ФЕЉТОН - У ЗАТВОР ЗБОГ ПИСМА ШВАЈЦАРСКОМ КРАЉУ: Прво писмо "швајцарском краљу" заправо је било упућено Петру Карђорђевићу

ТОКОМ пролећа 1907. појавиле су се вести о посети делегације „Друштва за законито решавање завереничког“ питања Лондону.

Краљ Петар је редовно прозиван на страницама "Републике" , Фото "Википедија"

Биографи краља Едварда Седмог пишу о понуди српске круне коју је од извесних Срба добио принц Артур од Конута. Понуда је одбијена, али су, упркос томе, у барем два наврата принчеве фотографије дељене по Београду.  Лондонски „Панч“  је пролећа 1907. сасвим у свом хумористичком духу јавио: „Предузете су предострожне мере да принца не отму и он се свакако неће предати (Србима, прим. Ч. А.) без борбе.“  Чланак објављен у пертском „Санди тајмсу“  у недељу 13. октобра 1907. показује да је постојао и међународни одјек републиканских идеја у Србији. У чланку под насловом „Србијин Петар“ стоји и следеће:

„Упркос свему што се током протекле три године догодило у Русији, круна је макар мало сигурнија на царевој глави, а глава на његвим раменима, него што је исти посед краља Петра Карађорђевића од Србије, који се на свој несигурни престо попео преко лешева последњих Обреновића. Време је да Србија увезе нову династију или са републиком преузме вођство на Балкану. Са сенилним развратником на месту краља и разузданом пијанцом уместо престолонаследника, док неколико убеђених краљеубица помаже у вођењу јавних послова, Београд изгледа као најузбудљивије место у Европи да се у њему не живи.“

КАПЕТАН Милан Ј. Новаковић, вођа противника династије Карађорђевић који је путовао у Лондон како би принца Артура придобио да постане претендент на српски престо, ухапшен је крајем лета 1907. године. У наводном сукобу са затворским чуварима и полицијом он је убијен 16/29. септембра. „Злочин од 16. септембра“ постао је један од темеља критике власти али и династије.  Неколико месеци касније основане, прве републиканске новине често су овај догађај спомињале, а пратиле су и суђење у вези са њим. Марта 1908. републиканци су закључили да је погибија затвореника суштински заташкана, упркос чињеници да су првостепени и касациони суд квалификовали догађај као убиство. Извршиоци су према овом виђењу били склоњени, а судство је кривицу пребацило са министра на ниже чиновнике. „Као што се види, ствар је прилично замршена и све се више замршује. Прави се кривац повукао у присенак и цинички се плази. Мирно и спокојно он чека успех па да рече задовољно: È finita la commedia! Комедија је свршена!“

АКО СЕ српски републикански покрет први пут показао у јавности када су избиле демонстрације, он је суштински утемељен када су децембра 1907. први пут штампане недељне новине под насловом „Република“. Нешто пре тога у Београду је основан Омладински клуб „Република“.  Лист „Република“  представљен је као орган ове организације. На његовим страница објављена су „Правила“ клуба.  Уз лист објављене су и три књиге „Републиканске библиотеке“.  Први број новина изашао је тачно на прву годишњицу демонстрација на којима се клицало републици. У првом броју изложена су основна начела политике клуба. Монархија је обележена као изузетак у српској историји.

Српски народ означен је као „револуционаран“, „монархија је водила порекло од фетишизма божанског права“, а њени заговорници у Србији описани су као „византијски“. Аутори су тврдили да народ не жели монархијске установе и да је спреман за републику.

Зато је овај лист управо израз једне „Републиканске Демократије“. Аутори текстова у   „Републици“ веровали су да је републикански облик владавине нужан. Заснован на „Декларацији права човека и грађанина“, он би „позитивним реформама“ постепено увео “политички, друштвени и морални поредак” заснован “на слободном пристанку разума савести и воље свију чланова друштва.” Постојеће странке, сматрали су, успостављене су тако да им је немогуће да воде политику у прилог успоставе републике. Коначно, покретачи „Републике“  представили су се као „независна група“ која се заветовала да створи „покрет“ чији ће задатак бити да прогласи „Српску Републику“.  „Република“  је, приметио је аутор „Наше прве речи“, немогућа без републиканаца, па је зато „најпреча дужност да задахнемо Народ духом учења Републиканске Демократије“.  Максима покренутог листа била је „Кроз Републику за Отаџбину“.

НЕ ЗНА се много о покретачима ових новина. Славко Р. Крчевинац и Илија Васикић су у то време били млади. Крчевинац је имао двадесет четири године. Рођен у Ариљском срезу 1883, учио је гимназију, студирао и дипломирао на Правном факултету у Београду. У време када је покренута „Република“, радио је као судски писар и потом адвокат. У два наврата је био уредник „Републике“, а био је и један од оснивача републиканског клуба на Београдском универзитету.  Погинуо је на Костајнику у Западној Србији, почетком другог месеца Првог светског рата.  О Илији Васикићу зна се још мање. Био је први уредник „Републике“. Због текста „Писмо швајцарском краљу“ осуђен је на годину дана затвора.

Уочи почетка Првог балканског рата положио је испит за чин резервног инжињеријског потпоручника.  Трећи значајни члан ове прве организоване, искључиво, републиканске групе био је Боривоје Николић. Николић је такође дипломирао на Правном факултету, па се после и он запослио као „практикант варошког првостепеног суда“, где је напредовао до судијске функције. Као резервни поручник Николић је узео учешћа у Балканским и Првом светском рату. Коначно, и он је погинуо у првим месецима ратовања код села Бела Црква у Западној Србији.

УПРАВО у првом броју „Републике“ објављено је и „Прво писмо ’швајцарском’ краљу“. Оно ће довести до забране броја и дуготрајог судског процеса. Ово писмо је, без сваке сумње, било упућено краљу Петру. Поред тога што је указивао на владарев актуелни положај и прокламовано слободољубље из млађих година, овај наслов је наговештавао и да монархија није природно стање, будући да Швајцарска никада није имала краљеве. У овом тексту објављена је „одлука“ „Републике“  да не иде у „шуме и горе“, већ да у престоници и пред „сарајем“ „швајцарског краља“, овога оптужи за низ зала, незаконитости, корупције и насиља. Закључак текста био је неувијена претња: „... – ја ћу и дању и ноћу, на селима и прелима, на свадбама и погребима, и у харемима и хамамима, и великим и малим, и мушким и женским, и живим и мртвим, свуд и свакоме, објавити да си крив и проповедати твоју смрт и смрт свију твојих наследника. И нећу умукнути пре док не умукнем занавек.“

ОСНИВАЊЕ СТРАНКЕ 

НАКОН завршетка Првог светског рата, Јаша Продановић, првак Југословенске републиканске странке, писао је о њеном настанку. “Тројица од четворице преосталих чланова Главног одбора Самосталне радикалне странке, који су и започели организовање једне републиканске политичке организације... ступили су у споразум са представницима млађе републиканске групе. Та млађа група је још 1907. основала била грађанску организацију ’Република’, покушала издавати лист ’Република’ и те године, и после: 1910, 1911. и 1912. године. Она је штампала и неколико књижива и брошура којима је вршила републиканску пропаганду.“

СУТРА: ЗА "ДЕМОКРАТЕ" У СРБИЈИ НИШТА НИЈЕ БИЛО ДОБРО

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ИДЕОЛОГ СОЦИЈАЛИЗМА СКЛОН ПРЕМА МОНАРХИЈИ: Светодуховски устав из 1869. написан је по узору на немачку државу Баден-Виртемберг

14. 10. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације