ФЕЉТОН - КЊАЗ ЛИКВИДИРА СВЕ УМНЕ ЉУДЕ У ЦРНОЈ ГОРИ: Стеванови егзекутори поп Јово Кусовац и извесни Андрија Смоковац
ОСВЕТОЉУБИВИ и на зло брз књаз Данило није поштедио ни Његошевог сестрића, Стевана Перовића Цуцу, пошто је „смакао“ његовог оца - сердара Андрију.
Веома је личио на свога великог ујака и за своје вријеме био изузетно образован.Његош га је школовао у Београду и Дубровнику, а једно вријеме његов мецена је био тамошњи руски конзул Јеремије Гагић у чију кћерку Валерију је био заљубљен. Остало је записано да је послије Београда својевољно пошао у Крагујевац на војну школу, јер га је војни позив као изузетно храбра и здрава младића привлачио.
„Био је пјесник и умник, један од најљепших и најшколованијих Црногораца свога доба. Био је сенатор и заповиједник црногорске војске. Онда емигрант и љути противник књаза Данила, свог брата од ујака. Тиме је потписао своју смртну пресуду и главу му више није могло сачувати ни једно покајничко писмо, то што је своме брату и господару пружио руку помирења. Чак у Цариграду га је стигла немилосрдна рука Данилове освете“, записује Будо Симоновић у свој књизи "Зеко Мали".
И ЊЕГОВ отац сердар Андрија Перовић - Цуца, један од најутицајнијих људи у Црној Гори у Његошево вријеме је , по свему судећи, убијен по налогу књаза Данила. Он се међу првима сврстао на страну свога шуре Пера Томова, па је то био, тврде поједини историчари, један од разлога и за емиграцију тројице понајвиђенијих и понајутицајнијих црногорских првака тога времена Андрије Перовића, Пера Томова Петровића и Мила Мартиновића. Они се, при том, углавном ослањају на записе Вука Врчевића из књиге „Огранци за историју Црне Горе“, који тврди да је књаз Данило „послије војевања серашћера Омер-паше на Црну Гору“ одабрао групу најповјерљивијих и најпоузданијих перјаника и послао их у Цуце да ухвате сердара Андрију и мушкетају га пред цуцком црквом, а потом да над њим мртвим „коло уфате“. Ту им се, како тврди Врчевић, и заклео:
„Свршите ли посао, свакојега ћу даровати и до моје смрти љубити мимо све остале моје поуздане перјанике.“
Ову причу Вука Врчевића као поуздану и тачну, поред осталих, прихвата и група аутора „Историјског лексикона Црне Горе“. Они тврде да је сердар Андрија Перовић због наводног учешћа у припремању завјере и убиства књаза Данила, заједно са Пером Томовим Петровићем и Милом Мартиновићем најприје избачен из Сената, а потом по наредби књаза Данила стријељан.
СТЕВАН потом бјежи из Дубровника и склања се под скут младог али моћног бечког цара Фрања Јосифа. Но, лукави и осветољубиви Данило га ни ту не оставља на миру. Зна да у Бечу није лако доћи до Стевана, тим прије што је и сам цар изразио наклоност према њему.
Стога прибјегава лукавству и умјесто џелата за Стеваном шаље поруку да се врати на Цетиње, јер жели да га постави за сенатора и главнокомандујућег црногорске војске. Да све буде увјерљивије, он је о тој намјери извијестио и самог цара, а овај му је, како пише Исо Калач, савјетовао на опроштају: „Буди вјеран, вјеровати немој…“
Повјеровао је, ипак, да су пријатељи претјерали и да су упозорења била безразложна када је стигао на Цетиње и увидио да је књаз одржао ријеч: постао је сенатор и заповиједник војске.
НЕКО вријеме је све ишло како ваља и Стеван се понадао да је ратна сјекира између њега и књаза занавијек закопана, да је крај његовом странствовању и потуцању по туђини, да ће убудуће моћи сав да се посвети отаџбини и поезији.
Међутим, књаз Данило, у ствари, највише зазирао управо од Стевана поготову откад је сазнао за наводну комбинацију Пера Томова Петровића, Стевановог ујака, да посини свог угледног и даровитог сестрића и да му тако обезбиједи легитимитет и право на трон под Орловим кршем.
Увиђајући да им је глава у торби, Перо Томов, Стеван Перовић и Мило Мартиновић „са 26 чланова својих породица“, у јесен, у ноћи између 17. и 18. новембра 1853. године, бјеже из Црне Горе и склањају се на аустријској територији.
Књаз Данило је то једва и дочекао и умио искористити да их, прво, оцрни и раскринка и пред својим народом и пред међународним факторима. Пресуда је била сурова и бездушна: као „јавни издајници свога господара и отечества“ никада више не могу ступити на тло Црне Горе, а ако се упркос томе, усуде да прекораче црногорску границу и покушају се вратити, чека их неизбјежна смрт.
Растужен што је морао да бјежи са Цетиња, увиђајући, ваљда, да се под Орлов крш више никада неће ни вратити, Стеван се обрео у Цариграду и ту је убијен од стране убица које су послате са Цетиња. Као егзекутори у су означени поп Јово Кусовац и извјесни Андрија Смоковац.
КАКО се књаз Данило опредијелио и наговорио попа Јока Кусовца да се прихвати тог невитешког чина и каква га је потом судбина стигла објављено је у Антологији црногорских анегдота коју је приредио Радосав Меденица (издање „Графичког завода” из Титограда, 1967. године):
„Књаз Данило је знао за тврди карактер и одлучност јуначког попа Јока Кусовца.
- Попе Јоко, би ли ти све извршио што бих ти ја наредио?
- Бих, господару!
- Би ли ти жртвовао своју главу за добро свога господара и Црне Горе?
- Бих, да их имам десет.
- Е кад би, одржи своју ријеч: имаш да убијеш човјека.
- Вала, господару, кад сам се изрекао, немам куда натраг, па да ми речеш да убијем самога себе или свога рођенога брата, не враћам своју ријеч.
- Ни тебе, ни брата, него мога душманина, Стевана Перовића.
- А што ме нагрди, господару, од вишњега бога платио, а да ли не знаш да ми је Стеван школски друг и причесни побратим?
- Ако ћеш лагати ја те нећу трагати.
- Ни ја ни ико мој од Косова до данас није лагао. Одржат ћу ти ријеч, па макар без главе остао, као што ћу без душе.
Са попом Јоком дошли су једнога дана у Цариград, гдје је Перовић стално боравио, и Андрија Смоковац и Крсто Приморац из Спича. Дуго су вребали док су успјели да Перовића убију. Кад се врати поп Јоко на Цетиње, књаз Данило га упита:
- Уби ли, попе Јоко, Стевана Перовића?
- Убих, господару, свога побратима и своју душу.
- За то ћу ти дати сердарство.
- Сердарство ми можеш дати, али се ја с њим не могу зорити, јер си ми оба ока затворио.
Зна се да поп Јоко више никад није излазио из своје куће до године 1858, за вријеме битке на Грахову. Тада је нарочито пошао да погине у боју. Зрно му је пребило ногу. Његов јуриш сљедовали су и његова браћа. Иво Мићков Кусовац посјекао је том приликом пашу. И послије граховске битке поп Јоко је самог себе затворио у кућу. На самрти је рекао:
- Осрамоти ме књаз Данило, дабогда умро од исте чаше од које и Стеван.
Тако је и било.“
ПОЗИВ НА ДВОБОЈ
СТЕВАН Перовић је био веома храбар и није се никог плашиопа ни књаза Данила. Познато је, рецимо, како је 1853. године, као главнокомандујући црногорске војске, изазивао на двобој Дервиш-пашу. „Ја те зовем", писао је Стеван моћном турском зулумћару "а ти изиди, ако жена нијеси! Нек осуди свијет храброст и слободу или страх и неваљалство моје или твоје… Довијек су се клали моји ђедови с твојима, па и ја и ти да се окушамо, јесмо ли синови они отаца славни.“
СУТРА: ЉУБОМОРНИ КЊАЗ СЕКАО ГЛАВЕ ЗБОГ СВОЈЕ НЕВЕСТЕ
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
МНОГИ НЕ ЗНАЈУ: Шта кнез Михаило показује прстом
СПОМЕНИК кнезу Михаилу Обреновићу на Тргу републике постао је главно градско састајалиште Београђана и њихових гостију. Међутим, од многих ћете чути да се састају не код Кнеза већ “код коња”.
21. 11. 2024. у 09:47
Коментари (0)