ФЕЉТОН - КЊАЗ ДАНИЛО ПОНИЖАВА БОШКОВИЋЕ И БЈЕЛОПАВЛИЋЕ: Књаз Данило је казнио Бошковиће тако што је наредио да уместо сабље носе бритву

КЊАЗ Данило , без обзира што је подигао прву основну школу на Орјој Луци,ипак није могао одољети својој пизми и пакости и покушао је на сваки начин да понизи Бошковиће и умањи им углед у народу.

Није био наклоњен Бошковићима, Фото "Википедија"

Сердар Јоле Пилетић је са подгоричким заповједником Алијом Спахијом Лекићем удесио и инсценирао бјекство Бошковића и они су уочи Васкрса 1855.године пребјегли у Црну Гору, гдје их је, у близини Подгорице, дочекао са двије стотине Пипера.

Одмах по повратку, позвао их је Књаз  на Цетиње и изрекао им казне: попу Ристу, попу Ђоку и Виду Новаковом Бошковићу по  сто дуката, ако желе да им се поврате имања, а умјесто оружја дао им је посебно сковане кустуре:

„Књаз нареди Иву Ракову (Радоњићу) – пише Вук Поповић о томе Вуку Караџићу половином маја 1855. године – да свакоме при опути везану бритву о пасу објеси и да их носе по женски умјесто свога јуначкога оружја, а једноме опет да привежу чактар о врату за некакву лупештину. И сувише нареди по свој Црној Гори ако ико од овијех и једног види ђе без бритве, или онога без чактара, слободно да га може убити из пушке! Сувише звао их је Бритвићи и метнуо глобу од 50 талијера, ако их ико више зовне Бошковићи да плати упут.

Ове су бритве навлаш за њих сковане, а једна виси у Биљарди и испод ње је написано: 'ово су Бритвићи'“.

ПРИРЕЂИВАЧИ  књиге војводе попа Риста Бошковића „Историјске приче из повјеснице Бјелопавлића“, на сличан начин описују овај нечасни и невитешки поступак књаза Данила,али и тврде да му зет, поп Ристо, није остао дужан:

– Хвала ти, господаре, али ми нијесмо за кустуре већ за сабље и мачеве, које су наши стари носили а не продавали кртолу у Котору– одговорио му је, бајаги поп Ристо, алудирајући на књажевог оца Станка којег су противници погрдно звали Станко кртолаш, али је у то заиста тешко вјеровати јер је опаки и окрутни књаз и за много мање скидао главе с рамена.

Тај књажев поступак, то што није одржао дату ријеч и што је на такав начин покушао понизити Бошковиће, изазвао је додатно незадовољство код Црногораца, а посебно код Бјелопавлића. Због тога је  Јоле Пилетић, како пише Томо Ораовац, отворено замјерио господару:

- Осрамотио си себе, господаре, а не Бошковиће. Шта  сјутра чека мене и мога друга од тебе, кад овако нешто чиниш према силним и великим Бошковићима…?

Књаз је убрзо потом поново позвао Бошковиће и пред свим највиђенијим црногорским главарима, умјесто кустура подијелио им сребрне сабље. Војводу попа Риста именовао је за сенатора, попа Ђока за управитеља манастира Острог, а Баја, сина Вида Новакова,за командира свију Бјелопавлића, на мјесто дотадашњег командира Блажа Радованова Радовића.

НЕДУГО затим, књаз је морао да укаже још једну почаст Бошковићима: да им окачи на груди висока одличја која им је преко црногорског владарског двора упутио лично турски султан,задовољан њиховом храброшћу и одважним држањем у Скадру.

„За јунаштво показано делом и ријечју тврђом од камена“  написао је велики везир у грамати која је пратила одличја упућена Бошковићима.

Свом шураку, књазу Данилу, који га је тако страшно за срце ујео, посебно тиме што му је дјецу смакао, па и његовом насљеднику, књазу и краљу Николи, војвода Ристо Бошковић  се до краја живота светио и пркосио им тиме што је високо турско одликовање, звијезду са полумјесецом првог реда, увијек носио под грлом, изнад одликовања која је добијао са црногорског двора.

Никада, међутим, за живота (умро је у дубокој старости 1903.године), није дошао у посебну посјету ни књазу Данилу, ни потом књазу Николи, мада је ревносно обављао дужност сенатора. А можда највеће признање и сатисфакцију добио је двије године након смрти књаза Данила. Приликом похода на Црну Гору, 1862. године, Омер-паша је неколико дана боравио у напуштеној кући попа Риста Бошковића на Орјој Луци. На поласку, међутим, није допустио да се кућа спали као и већина осталих по Бјелопавлићима, већ му је написао и оставио поруку:

„Драги војводо, жалим што твоју главу не носим у Скадар.Из поштовања према твоме јунаштву и куражи, остављам ти кућу у којој сам боравио неколико дана нетакнуту, као знак да јунак јунака и крвник крвника мора поштовати…“

ПРОВАЛИЈА  мржње измећу Бошковића и Петровића никада  није премошћена.Пошто се повукао из политичког живота, поп Ристо Бошковић, на примјер, никада више није отишао на Цетиње. Књаз Никола је каткад долазио и свраћао код свог тетка на Орју Луку, али то никада нијесу били весели и угодни сусрети. Савременици су причали да поп Ристо никада није пропустио прилику да не покаже своју ненаклоњеност двору под Орловим кршем, односно владарској кући. Кад га је, тако, у једној прилици књаз Никола благо прекорио зашто не долази код њега на Цетиње,поп Ристо му је одговорио:

— Доћи ћу ти кад уклониш стражу испред двора, јер стража ружи и двор и тебе и народ… страже удаљују народ од господара и оне су сваком владару највећи непријатељ – господар који се боји својих поданика, није господар, јер га једног дана сви чувари неће одбранити од народа…

Ни књаз Никола му није остајао дужан нити је заборављао такво његово држање. Ту своју одбојност није крио ни према Ристовом сину Саву, свом брату од тетке, па ни према Ристовој унучади. У свему томе није се ништа битно промијенило ни када је књаз Никола саградио дворац на Орјој Луци и сваке године ту проводио одређено вријеме — зид нетрпељивости измећу њега и попа Риста је остао до посљедњег дана живота попа Риста.

Погибија бригадира Блажа Бошковића, унука Вида Бошковића, рођеног брата попа Риста, по свему судећи била је посљедица нетрпељивости владарске породице према Бошковићима.

Нема, додуше, сигурних доказа да ли је и ко је те стравичне јесење ноћи 1912. године уперио оружје у гласовитог јунака и војсковођу, који се спремао за одлучни напад на Скадар или је, можда, на то био присиљен он лично, увријеђен поступцима књаза Николе, његових синова и доглавника. Сигурно је само да је Блажо Бошковић, по наређењу са Цетиња, исте ноћи, без икаквих почасти и знања његових војника, тајно сахрањен на гробљу у Фундини, у плиткој и на брзу руку ископаној гробници, без сандука и опијела.

ДОСЛЕДНИ ВОЈВОДА

ХРОНИЧАРИ су забиљежили разговор краља Николе, који је мјесец дана прије Ристове смрти, дошао да посјети тешко болесног и годинама скрханог војводу. Он му је обећао да ће му доћи на сахрану и да ће наредити да му над гробом пуцају топови у знак почасти:

- Не желим да ми ти одајеш почасти са твојим топовима ни да ми на гроб дођеш, јер сузе које би пролио, биле би сузе радоснице, па не желим да се твоје лице нада мном мртвим насмије - дговорио му је поп Ристо.

СУТРА: КЊАЗ НИКОЛА ЈЕ ПАМТИО УБИСТВО СТРИЦА ДАНИЛА

Препоручујемо

Фељтон

0 6

ФЕЉТОН - КАДИЋИ НИСУ ДРЖАЛИ ДО ВЛАСТИ СА ЦЕТИЊА: Кадићису били задрти племеници и нису имали блиске везе са владикама и Црногорцима

02. 11. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације