ФЕЉТОН - КУЧИ ПЛАЋАЈУ КРВАВИ ДАНАК КЊАЗУ ДАНИЛУ: Данило је хтео да од Куча створи тврду крајину и поуздану брану према Турцима
НЕЗАДОВОЉСТВО владавином књаза Данила које је тињало у народу, прије свега у црногорским брдима, каткад подјаривано и утицајима са стране, а у пром реду големим невољама које су на самом почетку његове владавине донијели двогодишње војевање са Турцима , а потом и незапамћена глад током 1854. и 1855. године, послије Пипера и Бјелопавлића, кулминирало је у Кучима.
Непокорни и непослушни од вајкада Кучи се нијесу двоумили око своје националне припадности,али ни пристајали да трпе и ћуте пред тиранијом и самовлашћем цетињског господара.Уз то кад их је још притисла двогодишња глад, нијесу се више обазирали на књажеву изричиту наредбу о укидању хајдучије и строгој забрани упадања на турску територију и просторе сусједних племена одакле су се снабдијевали храном, плијенећи стоку и пљачкајући од оних који су имали.
Неки историчари узимају одбијање кучких главара да плаћају намет непосредан као повод за оружану акцију црногорске војске и ако је више него јасно да је циљ био сасвим другачије природе. Наиме, књаз Данило је хтио да „дисциплинује“ Куче и једном за свагда од њих створи тврду крајину и поуздану брану према скадарском пашалуку,а Турцима и цијелој Европи стави до знања да је то територија Црне Горе.
ПРОЦЈЕНЕ историчара око бројности одреда који је војвода Мирко повео на Куче крећу се од три и по до десет хиљада војника. Оно што је сасвим тачно и извјесно, одред је био састављен од војника из цијеле Црне Горе, а главни ослонац представљала је војска из такозване старе Црне Горе:
„Војвода Мирко доша је с војском на Биоче код Мораче и отлен посла Кучима ову наредбу књаза Данила: да му дођу Кучи, дванаест њиније главара да се мушкетају, ђе се уфате, а други народ нека се не боји, да му је Божја вјера, само да им постави суд и сједини и’ с Црном Гором и Брдима ка један народ и једна браћа да буду“ - пише даље Марко Миљанов о похари Куча.
„И ако су се Кучи чудили наредби да се убије 12 главара, међу којима су три свештеника, јер нијесу признавали да су учињели какву погрешку, за коју би смрт заслуживали, опет су се скупили на здоговор да вијетају о књажевој наредби. Међу Кучима је у то вријеме била велика неслога, стога они који више знају и због назатка и неслоге очајавау, надау се да ће све то излијечит брацко јединство с Црном Гором, говорећи: ’Боље је да се сви заједно бијемо, него редом један по један’, али ево муке што не могау пристат да им се погубе дванаест главара. Због овога Кучи се још више раздвојише. Виши дио Куча ојдоше код Мирка на Морачу, а мањи дио не кће се одвојит од главара и свештеника којима се смрт обећавала, а од браства Чејовића не ојде нико, но сви осташе код својије главара и попова.
Око главара и браства Чејовића скупи се неколико војске, у којој су били и четрдесет подгоричкије Турака, и улогори се, према војске црногорске и брцке, повр биочкије страна, да се бије, кад војвода Мирко крене с војском у Куче. Но Кучи који ојдоше код Мирка, нијесу млого марили за ову војску, јер је сва јака кучкије браства била шњима, а који нијесу шњима ту дошли, ти су чекали у своја села ка озеба сунце, радујући се свак по неком добру: неки брацкоме јединству, неки грбу и поглаварству, нетко медаљи али крсту, а ко је бољи и паметнији, та се веселио брацкоме ојачању према Турака, па и који није умио за вишу српску срећу мислит, да му јединство користи принесе, а он се нада е ће више зла Турцима учињет, кад јединство буде - тек сваки се Куч радоваше без оније 12 главара с дружином, јер и они најсиромашнији нада се, ако не чему другом, а оно правом суду, који ће га бранит од јачега….“
Марко Миљанов даље пише да је војвода Мирко остао с војском неколико дана на Биочу, очекујући да му се сви Кучи поклоне и покоре. Тражио је потом да га Кучи кријући уведу у медунску тврђаву, дајући бога и божју вјеру да никаква зла учинити неће, да сви Кучи могу мирно остати код својих кућа сем оних дванаест главара које је књаз осудио на мушкетање.
Неки од Куча (Марко Миљанов истиче Баца Драгојева и Спаха Божова) пристали су на то и повјеровали војводи, поготову кад је обећао да ће оним дванаесторици само спалити куће, а послије покушати да код књаза и за њих измоли милост и спаси им главе:
„ПОГОДИШЕ се Кучи војводом Мирком овако: да доведу војску брцку и црногорску по ноћи у град медунски и да ту к њима сви Кучи дођу, да се, по реченом уговору, суд и ред постави.
Само је још углављено да се изгоре куће онијема 12 главара, бајаги да се књазу утули ијед и пријед им опрости.
Та ма’ Кучи које је војвода Мирко одредио, узеше један дио црногорске војске, одведоше је по ноћи уочи Петрова дне низ Мазаницу повр Дољана и уведоше у Медун. Они Кучи који с главарима бјеу повр биочкије страна наредни да се бију с црногорском војском, кад чуше из града шемлук и виђеше за собом војску и међусобно издајство, нијесу боја чињели, но су утекли куд је ко мога. Остали народ мирно је дома сједио, а који су били мало више познати, ижљегли су са села да срету војводу Мирка, који је та ма с војском окренуо на Медун, ка сретњи, видећи брацко јединство и слогу. Но могло се у кретању виђет, да војвода друго мисли, а не оно што је говорио; јер не поведе сву војску собом, ка што се мислило, но војвода љешански са својом војском ојде уза село Раћесе на Момче, а Новица Церовић, Павић Ђиканов, капетан ровачки, и Милисав Мишнић, капетан морачки, са својијема војскама отишли су горњијем крајем Куча преко Брскута и Широкара, како ће пофатат робље и стоку у планину кучку…
Кучи који први сретоше веселу браћу Куче и војводу Мирка с војском - пише даље Марко Миљанов - бише сви убијени и посјечени, а затим по села све пушка поби и нож посјече. Не бише поштеђена ни ђеца у колијевке, без разлике је ли мушко или женско, јер је сваки ита да му га други не уграби и за то медаљу или крст добије, а њега без поштења остави. Тако и старци и болесници, па и да се нијесу могли дић од старости али болести, бише посјечени и главе им понеше на мјесто, ђе треба да се бој не заборави....
ТАКО поп Мијаило Војводић из Црмнице закла је троје ђеце: двоје Ивана Радојева (старије од двије и по године, млађе од три мјесеца), а треће Николе Маркова, обојица с Убала.
Ружица Николина о томе прича овако: Како је носила дијете у колијевку, војници је уфате и почну раскубат. Она је мислила да те јој узет аљине шње ка другијема, но у то је оставе не свучену, и она весело крену даље, мислећи да је потрефила на војнике, којијема је ниско женску свуковат. Но идући опази озада крв низа себе, пометну колијевку на земљу да види оклен је крв, кад-али дијете нема главе, но ју је окинуо и поша речени поп Мијаило. Неке су мајке кумиле и богорадиле војнике да им дијете не закољу, но војници, пошто га закољу, бачевали су га у огањ ђе кућа гори, и причају да је од ђетета зелен пламен.
ПЛЕМЕНСКИ СЕПАРАТИЗАМ
ПАВЕЛ Аполонович Ровински, пишући о оружаној акцији црногорске војске на Куче, сматрао је да се овдје "племенски сепаратизам сукобио са државношћу која је тежила уједињењу", а Марко Миљанов који је боље од икога познавао своје Куче све објашњава на једноставан начин,примјерено и пркосу Куча и немилосрдности књаза Данила према онима који му се слијепо не покоравају:
"У ово вријеме књаз Данило затражи од Куча да плаћају данак и да им постави суд , али они не кћеше чут о данку, јер га нијесу ни Турцима плаћали.", записује М. Миљанов у свом дјелу "Племе Кучи у народној причи и пјесми".
СУТРА: НАРОД ДОБРОТВОРЕ И ЗЛОТВОРЕ НЕ ЗАБОРАВЉА
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
МНОГИ НЕ ЗНАЈУ: Шта кнез Михаило показује прстом
СПОМЕНИК кнезу Михаилу Обреновићу на Тргу републике постао је главно градско састајалиште Београђана и њихових гостију. Међутим, од многих ћете чути да се састају не код Кнеза већ “код коња”.
21. 11. 2024. у 09:47
Коментари (0)