ФЕЉТОН - БРУКА ПРВОГ СВЕТОВНОГ ЦРНОГОРСКОГ ВЛАДАРА: Освета Петровића је била стравична - Кадићи су стављени ван закона

КЊАЗ Данило је први свјетовни владар из куће Петровића након смрти владике Рада изабран је на основу његовог тестамента за Његошевог наследника.

Зеко Мaли Књаз Данило је владао Црном Гором девет година, Фото "Википедија"

Од­мах по ступању на дужност почео је његов жесток обрачун са политичким неистомишљеницима: удар на Његошеву браћу, рођаке и пријатеље, а потом и на племена Пипе­ре, Ровчане и Бјелопавлиће, Услиједила је затим похара Куча, обрачун са Црмничанима и другим црногорским пле­менима, а нарочито њиховим угледницима (Томо, његов стриц, Стеван Перовић – Цу­ца, Његошев сестрић и др.). Зеко Мали, тај „ћосави кепецуљак Станка кртолаша“ како је због свога физчког изгледа ( био је висок мање од 160 цм) у народу добио име, почео је да се прославља злом, умјесто добром. Кулминацију пред­ставља његово недолично по­нашање на Тројичинданском сабору под Острогом 1854. године када је на силу обљу­био Даницу (Вилајету) Кадић, младу попадију (удата је била за попа Пунишу Павићевића), а сестру Тодора Кадића, коју је касније и преудао код жи­ва мужа за брата своје снахе. Зекови перјаници, истог дана ће обешчастити и неколико бјелопавлићких жена. То је довело до оружане побуне Бје­лопавлића коју је надобудни владар крвљу угушио, а Бо­шковиће и попа Риста, свога зета, који је био на њеном че­лу жестоко казнио отровавши његова два малољетна сина, а сестру Јану, у црно завио.

Бранећи част сестре,али и позна­тог српског племена Бјелопа­влића, које води поријекло са Косова, Тодор Кадић се одлу­чио да главом књаза Данила спере срамоту са породице, братства и племена које им је Зеко Мали нанио.

УБИСТВО књаза Данила од стране Тодора Кадића на ко­торској риви у предвечерје 31. јула 1860. године, најскупље су платили његови братстве­ници, рођаци и пријатељи. Над њима је извршен прави геноцид. Оно што је затечено на Бовану убијено је проду­женом руком књажевог брата, великог војводе Мирка, и ње­говог сина Николе, који је сио на крваву владарску столицу свога стрица. Куће су попа­љене, имовина опљачкана, продата или уништена, а нејач згажена.

Вијест о убиству књаза Данила громовито је одјекнула широм Европе и готово да и нема новине или часописа из онога времена који није објавио извјештај о томе. Наравно, најинтересантнији су били они који су потицали из пера очевидаца и извјештача који су се посљедњег јулског и првих августовских дана те 1860. године затекли у Котору.

ИСТОГА трена када је из Котора стигла вијест да је књаз Данило подлегао ранама, Кадићи су стављени ван закона. А каква их је жалосна судбина стигла и какво су немилосрђе доживјели, понајбоље се види из једне “сентенције“(наредбе, пресуде) Сената црногорског и брдског, датиране 12. фебруара 1861. године, којом је осам мјесеци након тра­гичног догађаја „озакоњен“ прави геноцид над једним би­раним братством и његовим саплеменицима, јер се задуго у народу говорило, а и данас се понегдје чују те изреке „Лијеп као да је од Кадића, а зори се као да је Бјелопавлић!“ Овај документ, који је најсличнији оригиналу, Жарко Павловић Кадић је откупио у Бечу од једног антиквара и уступио га браћи Кадићима који су се окупили на једном од пр­вих братственичких скупова на Бовану. Судски препис те сентенције која се, иначе, чувала у књизи сентенција код Великог суда у Подгорици, објавио је Ристо Ј. Драгићевић у „Записима“ — гласнику цетињског историјског друштва, (књига двадесет пета из јануара 1941. године):

„Да се зна и да је вјеровата ова данас учињена сентенција, која се меће у протокол сентенција, а то за проклету и разбојничку кућу Кадића, која је ђавољим млијеком задојена од проклети рођења… њенога који су зла дјела чинили… од 150 год. Перво стидно дјело њино Лазара Пецирепа на кумство у своју кућу, и с отим га преварили и њега свезана Турцима предали и с отим се издајници свога отечества назвали, друго што су исти злодјели Турке поднукали те су му на колац живот извадили. Друго варварско дјело које су урадили Ћирка Кнежевића убили, кад је својега сина женио, и то на велику Божју правду.

Треће Манојло Кадић предао Петра Бошковића Турцима свезанијех рука и како је предан свезанијех рука код Турака доша тај су му час главу одсјекли у Косови Луг. Четврто свога брата од тетке Вучековића убише на велику Божју правду теке да притисну њихова добра.

Пето на Воскресеније Христово пређе напоре пред црквом троје носила мртвијех направише. Шесто на Рождество Христово кућу Алексе Раичева утријеше и његова два сина заклаше, послије тога сами себе тукоше, али Јудинијема синовима не би им проклета цријева сита праве христијанске крви, но их Јуда злочастиву научи,да свакоме православноме Христијанину свуђ у Јевропу очи извади и да његово лице потамни, а особито јадном и жалосном Црногорцу 1. августа 1859. год. (ово је, наравно, омашка јер је несумњиво да се ради о 1860. години, прим. М. С), на Покладе госпођине убише Књаза Данила I у Котор, тадер су у црно завили вијенац црногорски. Тад општи викну да ни у одиву њихову ђетета не оставе, но не даше главари но истога рукоставног злочинца Јовицу Кадића на коноп објесише, као разбојника, и речени Јовица сам себе обличи да је о томе радио ка и Јуда око Криста. Тад главари и цио народ што год би од Кадића преко наше границе изагнаше и овако осудише: да нема никад од те куће нико у нашу границу док је Црне Горе, но кога би видио, па га не би убио, тај ће жестоки кастиг Верховноме суду дати, исто кај да биху бунтовника у руке ухватили…“

У СВОЈОЈ књизи „Зеко Ма­ли“, Будо Симоновић доноси обимну грађу из најразличи­тијих извора о овом догађају и ономе што је услиједило по­слије и страшној одмазди која се сручила на братство Кадића и њихов камени престо Бован, али и њихове пријатеље,по­себно братства гдје су биле удате кадићке одиве.

„Видите ли колишњи сам мали, али ако ме не узаслушасте, бићу вам већи од Ловћена: ако ми не дате добром да се прославим, ја ћу гледати да се прославим злом“ -била је једна од првих порука коју је књаз Данило упутио Црногорцима. којима је владао непуних девет година. Како је рекао тако се и понашао. Но, и поред тога, по мишљењу мно­гих историчара и истражива­ча Црне Горе у 19. вијеку, он представља једну од најзначајнијих личности која је заузи­мала мјесто на црногорском престолу. Послије више од сто педесет година владавине династије Петровића, први се од­рекао владичанске мантије и загледао Европу и кренуо да у каменом мору утврђује темеље модерне европске државе.

КЊИГА О КАДИЋИМА

ИЗ ШТАМПЕ је недавно изашла и обимна студија „Кадићи од Бова­на до наших дана“, по којој рађен фељтон које је пред читаоцима „Новости“. То су, у ствари, прило­зи за историју овог братства, које се, упркос погрому и страдањима сачувало у разним крајевима и под другим презименима, иако су властодршци Петровићи на Црногорском сенату донели одлуку „да нико од Кадића, нити дијете од њихове одиве може остати у границама Црне Горе док је свијета и вијека“. Аутори књиге су Милан Стојовић, пу­блициста и новинар, директор Фондације "Братство Кадића", са седиштем у Даниловграду, и Милорад Дуди Кадић, у три сазива председник општине Да­ниловград.

СУТРА: АНАТЕМА ЦРНОГОРСКОГ СЕНАТА НА СВЕ КАДИЋЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ОСНИВАЊЕ ПРВЕ СРПСКЕ РЕПУБЛИКАНСКЕ СТРАНКЕ: Пред и у току Великог рата припадници Црне руке сумњичени су за републиканизам

27. 10. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СРПСКА ОПОЗИЦИЈА ТРАЖИ ФЕДЕРАЛНУ ЈУГОСЛАВИЈУ: Републиканци су боље од радикала схватали сложену националну структуру нове државе

26. 10. 2023. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - НА КРФУ СЕ КРУНИО УГЛЕД ДИНАСТИЈЕ КАРАЂОРЂЕВИЋ: Током три године дугог прогонства српска држава је пролазила кроз разне кризе

25. 10. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације