ФЕЉТОН - ТОДОРА КАДИЋА ПОЧИЊЕ ДА СЕ ПРИПРЕМА ЗА ОСВЕТУ: Књаз Данило је често воео да нагађа ко су бољи - Србијанци или Црногорци

КЊАЗ Да­ни­ло ни­је тр­пио ни­ко­га ко би му мо­гао угро­зи­ти са­мо­вла­шће, a по­себ­но je био ки­ван пле­мен­ским стар­је­ши­на­ма, вој­во­да­ма, ка­пе­та­ни­ма и дру­гим гла­ва­ри­ма ко­ји­ма је обећа­вао гром и па­као, ис­тре­бље­ње, уко­ли­ко до­зна да се бо­га­те и гу­ле ко­жу пот­чи­ње­ни­ма и на­ро­ду.

Војвода Новица Церовић, Фото "Википедија"

Он сам се, ме­ђу­тим, ни­је то­га до­сљед­но др­жао. О томе је сачувано доста прича и докумената. При­мје­р који наводимо то недвосмислено потврђује.

На­и­ме, у же­љи да ућа­ри и уве­ћа име­так, књаз Да­ни­ло је дао „под ин­те­рес“ 3.000 фо­рин­ти пље­ваљ­ским тр­гов­ци­ма Ку­јун­џи­ћи­ма, записује у једнј причи о Новици Церовићу Дука Лондровић. Кад је схва­тио да су га лу­ка­ве Сан­џа­кли­је из­и­гра­ли, да не­ће да вра­те ни „главни­цу“, а ка­мо­ли ка­ма­ту, књаз Да­ни­ло по­зо­ве Но­ви­цу  и по­го­ди се са њим да, ка­ко зна и уми­је, на­пла­ти дуг, а за на­гра­ду да узме по­ло­ви­ну тих па­ра.

Чим је оба­вио по­сао, Но­ви­ца је по­жу­рио на­траг на Це­ти­ње. У Би­љар­ди је, на­вод­но, за­те­као самог вој­во­ду Мир­ка и по­тан­ко му ис­при­чао шта је учи­нио. Вој­во­ди Мир­ку се то не до­пад­не, па поч­не гр­ди­ти Но­ви­цу. У то­ме ба­не и књаз Да­ни­ло и поч­не да ви­че на Мир­ка:

— Је­сам ли ја го­спо­дар или не? Пре­ко мо­је ри­је­чи не мо­же ни­ко, па ни ти Мир­ко, иако си ми ро­ђе­ни брат. И за те­бе сам го­спо­дар као и за све дру­ге Цр­но­гор­це!

У на­сту­пу љут­ње, за­мах­ну да уда­ри бра­та, али га спри­је­чи Но­ви­ца, пре­кли­њу­ћи:

— Не, го­спо­да­ре, на бра­та, за име бо­га и Све­то­га Јо­ва­на…

И НОВИЦУ Це­ро­вића, не­сум­њи­во је­дан од нај­у­ти­цај­ни­јих и нај­у­глед­ни­јих гла­ва­ра и сенатора, , ума­ло ни­је гла­ве ко­шта­ло кад је про­ти­ву­ре­чио го­спо­да­ру. До­жи­вио је и је­дан вр­ло ружан гест од го­спо­да­ра. И о то­ме пи­ше Ду­ка Лон­дро­вић:

„Јед­не ве­че­ри ску­пи­ло се код кња­за мно­штво гла­ва­ра и се­на­то­ра. По­ве­де се ри­јеч о Ср­би­ји и Цр­ној Го­ри. У раз­го­во­ру се на­га­ђа­ло да ли су бо­љи Ср­бијанци  или Цр­но­го­ри­ци. Да би распра­ву окон­чао, књаз се обра­ти Но­ви­ци ко­ји је за све ври­је­ме тих раз­го­во­ра ћу­тао. Књаз му по­ста­ви ди­рект­но пи­та­ње:

— Што ти ми­слиш, Но­ко, ко­ји су бо­љи — Ср­бијанци или Цр­но­гор­ци?

— Го­спо­да­ру, они у Ср­би­ји су ја­чи и бо­га­ти­ји па су за­то и бо­љи — од­го­во­ри Но­ви­ца, ненавикао да пол­тро­ни­ше.

На те ри­је­чи књаз пла­ну. Из­гу­би кон­тро­лу над со­бом, по­че да псу­је и ви­че. Ско­чи у том насту­пу љут­ње и пљу­не Но­ви­цу.   

Пла­ну и Но­ви­ца па јур­ну на кња­за, али ско­чи­ше Пе­ро То­мов и Ђор­ђи­је са дру­гим сенаторима и гла­ва­ри­ма те за­др­жа­ше Но­ви­цу и по­ве­до­ше га у дру­гу про­сто­ри­ју Би­љар­де да га сми­ре и сти­ша­ју…“

ТО ЈЕ БИО раз­лог да гла­си­ти дроб­њач­ки ју­нак, мо­зак опе­ра­ци­је у ко­јој су Дроб­ња­ци и Ускоци до­шли гла­ве зло­гла­сном тур­ском зу­лум­ћа­ру и ха­рач­ли­ји, Сма­и­л-а­ги Чен­ги­ћу, заувијек окре­не ле­ђа Це­ти­њу и пре­се­ли се у Тушину. Ту ве­ли­ку увре­ду ко­ју је на­нио Но­ви­ци Це­ро­ви­ћу књаз Да­ни­ло је по­ку­шао да из­гла­ди  та­ко што му је при­ре­дио све­ча­ни ис­пра­ћај са Це­ти­ња, ко­ји при­ли­чи та­квом ју­на­ку и вој­ско­во­ђи: док је на­пу­штао цр­но­гор­ску пре­сто­ни­цу са Ор­ло­вог кр­ша су пу­ца­ли то­по­ви…

Ако се све ово има у виду онда постаје још јасније зашто  осве­то­љу­би­вом и на ­зло ­бр­зом кња­зу Да­ни­лу ни­је би­ло до­вољ­но то што је Бје­ло­па­вли­ће пре­га­зио с вој­ском, што је по­па­лио ку­ће и по­био љу­де, што је Бо­шко­ви­ће на че­лу с по­пом Ри­стом при­си­лио да спас по­тра­же под тур­ским ску­том, што је то­ли­ко зла учи­нио сво­јој се­стри и зе­ту, већ је по­том по­чео да вре­ба и тра­га за сви­ма ко­ји су оног да­на под Остро­гом ста­ли уз по­па Ри­ста и ди­гли глас због сра­мо­те ко­ју су књаз и његова свита на­нијели Бје­ло­па­вли­ћи­ма. Пре­ко жби­ра и шпи­ју­на је про­вје­ра­вао по­је­ди­не сум­њи­ве љу­де ко­ји су на не­ки на­чин успје­ли да из­мак­ну ње­го­вом не­ми­ло­ср­ђу у пр­вом на­ле­ту.

МЕЂУ пр­ви­ма се на списку за одстрел на­шао и поп Пу­ни­ша Па­ви­ће­вић, ка­пе­тан­ски пи­сар у ка­пе­та­ни­ји на Прен­ти­ној гла­ви­ци, од­но­сно у Мар­ти­ни­ћи­ма, а зет То­до­ра Ка­ди­ћа. Књаз Дани­ло је за ка­пе­та­на био  по­ста­вио То­ка Ни­ки­на Ша­ра­но­ви­ћа, углед­ног пле­ме­ни­ка и великог јунака , али не­пи­сме­ног.

Једнога дана Пу­ни­ша отво­ри пи­смо од Господара  упућено Току и има шта ви­дје­ти: про­чи­та сво­ју смрт­ну пре­су­ду.Међутим,   снађе се и  на бр­зу ру­ку мет­не пи­смо за си­лав и беспримјет­но се ис­кра­де из­ме­ђу оку­пље­ног на­ро­да, па пра­во у Спуж. Та­мо је  за­те­као  и сво­га шуру То­до­ра ко­ји је напустио слу­жбу на Це­ти­њу и ис­при­чао му  да је добио задатак да га убије и зато је пре­бје­гао Тур­ци­ма.

По причању Миша Захаријевог Кадића, економисте из Београда на једном  братственичком окупљању у Бовану крајем деведесетих година прошлог вијека ,Тодор је наводно имао још једног брата. Од тога Тодоровог брата воде поријекло он и његов брат Војо, али  и још неки Кадићи.То су ,по његовом казивању, причали његови стари преци  који су све до почетка Првог свјетског рата живјели у Враки код Скадра.Могуће да је  то  тачно, али мимо ове приче нијесмо могли пронаћи никакве друге трагове ,или документа који би ово поткријепили. Но, и неки хроничари новијег времена наводе да је Тодор имао брата, који је наводно био најмлађи од свих  седморо  Алексине дјеце, али то не доказују.

Међутим,да није било  оно што се збило, да Тодор није убио Књаза, о њему се, могуће је, не би толико ,или уопште не би говорило, као што се  не говори  ни о многим Бјелопавлићима и Брђанима  који су били и велики људи и јунаци у своје доба, казаће приликом једног сусрета на Бовану за Васкрс Живојин Киро Радовић, гласовити Мартинић и вјечити  непријатељ сваке власти, благодарећи му јавно  за дјело које је учинио.

ПРЕМАЛО је си­гур­них и пре­ци­зних по­да­та­ка шта се по­том до­га­ђа­ло и ка­квим су стра­да­њи­ма на турској територији би­ли из­ло­же­ни То­дор и ње­гов зет Пу­ни­ша. Зна се, међутим,да су се неду­го по­сли­је бјек­ства, не­ка­ко пре­ко Под­го­ри­це и Ска­дра об­ре­ли у Ца­ри­гра­ду. То­до­ро­ва же­на и дво­је му­шке дје­це (  Ненад и Алекса)су про­тје­ра­ни из Цр­не Го­ре, а се­стра Вилајета је од­ве­де­на на Це­ти­ње. Кња­зу Да­ни­лу је, из­гле­да, би­ло ма­ло што је обру­као и обеш­ча­стио оне но­ћи у Остро­гу већ је же­лио још не­ко ври­је­ме да ужи­ва у ње­ној ље­по­ти. По не­ким пода­ци­ма, он је др­жао у сво­јим ода­ја­ма око два мје­се­ца, а он­да је пре­у­дао за јед­ног Мартинови­ћа, шу­ру вој­во­де Мир­ка, од­но­сно мла­ђег бра­та његове  же­не  Ста­не,док је њен дру­ги  брат био цр­но­гор­ски кон­зул у Ца­ри­гра­ду.Кад је овај почео тиме да се хвали  увријеђе­ни Тодор се ни­је мо­гао уз­др­жа­ти: убио је кон­зу­ла Мар­ти­но­ви­ћа, иако он  ни­је био ни крив ни дужан за сра­мот­ни чин кња­за Да­ни­ла и то је најава почетка Тодорове освете. 

У ме­ђу­вре­ме­ну је на­у­чио и не­ко­ли­ко је­зи­ка. Не зна се ко­ли­ко је остао у Цариграду и куд се одатле све кре­тао, тек у јед­ном тре­нут­ку се об­рео у Ба­ру и ја­вио чу­ве­ном Се­лим-бе­гу са којим се од ра­ни­је по­зна­вао.

ЛУКАВИ ТУРЧИН

ДОЛАЗАК у Бар Тодора Кадића ни­је остао не­за­па­жен. На­шло се и ту жби­ра и шпи­ју­на ко­ји су до­ја­ви­ли кња­зу Да­ни­лу гдје се и код ко­га кри­је Ка­дић. Се­лим-бе­гу је убр­зо сти­гло пи­смо са Це­ти­ња у ко­је­му је Да­ни­ло обе­ћа­вао чи­зму зла­та за То­до­ро­ву гла­ву. Лу­ка­ви Тур­чин је очигледно умио да код ва­тре­ног и уври­је­ђе­ног Ка­ди­ћа рас­па­ли мр­жњу и под­стак­не же­љу за осве­том. Уде­сио је зго­ду да му по­ка­же пи­смо са Це­ти­ња и по­том ви­ше, из­гле­да, ни­је би­ло раз­го­во­ра и убје­ђи­ва­ња: То­дор је од­лу­чио да и по ци­је­ну сво­је гла­ве уби­је Да­ни­ла и осве­ти му се за сва зла ко­ја му је на­нио.

СУТРА: ТУРЦИ ИЗАБРАЛИ КУБУРУ ЗА АТЕНТАТ У КОТОРУ

Препоручујемо

Фељтон

0 6

ФЕЉТОН - НАРОД ДОБРОТВОРЕ И ЗЛОТВОРЕ НЕ ЗАБОРАВЉА: У Похари Куча 1856. године Ђуро Кусовац показао је бездушност према слабима

10. 11. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације