­го про­ћи, а од све­га ово­га, ове сил­не ље­по­те љу­ди, ку­ћа и има­ња, не­ће оста­ти ни тра­га. Упам­ти­те до­бро: док је бу­ква на сред Бо­ва­на — би­ће Бов­ан бу­здо­ван, а кад не­ста­не бу­кве са сред Бо­ва­на — би­ће Бов­ан ба­здо­ван! А ка­ко ја ви­дим, бу­кви су из­бро­ја­ни да­ни…“

ГРОХОТОМ се сви на­сми­ја­ше ба­би­ном про­ро­чан­ству и ни­ко ни­је ма­рио за ње­га све док ма­ло по­том не­ка­ква стра­шна олу­ја ни­је за­и­ста обо­ри­ла бу­кву и док у се­лу ни­је­су за­ре­ђа­ле несреће и на­сту­пи­ло ис­ко­па­ње, баш ка­ко је ба­ба ка­за­ла.

„Ово је било једно од најјачих братстава у племену до 1860. године – пише Петар Шобајић у својој позантој књизи  'Бјелопавлићи и Пјешивци“ први пут објављеној у Београду 1920. године – када је Тодор убио кнеза Данила, те су сви прогнати. Живели су у Бовану где се и сад познају велике зидине њихових кућа...“.“

„За Кадиће - пише даље Шобајић - говоре да су у своје време били најјаче братство у племену. Мах су почели губити од онда, од краја 18. века, кад су се Бјелопавлићи припојили уз Црну Гору. Били су задрти племеници и нису хтели имати никекве везе са владикама и Црногорцима, њима су увек насупрот стајали. То их је и сломило, а ојачало њихове противнике Бошковиће, који су баш услед везе са Црногорцима све више јачали...“

Шобајић истиче да је надгорњавање Кадића и Бошковића трајало све до убиства књаза Данила и истраге Кадића:

„КАД је због увреде и срамоте, коју је књаз Данило нанео племену дошав са својом свитом у манастир Острог, где је тражио да му перјаници доведу и сестру Тодора Кадића , а овај убио кнеза, прогнати су Кадићи из племена. Предање осуђује сердара Мата Рамова Бошковића за изгнање Кадића из племена – 'јер их је он узео на душу' “- закључује Петар Шобајић.

Из тог вре­ме­на је са­чу­ва­на још јед­на ле­ген­да ве­за­на ди­рект­но за То­до­ра Ка­ди­ћа, ко­ја, као и ова прет­ход­на, мо­же би­ти плод ма­ште оних ко­ји су ка­сни­је по­ку­ша­ва­ли об­ја­сни­ти трагеди­ју Ка­ди­ћа.

НАВОДНО, не­гдје у пр­вој по­ло­ви­ни де­вет­на­е­стог ви­је­ка, кроз Бо­ван је на­и­шао не­ка­кав свето­гор­ски ка­лу­ђер. Да ли је био на­у­мио у Острог или куд дру­го, ни­је ни ва­жно, тек ноћ га је сти­гла у Бо­ва­ну и ва­ља­ло му је ту не­гдје пре­ко­на­чи­ти. Упу­те га код бра­ће Алек­се и Николе Ка­ди­ћа, ве­ли­ких до­ма­ћи­на, и ка­лу­ђер пра­во њи­хо­вој ку­ћи:

— По­ма­га бог до­ма­ћи­не!

— Бог ти по­мо­гао, пре­све­ти оче! — сре­о га Алек­са на вра­ти­ма.

— Је­си ли рад ко­нак­џи­ја­ма но­ћас, до­ма­ћи­не?

— Је­сам, пре­све­ти, и да вас је ви­ши­на, ма смо но­ћас ма­ло у не­при­ли­ци.

— У ка­квој не­при­ли­ци, за­бо­га?

— Же­на ми је, да про­стиш, ђе­ти­ња и ево је на му­ка­ма да­нас од не­ко до­ба, никако да се растави с приновом...

— То је бож­је да­ва­ње ни­је не­при­ли­ка, до­бри до­ма­ћи­не, срет­њи­је­ма се ђе­ца ра­ђа­ју. И да знаш, но­ћас не­ћу ни­куд ис­под тво­је­га шље­ме­на…

Алек­са и Ни­ко­ла се по­ра­до­ва­ли не­над­но­ме го­сту. Још из Све­те Го­ре! По­на­да­ли су се да би им ка­лу­ђер мо­гао до­ни­је­ти сре­ћу, да би те но­ћи бог мо­гао беч­ну­ти на њи­хо­ву ку­ћу да у њој про­пла­че му­шко ди­је­те. Ни­ко­ла, на­и­ме, ни­је имао дје­це, а Алек­са је имао се­дам кће­ри и сви су се по­на­ђи­ва­ли да би у осмом бре­ме­ну мо­гло ко­нач­но би­ти му­шко.

ОЗНАКА ЗА ИДОЛА

ПЕТАР Шобајић, књизи "Бјелопавлићи и Пјешивци", за село у којем су живјели Кадићи, у једној напомени каже: "Име селу Бован, где су живели Кадићи, је остатак из предхришћанског доба" и додаје, позивајући се на К. Јиречека, да је тај израз, Бован, "служио код старих Срба за ознаку идола".

СУТРА: ТОДОР ЈЕ КАО ДЕЧАК ПРЕЖИВЕО УЈЕД ЗМИЈЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 6

ФЕЉТОН - ТОДОРА КАДИЋА ПОЧИЊЕ ДА СЕ ПРИПРЕМА ЗА ОСВЕТУ: Књаз Данило је често воео да нагађа ко су бољи - Србијанци или Црногорци

14. 11. 2023. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ЉУБОМОРНИ КЊАЗ СЕКАО ГЛАВЕ ЗБОГ СВОЈЕ НЕВЕСТЕ: Искомплексиран и не­у­глед­ни књаз убијао је за сваку ружну реч изговорену ње­го

13. 11. 2023. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - КЊАЗ ЛИКВИДИРА СВЕ УМНЕ ЉУДЕ У ЦРНОЈ ГОРИ: Стеванови егзекутори поп Јово Кусовац и извесни Андрија Смоковац

12. 11. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације