ФЕЉТОН - ОБЕСНИ КЊАЗ НЕ ШТЕДИ НИ НЕЈАКЕ СЕСТРИЋЕ: Предање каже да сердар Јоле није зауставио књаза у слудом науму, дечаке је ипак отрова
СРАМОТНО понашање под Острогом књаза Данила није могла сакрити ни ватра са запаљених бјелопавлићких кућа којује потпирила сиулна војска од неколико хиљада Катуњана и других књажњвих поданика, које је довео да у крви угуше бјелопавлићку побуну.
Наравно, то није могла сакрити ни ватра са огњишта његове сестре Јане на Орјој Луци:
„Сви са дахом засталим у устима посматрају како неман огња све више у висину расте, а вјетар по околини разноси пријатни мирис од сланине, меса и осталих животних намирница пуне ко кошнице меда Војводине куће“ - биљежи Томо Ораовац. „На лицима жене и ђеце Бошковића, ни трага од жалости или узнемирености. Ова хладноћа изгледа њихових лица и савршена, пуна достојанства, мирноћа, књаза је довела до правог бјеснила (лудила), па је намах скочио са столице и наредио да се робље (породице) Бошковића доведу пред њега.
Перјаници (кабадахије) приведоше жене и ђецу. Међу женама књаз спази своју сестру Јану, жену војводе Риста, и брзим јој корацима приђе и рече:
— Јано, пљуни на издајнога попа Риста, па иди и буди жена попа Ђура Кусовца — ти, попе Ђуро, пошто ти је умрла жена, узми Јану за жену.
Али Јана узврати књазу:
— Нијеси погодио Зеко (књажев надимак из дјетињства), ја никад нећу пљунути на мог вјерног мужа, војводу Риста Бошковића. Он је урадио оно што би сваки поштени Црногорац учинио, ја се са њим поносим и дичим се што сам његова жена. Он, ни нико његов, није био издајник, већ су издајници они који су ударили на част јуначког и витешког племена Бјелопавлићког. Војвода Ристо је освијетлио образ свој и свога племена, опрао образ племена од твојих лајаваца које ти штитиш и помажеш, не било ти просто ни пред богом ни пред људима, и ка неће…
Књаз увријеђен и понижен Јаниним одговором, узвикне:
— Оћеш, кучко, или ћу ти ту штенад (мислећи на ђецу војводе Риста — Лазара и Машана, старе двије и четири године) поклати да од пса не остане кучади.
Јана без оклијевања одврати књазу:
— Удри, уби, пали и посијеци, ја се никад жива нећу одрећи ни мртвога војводе Риста. Тешко Црној Гори с тобом и таквијем господаром. Зеко, Зеко, све ћеш ово грдно платити, јер Бошковићи никоме не остају дужни.
Ове ријечи књаза су извеле из такта и у једном скоку приђе Јани и уграби њена два синчића (Лазара и Машана) и умјесто да Јани одговори, викне:
— Оћеш ли се, кучко, одрећи попа Риста или ћу ти ову пашчад поклат?
Кад му је Јана одговорила `нећу, већ кољи и њих и мене`, књаз Данило, држећи ђецу у наручје, потрчи према вратима куће која је већ у пламену сагоријевала у намјери да обоје ђеце баци у ватру да сагоре.
Овај неочекивани књажев поступак следио је срца у прсима свију главара, али нико не смијаше проговорити. У тренутку кад је књаз већ подигао ђецу у вис и узео замах да их што дубље баци у ватру, искочио је пред њега сердар Јоле Пилетић и узвикнуо:
— Не, господаре, не осрамоти себе и славу куће Петровића! — па га ухвати рукама преко рамена, не дајући му напријед стопе.
Књаз викне на Јола и рече:
— Пуш‘ Јоле, убићу те!
А Јоле му узврати:
— Не пуш‘, господаре, жив Јоле не да да учиниш срамно и за твоје име стидно дело! — па још више стегне књаза својим челичним рукама.
Књаз испусти ђецу, која падну на земљу, маши се руком за леденицу, која му је била за појасом и поново викне на сердара Јола:
— Зар се тако служи господар, орјате пиперски, држ ми се, убићу те као пса! — и већ му је леденица била у десници, нашта му је Јоле узвратио:
— Удри, господаре, али све ово што радиш је преко божје…
Главари видећи ђе ће књаз убити сердара Јола, а окуражени Јолевим поступком и храброшћу, притрче Јолу у помоћ и спријече књаза да не убије сердара Јола…”
У НАРОДНОМ предању је сачувана прича да је књаз Данило, кад је Јана одбила да га послуша и преуда се за попа Ђура Кусовца, узео бурило воде и угасио јој огњиште, а сестра га је онда, наводно, проклела: „Угасило се теби и огњиште и улиште…”
Међутим, како даље пише Ораовац, књаза није могло задовољити ни заситити његов бијес према одбјеглим Бошковићима, те да би се овима што више осветио, преко повјерљивих лица нареди да се преко ноћи отрују Лазар и Машан, синчићи војводе Риста Бошковића, и његови људи успију да преко жена (које нијесу могле ни снијевати о чему се ради) даду ђеци хљеб „бешкот” (бијели хљеб двопек који је књаз јео) напојен отровом.
Сјутра дан рано ујутро обоје је ђеце у најстрашнијим мукама умрло и одмах су сахрањена поред ребара цркве Св. Ћекле, с лијеве стране. Како Јану ни послије смрти ђеце није могао приморати да се уда за попа Ђура Кусовца, то он нареди да му доведу Финту, жену Шћепана Бошковића, и исту преуда за попа Ђура Кусовца. Финта се опирала, али као мање разборита жена и млада, не могне се опријети књажевој наредби, те је силом одведу, што је Бошковићима теже пало неголи убиство два сина војводе Риста…”
ПРИЧА даље говори да је Јана Ристу родила сина у 56 години живота, а да су Бошковићи из Подгорице прешли у Скадар. Гласовити Омер-паша, скадарски везир, јунак и силник, све је учинио да придобије Бошковиће и искористи њихову мржњу према књазу Данилу – да их обрне против њега и против Црне Горе. Нијесу помогла никаква обећања и царске бурунтије којима су војводи Ристу и његовим рођацима нуђени чинови у турској војсци – све су одлучно одбили.
На исти начин су поступили и истим ријечима одбили пашине дарове и сви остали Бошковићи. Својим држањем су наљутили,али и задивили и пашу и све скадарске Турке, међу којима су многи били и одраније наклоњени Бошковићима и гледали на сваки начин да им помогну. Томо Ораовац међу њима посебно истиче извјесног бега Бушатлију који је за Бошковиће измолио милост од везира и преузео да се о њима стара.
Глас о храбром и витешком држању Бошковића се брзо прочуо и у Црној Гори и пронио до Цетиња. Књаз Данило је изгледа ипак осјећао грижу савјести и кајања због поступка према Бјелопавлићима, посебно према Бошковићима, мада то никада док год је био жив није испољио и јавно признао. На наваљивање главара, међу којима се посебно истакао сердар Јоле Пилетић, књаз се ипак одобровољио и одобрио да се Бошковићи могу вратити у Црну Гору. У томе је, по прилици, посебно важну улогу одиграо Никола Мусулин, Србин, учитељ у Скадру, који је, осим што је написао писмо лично књазу Данилу о Бошковићима и њиховом држању у Скадру, објавио и чланак у новинама, у бечком »Световиду«, издижући тако овај случај и примјер Бошковића на европски ниво.
Оданост српству
НА СВЕ понуде Омер-паше, скадарског везира, да се окремне против Црне Горе Ристо Бошковић је одговарао: „Никад, честити пашо, нећу учинити оно што би осрамотило моје име, име мога братства, моје куће, мог поносног племена и Црну Гору — одговорио је, по записима Тома Ораовца, војвода Ристо Бошковић Омер-паши — па те молим остави нас на миру, или нас посијеци, како то доликује теби, твоме јунаштву и твоме цару. Ми Бошковићи не можемо бити друго него оно што смо, а то је вјерни синови Црне Горе и српског имена…“
СУТРА: КЊАЗ ДАНИЛО ПОНИЖАВА БОШКОВИЋЕ И БЈЕЛОПАВЛИЋЕ
СТИГАО ЖЕСТОК ОДГОВОР ТРАМПУ ОД ПРЕДСЕДНИКА: То је наше и тако ће остати!
ПРЕДСЕДНИК Панаме Хосе Мулино поручио је да Панамски канал припада његовој држави и да око тога неће бити преговора.
23. 12. 2024. у 08:54
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
"СРЦЕ МОЈЕ, ДУШО МОЈА" Дајана грца у сузама због Жике, а он је грли: "Сетила сам се наше свадбе" (ВИДЕО)
"ЗАСЛУЖИО си да те загрлим и пољубим..."
23. 12. 2024. у 10:06
Коментари (0)