ФЕЉТОН - КАДИЋИ НИСУ ДРЖАЛИ ДО ВЛАСТИ СА ЦЕТИЊА: Кадићису били задрти племеници и нису имали блиске везе са владикама и Црногорцима
ЉУДИ су најчешће оно што је у ствари њихово дјело.Заправо, само је онај живио чије дјело и након смрти живи., каже једна стара пословица.
То су добро знали и преци данашњих Кадића. Стога и није случајно што Андрија Драгов Кадић није могао да опрости ону пошалицу о дару владике Рада Манојлу Пешићу, великом јунаку свога времена. Пред Божић 1835. оде он са братом Зеком и уби Мирчету и брата му Тиодора. Пешићи на то одговоре и за освету убију два Кадића са Бована.Перјаници владичини, међутим, успију да ухвате браћу Кадиће,затворе их у тамницу Гувернадурицу и по Његошевом наређењу, након страшног мучења и злостављања, убију.
То је разгњевило Кадиће који ни до тада нијесу много држали до власти на Цетињу, нити су плаћали порез. Измакнути на сам крај Бјелопавлићке равнице организовали су пресретање турских каравана, отимали товаре, а плијен најчешће остављали за себе, или дијелили са осталим братственицима из огранка Милековића .Тако је било и у доба светог Петра,великим дијеломи у Његошево вријеме , па све до доласка књаза Данила на власт.
За њих се говорило да су најјаче братство у племену. Петар Шобајић наводи да су мах почели губити од краја 18. вијека кад су Бјелопавлићи заједно са Пиперима ушли у састав Црне Горе.
„БИЛИ су задрти племеници и нису хтели имати никакве везе са владикама и Црногорцима, њима су увек насупрот стајали. То их је и сломило, а ојачало њихове противнике Бошковиће, који су баш услед везе са Црногорцима све више јачали. Све док су били у племену кажу да су имали моћи и Милековићи , како су на шире звали Кадиће, Шарановиће, Павличиће и Пелевиће по неком Милеку од којег воде порекло. Ако нису били јачи, а оно су се једначили по снази са Калуђеровићима.
Петар Шобајић, који је ово забиљежио,наводи да је надгорњавање Кадића и Бошковића трајало све до убиства књаза Данила и истраге Кадића.
ИНАЧЕ, млади књаз није трпио непослушност, па је почео да дисциплинује брдска племена, у првом реду Куче, Пипере и Бјелопавлиће, о чему свједоче његове крваве похаре, убиства племенских првака и недужног становништва, отимање и уништавање имовине и друга непочинства за вријеме његове владавине.
Не мање од његовог апсолутизма и бездушности,након укидања Општенародног збора, као најдемократскијег облика учешћа народа у власти у протекла скоро четири вијека, његове самовласничке тираније и превртљивости, његовог немилосрђа и непоправљиве пакости, углед књаза Данила је крњио, а мржњу већине народа изазивао његов брат, војвода Мирко, који је био, ако не у свакој прилици иницијатор и подстрекач, а оно свакако најпоузданији извршилац књажеве воље и власти. У свим најтрагичнијим и најкрвавијим подухватима и одлукама, неизоставно се јавља његово име, готово без изузетака у главној улози.
Углед му је,међутим, нарочито порастао 1852. године, познатије као Омер-пашина година, односно након великих успјеха у борбама са Турцима. Ипак, сујетни, млади господар Црне Горе, први који је скинуо владичанску мантију и прогласио се световнимвладаром, и даље је стрепио за свој положај и настојао да у коријену сасијече сваку помисао Пера Томова и његових присталица да га избаце из седла. У тим обрачунима је показао изузетну охолост, упорност и немилосрђе. О томе можда најбоље говори један грозни примјер из Бјелопавлића, случај који се збио на почетку владавине књаза Данила, који је забиљежио Будо Симоновић. Ријеч је о трагедији бјелопавлићког племенског капетана Стевана Ђикнића, односно Стевана Ђикнина, како је био познат у народу.
Стеван је био посмрче. Отац му Лазар погинуо 1780. године на Морачи у боју са Турцима и сина му, како је то тада био обичај, звали Стеван Ђикнин, тим више што је Ђикна изгледа била човјек-жена, добра и од доброга да није било срамота да јој се син по њој казује.
И Стеван стасао у доброг човјека и јунака који је стекао капетански чин на сабљи и пушци тако да га је и Његош опјевао у „Огледалу српском“.
Стевану се, међутим, није допадао Зеко Мали и није то ни крио – отворено је говорио и првенство давао Перу Томову. Књаз није такве трпио и брзо је смислио како да му се освети, да опамети и њега и друге.
Два Стеванова сина, Гошо и Тиодор, били су тек пристасали, али већ оглашени као хајдуци и јунаци без мане и страха. Књаз Данило их, међутим, огласи кривима – да они поред Турака убијају и Црногорце, и осуди их на смрт. Но, ваљало је похватати такве горске вукове па се Данило послужио лукавством. Послао је перјаника код капетана Тока Никина Шарановића и наредио да закаже збор Бјелопавлића код цркве на Јеленку, рачунајући да ће ту, не слутећи зло, доћи и синови Стеванови.
Тако и било. На збор дошли и Гошо и Тиодор и перјаници их они час похватали, повезали и повели на капетански суд на Прентину главицу. А пресуда се одмах знала: ко тамо крене тај се неће главе наносити… Успут, док су их спроводили, командир перјаника удари Гоша и брекне му:
— Живни, погани од погани!
Гошо, који је и за мање скидао главе, а био изузетна људска снага, сегне, раскине везе на рукама и зграби командира за грло да га задави и зубима закоље. Спасе га остали перјаници — припуцају и убију Гоша и испод њега једва живог избаве свог командира.
Иако свезан, Гошов брат Тиодор искористи ту гужву и стрку и побјегне према селу Колашиновићима. Али, био је зле среће. Кад је изгледало да је умакао и унио главу, пукне му гатњик на гаћама, а он са рукама савезним на леђима нит могао гаће дићи нит се њих како курталисати. У томе наиђе један комшија и ближњи му рођак. Тиодор се понада да га је огријало сунце, да ће му он помоћи да се курталише невоље и избави главу, али рођак заборави рођаштво и Тиодора преда перјаницима који су пристигли у потрази за њим.
Тиодора, наравно, стријељају на Прентиној главици и онда и њега и брата му Гоша, по наређењу књаза Данила, објесе да висе ту за петнаест дана као опомена свим осталим Бјелопавлићима како ће проћи они који су непокорни и невјерни господару са Цетиња.
КРУПНИ И СТАСИТИ
"Кадићи су били крупни људи, стасити, прави сој. Кад је виђен крупан човек у племену, питало се је ли Кадић или је од одиве њихове, толико су одскакали од других племеника том особином. Од њих су се женили и с њима пријатељила најбоља братства у племену, а пријатељи су им били и гласити Црногорци: С многим братствима у племену су се крвили, хтели су свој престиж, те кажу да су били насилници и оријати. Од њих и од Јовановића из Павковића је пало по пет мртвих због овог случаја: оженио се био један Јовановић од њих, па га жена оставила и побегла у род, а Кадићи је, не питајући јој мужа, преудали у Пипере."
СУТРА: КЊАЖЕВ УДАР НА ПИПЕРЕ ОПОМЕНА БЈЕЛОПАВЛИЋИМА
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
МНОГИ НЕ ЗНАЈУ: Шта кнез Михаило показује прстом
СПОМЕНИК кнезу Михаилу Обреновићу на Тргу републике постао је главно градско састајалиште Београђана и њихових гостију. Међутим, од многих ћете чути да се састају не код Кнеза већ “код коња”.
21. 11. 2024. у 09:47
Коментари (0)