ФЕЉТОН - ПОЛИТИЧКИ УТИЦАЈИ НА СРБЕ У ШВАЈЦАРСКОЈ: Будући краљ парламентарне Србије, Петар I школовао се у Заводу Венел Оливије

ТОКОМ шездесетих и седамдесетих година 19. века у Швајцарској школована генерација која ће утемељити српски радикализам, а чини се и републиканизам.

Пера Тодоровић се у Швајцарској срео са социјалистчким идејама , Фото "Википедија"

Швајцарска тог времена била је највећа европска република. ( Почетком следеће деценије две велике западноевропске државе ће постати републике – Француска трајно, а Шпанија закратко.)

Јавност у Србији назвала је студенте који су се враћали са швајцарских универзитета називали чак и „циришким отровима“.  Иако је у алпску (кон)федерацију отишло сразмерно мало студената, они су се из ње враћали са великим и разнородним искуствима и сазнањима. Мада у Србији касније неће бити примењено много од швајцарског модела, одушевљење је било велико и оно ће одисати са страница београдског листа Република чак четири деценије доцније. Писмо објављено у новосадској Застави 1866. осликава можда најверније ово расположење. Примећујући како су Швајцарска и Србија само по прелепој природи сличне, аутор уз велики патос објашњава шта га, кад је реч о Швајцарској, привлачи. За разлику од народа који су се недавно ослободили од туђег „тирјанства”, у Швајцарској „сваки ти ужива своју слободу без икакве афектације и разметања, тако просто, тако природно...“ За разлику од Срба који „слободу не можемо да појмимо без полиције и жандара“, у Швајцарској нигде није могуће ни видети „сурове органе силе“.

Србе је постепено кварила „злобна централистичко-бирократска система државне управе“.

Добар систем почива на братству међу људима, а не на бирократији, тврдио је. Наши студенти који у Швајцарској углавном похађају правне факултете, требало би да се по завршетку студирања, предлагао је, посвете народној привреди, пре свега, трговини.

Слично је и са образовањем младих, док у Швајцарској од раних разреда деца пролазе некакву војничку обуку, у Србији је, према ауторовим сазнањима, планираним реформама од 1860. овакав предлог одбачен. „Еј Србо, Србо! докле ћеш сам себи очи копати и сам своје срце раздирати?!“

КАДА  је почео прилив српских студената у ову државу, уставни поредак који је успостављен 1848. давао је прве и најбоље резултате. На српске посетиоце без сумње је утицала чињеница да је швајцарска држава функционална иако је чине припадници четири различите нације, чије су јој матице суседи. Тадашња двадесет два кантона нису имала много заједничких установа, а савез је био утемељен углавном на заједничкој одбрани.

Иако по величини и бројности становника донекле слична Србији и крајевима у којима су Срби живели, Швајцарска се од ње разликовала не само по историјској судбини већ је њен геостратешки положај, у ствари, био повољан за њен економски и културни развој. Развој њених великих суседа ју је подстицао, док је била довољно изолована да на њу не утичу кобно велике политичке, економске и ратне кризе које су погађале најважније континенталне државе. До тридесетих година 19. века у Швајцарској је радило пет универзитета (у Базелу, Берну, Лозани, Женеви и Цириху). Осим циришког, који је отворен 1833. године, остали су отворени у 16. и, у случају базелског, још у 15. веку.

ПОЛИТИКА русификације, недостатак слобода и многи други разлози довели су до доласка читавог таласа студената из Руског царства – Руса, Пољака, Јевереја и осталих мањина.

Почетком седамдесетих година 19. века Руси су чинили чак око 30% студената Универзитета у Цириху.  Број српских стипендиста на швајцарским универзитетима био је сразмерно скроман. Током три и по деценије – од 1880. до 1914. – тамо их је било тридесет двоје.

Швајцарска је тако била на петом месту међу државама на чије су универзитете српске власти слале студенте.  Први српски студент дошао је на Правни факултет Универзитета у Цириху 1863.  (Није без значаја да је 1861. школовање у Заводу Венел Оливије завршио кнежевић Петар, син прогнаног кнеза Александра Карађорђевића и будући краљ демократске и парламентарне Србије.) Десет година касније тамо је студирало чак 59 српских студената. Међу њима Чедомиљ Мијатовић, Јован Авакумовић, Никола Пашић, Светозар Марковић, Пера Велимировић, Светомир Николајевић, Сима Лозанић, Марко Леко и Пера Тодоровић.  (Међу овом деветорицом била су четворица будућих председника влада, двојица ректора, двојица председника академије наука, покретач српског социјализма и најславнији српски новинар 19. века.)

