ФЕЉТОН - СВЕ ОЧИ ЕВРОПЕ УПРТЕ У НАЈМАЛАЂЕГ ВЛАДАРА: У колеџу Сендроид Патар је био разврстан у одељење за интелигентније ученике

КАКО је одлучено да школовање настави у Колеџу Сендроид, 18. септембра је кренуо са својим васпитачем за Енглеску. До Аустријске границе испратио га је отац. Био је то последњи пут да су се видели.

Краљ Петар II у погребној колони , Фото Архив Југославије

У  Колеџу је био разврстан у одељење за интелигентније ученике али је ту остао само дванаест дана. Тамо га је стигла страшна вест, да је његов отац, краљ Александар 9. октобра убијен приликом своје посете Француској. Петар је постао краљ Југославије. Наш посланик у Лондону је скупио снаге и саопштио му истину: „Десила се  ужасна ствар. Убили су нашег Краља. Ви сте сада наша нова нада“.

Имао је само 11 година  кад се догодио тај преломни тренутак у његовом животу. Морао је да прекине своје школовање и да пре времена постане владар највеће државе на Балкану.

Све очи су биле упрте у њега, најмлађи поглавар Европе, ступио је на престо.

Да би га поштедела великог бола краљица  Марија није дозволила да мали Петар види мртвог оца, нити да присуствује испраћају посмртних остатака из Марсеја .  Петар је ипак био млад и мајка није желела да га излаже превеликом стресу.

У Југославији је отворен тестамент краља Александра и већ 10.октобра објављен у „Службеним новинама“. За намеснике у случају своје смрти краљ је одредио кнеза Павла Карађорђевића, др Раденка Станковића, сенатора и Ивана Перовића, бана Савске бановине.

Народна скупштина и Сенат одржали су 11. октобра 1934. заједничко заседање на коме су се сви посланици, сенатори и чланови Владе и намесници предвођени кнезом Павлом заклели новом краљу на верност.

У земљи је проглашена шестомесечна државна жалост која је трајала од 9. октобра до 9. априла 1935. године.

МЛАДИ краљ Петар допутовао је у земљу 12. октобра у пратњи краљице – мајке Марије и кнеза Арсена. На железничкој станици дочекали су их сва три намесника предвођени кнезом Павлом, цела југословенска Влада на челу са премијером Николом Узуновићем,  почасна стража састављена од генерала и адмирала овенчаних највишим одликовањима стечених у славним биткама. Први пут почасна чета гарде постројена је њему као краљу у част. Поздравља их са војничким поздравом: „Помоз Бог јунаци“. Председник београдске општине Милутин Петровић по старом обичају поднео је младом господару хлеб и со.
Краљ прилази патријарху Варнави и љуби га у руку нашта му је патријарх одговорио пољупцем у чело и благословом.

Поред свих ових угледника окупили су се и бројни грађани који су их испратили све до Двора на Дедињу. Краљ се одмах преселио из мале куће где је до одласка у Енглеску живео у одаје свог преминулог оца. Касно поподне са мајком и баком румунском краљицом Маријом, отишао је у Стари двор где је тело краља Александра било изложено на одру. Око ковчега се стално смењивала почасна стража састављена од свих родова војске и гарде.Млади краљ стајао је напомочно и гледао у очев ковчег. Стајао је мирно и као каже у својим сећањима осећао се као војник .

ТРИ ДАНА  је ожалошћени народ дефиловао поред одра. Ујутру на дан сахране тело је пренесено у Саборну цркву где је у присуству породице и највиших званица патријарх Српске цркве Варнава са епископима и свештеницима одржао Архијерејско опело.

Испред Железничке станице ковчег је скинут са лафета, краљ је стајао између краљице Мајке и кнеза Павла, кад су поред њих прошли представници југословенске војске и морнарице одајући на тај начин последњу     почаст свом главнокомандујућем и ратном другу. После њих дошли су одреди страних војски. Генерал Геринг је напустио своје место на ком је стајао и одао почаст непријатерском војнику тако што је предводио Немачки посебни почасни вод.

Све званице су се укрцале у воз и путовали су до Младеновца где је био приређен ручак, а ковчег је изнет из воза и стављен на погребни аутомобил а за њим аутомобили који су превозили високе званице. Кад су стигли у Тополу видели су да је цело село изашло да ода почаст свом краљу. Краљ Петар се сећа : „Изашли смо из кола и пратили сандук који су носили ветерани који су одликовани највишим одликовањима Карађорђевом звездом и тако до Маузолеја на Опленцу.

Велика народна жалост остала му је заувек урезана у сећању. Слике и снимци са сахране обишли су свет.

KРАЉИЦА, кнез Павле и Сесил Перот разговарали су о Петровом будућем школовању.

Одлучили су да треба одмах да почне по истом систему наставе какав је практикован  у београдским школама приватног типа. Простор за учење био је у малој кући а Јеремија Живановић је одређен за директора и носио је титулу „управитеља“ , одређени су и разни професори за све предмете.  Први део наставе одређено је да се састоји из часова српскохрватског језика и књижевности које је предавао сам Живановић, математике, латинског, француског, немачког, историје, географије, биологије, физике и гимнастике . Француски језик предавао му је професор Радоје Кнежевић који ће касније бити министар Двора.

Радни дан краља Петра почињао је у 7 часова а завршавао се у 21 час. Намера је била да оваквом врстом наставе краљ завршава два разреда за једну годину. Наравно да је овакав темпо оптерећивао дечака код кога се јавио отпор према учењу што је његова околина тумачила као лењост, а уствари нико није размишљао да ли је у реду толико оптеретити једног младог човека.

Најпре су рађене соколске вежбе које је Петар радио са својим наставником три пута недељно од 12.00  12.30.  Како је било хладно најпре су радили гимнастику у биоскопској сали у двору, али кад су утврдили да су те просторије сувише загушљиве справе су пренете у Бели двор који је управо био саграђен. Понекад би им се придружио и Перот и онда је дошао на идеју да се и друга деца укључе у ова вежбања .

ПОСЛЕДЊИ ИСПРАЋАЈ

ДУГУ поворку последњег испраћаја краља Александра пратила је коњица и два војна оркестра који су свирали Вагнеров посмртни марш из „Сумрака Богова“ . Црквена звона су тужно звонила док се погребна поворка полако кретала главним улицама ка станици. Улице којима је прошла колона биле су преплављене народим који је са обе стране клечао . „Увек ћу се сећати тог призора“ записао је краљ Петар.

СУТРА: ФАТАЛНО ПРЕДОСЕЋАЊЕ НАДОЛАЗЕЋЕ РАТНЕ БУРЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - УСУД КОМАНДАНТА ДРУГЕ ПРОЛЕТЕРСКЕ: За неке ратне другове је говорио да су повампирени кнезови у својим нахијама

02. 09. 2023. у 18:00

Фељтон

1 3

ФЕЉТОН - САВЕСТАН КОМУНИСТА СТРАДАО НА ПРАВДИ БОГА: Ђурић је први који је озбиљно указао да нешто није у реду међу комунистима

01. 09. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације