ФЕЉТОН - ОБЕСНИ КЊАЗ НЕ ШТЕДИ НИ НЕЈАКЕ СЕСТРИЋЕ: Предање каже да сердар Јоле није зауставио књаза у слудом науму, дечаке је ипак отрова

Пише: Милан Стојовић

06. 11. 2023. у 18:00

СРАМОТНО понашање под Острогом књаза Данила није могла сакрити ни ватра са запаљених бјелопавлићких кућа којује потпирила сиулна војска од неколико хиљада Катуњана и других књажњвих поданика, које је довео да у крви угуше бјелопавлићку побуну.

ФЕЉТОН - ОБЕСНИ КЊАЗ НЕ ШТЕДИ НИ НЕЈАКЕ СЕСТРИЋЕ: Предање каже да сердар Јоле није зауставио књаза у слудом науму, дечаке је ипак отрова

Сердар Јоле Полетић, Фото "Википедија"

Наравно, то није могла сакрити ни ватра са огњишта његове сестре Јане на Орјој Луци: 

„Сви са да­хом за­ста­лим у усти­ма по­сма­тра­ју ка­ко не­ман ог­ња све ви­ше у ви­си­ну ра­сте, а вје­тар по око­ли­ни раз­но­си при­јат­ни ми­рис од сла­ни­не, ме­са и оста­лих жи­вот­них на­мир­ни­ца пу­не ко ко­шни­це ме­да Вој­во­ди­не ку­ће“  - биљежи Томо Ораовац. „На ли­ци­ма же­не и ђе­це Бо­шко­ви­ћа, ни тра­га од жа­ло­сти или уз­не­ми­ре­но­сти. Ова хлад­но­ћа из­гле­да њи­хо­вих ли­ца и са­вр­ше­на, пу­на до­сто­јан­ства, мир­но­ћа, кња­за је до­ве­ла до пра­вог бје­сни­ла (лу­ди­ла), па је на­мах ско­чио са сто­ли­це и на­ре­дио да се ро­бље (по­ро­ди­це) Бо­шко­ви­ћа до­ве­ду пред ње­га.

Пер­ја­ни­ци (ка­ба­да­хи­је) при­ве­до­ше же­не и ђе­цу. Ме­ђу же­на­ма књаз спа­зи сво­ју се­стру Ја­ну, же­ну вој­во­де Ри­ста, и бр­зим јој ко­ра­ци­ма при­ђе и ре­че:

— Ја­но, пљу­ни на из­дај­но­га по­па Ри­ста, па иди и бу­ди жена по­па Ђу­ра Ку­сов­ца — ти, по­пе Ђу­ро, по­што ти је умр­ла же­на, узми Ја­ну за же­ну.

Али Ја­на уз­вра­ти кња­зу:

— Ни­је­си по­го­дио Зе­ко (кња­жев на­ди­мак из дје­тињ­ства), ја ни­кад не­ћу пљу­ну­ти на мог вјерног му­жа, вој­во­ду Ри­ста Бо­шко­ви­ћа. Он је ура­дио оно што би сва­ки по­ште­ни Цр­но­го­рац учинио, ја се са њим по­но­сим и ди­чим се што сам ње­го­ва же­на. Он, ни ни­ко ње­гов, ни­је био из­дај­ник, већ су из­дај­ни­ци они ко­ји су уда­ри­ли на част ју­нач­ког и ви­те­шког пле­ме­на Бјелопа­влић­ког. Вој­во­да Ри­сто је осви­је­тлио образ свој и сво­га пле­ме­на, опрао образ племе­на од тво­јих ла­ја­ва­ца ко­је ти шти­тиш и по­ма­жеш, не би­ло ти про­сто ни пред бо­гом ни пред љу­ди­ма, и ка не­ће…

Књаз уври­је­ђен и по­ни­жен Ја­ни­ним од­го­во­ром, уз­вик­не:

— Оћеш, куч­ко, или ћу ти ту ште­над (ми­сле­ћи на ђе­цу вој­во­де Ри­ста — Ла­за­ра и Ма­ша­на, ста­ре дви­је и че­ти­ри го­ди­не) по­кла­ти да од пса не оста­не ку­ча­ди.

Ја­на без окли­је­ва­ња од­вра­ти кња­зу:

— Удри, уби, па­ли и по­си­је­ци, ја се ни­кад жи­ва не­ћу од­ре­ћи ни мр­тво­га вој­во­де Ри­ста.  Те­шко Цр­ној Го­ри с то­бом и та­кви­јем го­спо­да­ром. Зе­ко, Зе­ко, све ћеш ово грд­но пла­ти­ти, јер Бо­шко­ви­ћи ни­ко­ме не оста­ју ду­жни.

Ове ри­је­чи кња­за су из­ве­ле из так­та и у јед­ном ско­ку при­ђе Ја­ни и угра­би ње­на два       син­чи­ћа (Ла­за­ра и Ма­ша­на) и умје­сто да Ја­ни од­го­во­ри, вик­не:

— Оћеш ли се, куч­ко, од­ре­ћи по­па Ри­ста или ћу ти ову па­шчад по­клат?

Кад му је Ја­на од­го­во­ри­ла `не­ћу, већ ко­љи и њих и ме­не`, књаз Да­ни­ло, др­же­ћи ђе­цу у  наруч­је, по­тр­чи пре­ма вра­ти­ма ку­ће ко­ја је већ у пла­ме­ну са­го­ри­је­ва­ла у на­мје­ри да обо­је ђе­це ба­ци у ва­тру да са­го­ре.

Овај нео­че­ки­ва­ни кња­жев по­сту­пак сле­дио је ср­ца у пр­си­ма сви­ју гла­ва­ра, али ни­ко не смија­ше про­го­во­ри­ти. У тре­нут­ку кад је књаз већ по­ди­гао ђе­цу у вис и узео за­мах да их што ду­бље ба­ци у ва­тру, ис­ко­чио је пред ње­га  сер­дар Јо­ле Пи­ле­тић и уз­вик­нуо:

— Не, го­спо­да­ре, не осра­мо­ти се­бе и сла­ву ку­ће Пе­тро­ви­ћа! — па га ухва­ти ру­ка­ма пре­ко раме­на, не да­ју­ћи му на­при­јед сто­пе.

Књаз вик­не на Јо­ла и ре­че:

— Пуш‘ Јо­ле, уби­ћу те!

А Јо­ле му уз­вра­ти:

— Не пуш‘, го­спо­да­ре, жив Јо­ле не да да учи­ниш срам­но и за тво­је име стид­но де­ло! — па још ви­ше стег­не кња­за сво­јим че­лич­ним ру­ка­ма.

Књаз ис­пу­сти ђе­цу, ко­ја пад­ну на зе­мљу, ма­ши се ру­ком за ле­де­ни­цу, ко­ја му је би­ла за поја­сом и по­но­во вик­не на сер­да­ра Јо­ла:

— Зар се та­ко слу­жи го­спо­дар, ор­ја­те пи­пер­ски, држ ми се, уби­ћу те као пса! — и већ му је ле­де­ни­ца би­ла у де­сни­ци, на­шта му је Јо­ле уз­вра­тио:

— Удри, го­спо­да­ре, али све ово што ра­диш је пре­ко бож­је…

Гла­ва­ри ви­де­ћи ђе ће књаз уби­ти сер­да­ра Јо­ла, а оку­ра­же­ни Јо­ле­вим по­ступ­ком и          хра­бро­шћу, при­тр­че Јо­лу у по­моћ и спри­је­че кња­за да не уби­је сер­да­ра Јо­ла…”

У НАРОДНОМ пре­да­њу је са­чу­ва­на при­ча да је књаз Да­ни­ло, кад је Ја­на од­би­ла да га послуша и пре­у­да се за по­па Ђу­ра Ку­сов­ца, узео бу­ри­ло во­де и уга­сио јој ог­њи­ште, а се­стра га је он­да, на­вод­но, про­кле­ла: „Уга­си­ло се те­би и ог­њи­ште и ули­ште…”

Међутим, како даље пише Ораовац, кња­за ни­је мо­гло за­до­во­љи­ти ни за­си­ти­ти ње­гов би­јес пре­ма од­бје­глим Бо­шко­ви­ћи­ма, те да би се ови­ма што ви­ше осве­тио, пре­ко по­вјер­љи­вих ли­ца на­ре­ди да се пре­ко но­ћи отру­ју Ла­зар и Ма­шан, син­чи­ћи вој­во­де Ри­ста Бо­шко­ви­ћа, и ње­го­ви љу­ди ус­пи­ју да пре­ко же­на (ко­је ни­је­су мо­гле ни сни­је­ва­ти о че­му се ради) да­ду ђеци хљеб „бе­шкот” (би­је­ли хљеб дво­пек ко­ји је књаз јео) на­по­јен отро­вом.

Сјутра дан ра­но ују­тро обо­је је ђе­це у нај­стра­шни­јим му­ка­ма умр­ло и од­мах су са­хра­ње­на поред ре­ба­ра цр­кве Св. Ће­кле, с ли­је­ве стра­не. Ка­ко Ја­ну ни по­сли­је смр­ти ђе­це ни­је мо­гао примо­ра­ти да се уда за по­па Ђу­ра Ку­сов­ца, то он на­ре­ди да му до­ве­ду Фин­ту, же­ну Шће­па­на Бо­шко­ви­ћа, и исту пре­у­да за по­па Ђу­ра Ку­сов­ца. Фин­та се опи­ра­ла, али као ма­ње раз­бо­ри­та же­на и мла­да, не мог­не се опри­је­ти кња­же­вој на­ред­би, те је си­лом од­ве­ду, што је Бошкови­ћи­ма те­же па­ло не­го­ли уби­ство два си­на вој­во­де Ри­ста…”

ПРИЧА даље говори да је Јана Ристу родила сина у 56 години живота, а да су Бошковићи из Подгорице прешли у Скадар. Гласовити Омер-паша, скадарски везир, јунак и силник, све је учинио да придобије Бошковиће и искористи њихову мржњу према књазу Данилу – да их обрне против њега и против Црне Горе. Нијесу помогла никаква обећања и царске бурунтије којима су војводи Ристу и његовим рођацима нуђени чинови у турској војсци – све су одлучно одбили.

На исти начин су поступили и истим ријечима одбили пашине дарове и сви остали Бошковићи. Својим држањем су наљутили,али и задивили и пашу и све скадарске Турке, међу којима су многи били и одраније наклоњени Бошковићима и гледали на сваки начин да им помогну. Томо Ораовац међу њима посебно истиче извјесног бега Бушатлију који је за Бошковиће измолио милост од везира и преузео да се о њима стара.

Глас о храбром и витешком држању Бошковића се брзо прочуо и у Црној Гори и пронио до Цетиња. Књаз Данило је изгледа ипак осјећао грижу савјести и кајања због поступка према Бјелопавлићима, посебно према Бошковићима, мада то никада док год је био жив није испољио и јавно признао. На наваљивање главара, међу којима се посебно истакао сердар Јоле Пилетић, књаз се ипак одобровољио и одобрио да се Бошковићи могу вратити у Црну Гору. У томе је, по прилици, посебно важну улогу одиграо Никола Мусулин, Србин, учитељ у Скадру, који је, осим што је написао писмо лично књазу Данилу о Бошковићима и њиховом држању у Скадру, објавио и чланак у новинама, у бечком »Световиду«, издижући тако овај случај и примјер Бошковића на европски ниво.

Оданост српству

НА СВЕ понуде Омер-паше, скадарског везира, да се окремне против Црне Горе Ристо Бошковић је одговарао: „Никад, честити пашо, нећу учинити оно што би осрамотило моје име, име мога братства, моје куће, мог поносног племена и Црну Гору — одговорио је, по записима Тома Ораовца, војвода Ристо Бошковић Омер-паши — па те молим остави нас на миру, или нас посијеци, како то доликује теби, твоме јунаштву и твоме цару. Ми Бошковићи не можемо бити друго него оно што смо, а то је вјерни синови Црне Горе и српског имена…“

СУТРА: КЊАЗ ДАНИЛО ПОНИЖАВА БОШКОВИЋЕ И БЈЕЛОПАВЛИЋЕ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - Имао је осећај за то

МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"

БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.

21. 11. 2024. у 11:45

Коментари (0)

ТАКЕР КАРЛСОН УПОЗОРАВА АМЕРИКАНЦЕ: Сви смо веома близу смрти