ПОРЕД њих, у Швајцарској тог времена боравили су разни српски политички емигранти, почев од кнежевића Петра и Арсена Карађорђевића, њиховог рођака Владимира Љотића, преко оних из Хабсбуршке монархије какви су били Лаза Пачу, сестре Анка и Милица Нинковић, Паје Радосављевића, па до Васе Пелагића.  Била је то најбројнија колонија српских студената тог времена. Посебно се истицао Србин из Босне Васа Пелагић (1833-1899) богослов, калуђер и социјалистички активиста из Босне. Деловао је у националном и настајућем социјалистичком покрету српског народа у Босни и Србији. Био је заговорник социјалистичког преображаја Србије и Балкана, предлагао је стварање социјалистичке партије у Србији. Остао је одан народњачким концепцијама, неспреман да оде далеко у револуционарној визији преображаја друштва. Радикални прваци су у дебатама његов социјализам означавали као „калуђерски“.

Управо се у Швајцарску, мада у Женеву, склонио Владимир Јовановић. Тамо је боравио током три године (1863-1866), покренувши штампање листа. Нешто касније Светозар Марковић основао је савез по имену „Задруга“ чији је секретар био Никола Пашић. Ова група је почетком седме деценије 19. века успела да дође до штампарије из које је потекло шест књига.

СВЕТОЗАР Марковић је у Цирих стигао из Русије, где је раније студирао. Идеологија руских народњака, те студентски немири, који су избили у то време, и довели до одласка бројних студената из царевине, подстакли су и њега, али и још неколико студената, да пређу у Швајцарску. Марковић је писао како му мотив за пресељење није било само студирање, већ и жеља да боље упозна своје револуционарне истомишљенике. 

Политички утицаји, које су у Швајцарској тог доба, српски студенти могли да приме, били су зато сложени и слојевити. На једној страни, био је то посебан федерализам и републиканизам једне верски, привредно, културно и етнички од Србије сасвим различите државе, која на балканске прилике подсећа само на први поглед својом сложеношћу, народном егалитарношћу, те аграрним и ратничким традицијама.  На другој страни, свесни потребе за великим политичким и социјалним променама у Русији и великом делу европских индустријских држава, а блиски у културном смислу и по младим годинама идејама социјалистичких револуционара, помешали су оно што су видели и усвојили од швајцарског политичког система са руским револуционарним учењима.

СЛОВЕНСКО ПРЕДГРАЂЕ

О СРПСКИМ студентима у Швајцарској краљу Милану је приповедао и Пера Тодоровић: „Краљ се живо интересовао за живот српских ђака у Цириху. Био јер врло изненађен кад му рекох да је у моје доба (од 1872. до 1874) у са мом Цириху било 50 српских ђака и 5-6 породица с децом, која су се ту по школама васпитавала, а Руса и Рускиња да је било око 3-400. Читаво једно предграђе – Флунтерн- било је преплављено Русима, Србима и Словенима уопште, на улици се свуда чула словенска реч и многа швајцарска деца већ су била научила руски. Ту је и прва Српкиња постала доктор медицине“.

СУТРА: СРБИ РАЗАПЕТИ ИЗМЕЂУ ДВЕ РУСКЕ ИДЕОЛОГИЈЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - НАЦИОНАЛНЕ ЕЛИТЕ ПОСТАЈУ ГЕНЕРАТОР РЕПУБЛИКАНИЗМА: Полит-Десанчић се залагао за федерацију слободних држава на Балкану

07. 10. 2023. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - СРПСКО ДРУШТВО НА ПОЧЕТКУ НОВОГ ВЕКА: Корени републиканизма могу се пронаћи још и током Првог српског устанка

06. 10. 2023. у 18:00

Фељтон

0 2

РАЗДОР МЕЂУ ЕПИСКОПИМА ПРЕНОСИО СЕ И НА НАРОД: Срби из Будима и Сентандреје имали су велики утицај на српске одлуке у XVIII веку

05. 10. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ЧВРСТ СРПСКИ ОТПОР ЗАХТЕВИМА ИЗ БЕЧА: Посланици из Будима тражили су да се уведе ред у односе између верника и свештеника

04. 10. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације