ФЕЉТОН - ЉУБАВНИ СЛУЧАЈ БРОЗОВОГ ОРДОНАНСА БОШКА ЧОЛИЋА: Генерал Љубодраг Ђурић покушао је да заштити несрећног ађутанта

ПРИЧА о "случају друга Бошка Чолића" има две верзије: прву коју је својим очима видео и лично доживео његов "интимус" Драгоје Кос и другу виђену "с аспекта безбедности" Милана Жежеља, Брозовог команданта Гарде.

ПРАТИЛАЦ Бошко Чолић се годинама није одвајао од Тита, ФОТО: Из књиге "Титови `бесмртници` и самоубице"

Елем, једног априлског дана 1947. године, док је Драгоје Кос седео у канцеларији, испред Титове радне собе у Румунској (Ужичкој) 15, зазвони телефон. Кос диже слушалацу и одмах препозна глас најбољег пријатеља.

Навикнут на његове шале, Кос из досаде, готово аутоматски рече: "Па, дођи!" и не помишљајући да ће се сат-два касније због тога грдно кајати.

За који минут на вратима канцеларије у којој је испред Титове просторије седео Кос, појавио се само Бошко.

- Па где ти је тај "друг у дугим чарапама"? Да није Шкотланђанин са сукњицом? - поче да нагађа Кос. На Бошковом лицу титрао је осмех. Уместо одговора, нагло отвори врата и Кос пред собом угледа лепушкасту младу жену коју је виђао пред капијом, а понекад и у дворишту Белог двора.

- Била је то студенткиња Нада која је, кад смо из Вршца са маршалом стигли у ослобођени Београд, узета да ради у кухињи, док им не почне настава на факултету. За њу је знао и Тито. Ипак, замерио сам Бошку што ме је лагао. Говорио да ће доћи са пријатељем, а на крају је испало нешто сасвим друго. Од свега тога могу да испадну велике неприлике - срдио се Кос.

- Па ја ти, Кос, рекох да ћу доћи са "другом у дугим чарапама". Нисам те слагао - покушао је Бошко да одобровољи већ смркнутог Титовог ордонанса.

У ТОМ тренутку зазвони телефон и Кос подиже слушалицу. Био је то дежурни официр који поче да му саопштава неке неопходне податке предвиђене "по правилу службе". И док је Драгоје бележио извештај дежурног официра, Бошко ухвати Наду за руку и изведе је из просторије.

- Требало је доста дуго да бележим, а био сам веома нестрпљив да видим где се то Бошко изгубио са девојком. Кад сам завршио разговор, односно, записао све оно што ми је јавио дежурни официр, погледам у једну, у другу па у трећу просторију, али Бошка и Наде нема нигде... Паде ми тада на памет "није, ваљда, толико луд да Наду одведе у Титову спаваћу собу"?! Појурио сам тамо и, кад сам отворио врата, имао сам шта да видим на Титовом кревету!...

Кад нешто крене наопако, ствари се, изгледа, саме по себи компликују...

Јер, ма како је на први поглед изгледало да је само Кос видео свог разголићеног другара и његову девојку у Титовом кревету и као "једини сведок" био у ситуацији да прећути овај догађај, случај је хтео да је Коса, баш када је тражио Бошка и "друга у дугим чарапама", упорно звао телефоном генерал Љубодраг Ђурић. Видевши да Кос не диже телефонску слушалицу, односно, да није у просторији у којој је морао да буде, тадашњи шеф Титовог цивилног и војног кабинета, кренуо је да га лично потражи.

"Таман сам почео да грдим Бошка, питајући га да ли је луд кад чини такве глупости, кад на врата Титове спаваће собе бану генерал Ђурић! Одједном, као да се све сручило на мене! Јер, бруку и скандал нисмо више могли да заташкамо.

Генерал Ђурић био је забринут али смирен.

- Дај, Кос, да покушамо на неки начин да сачувамо Бошка. За то што је учинио, и сам знаш, може му отићи глава. Велику је глупост учинио и то му Тито никако неће опростити!

- Друже генерале, једино ви можете да га спасете. Требало би у дипломатском магацину да набавите нову постељину, са истим шарама - предложи Кос.

- Па зар ја, мој Кос, да тражим постељину у дипломатском магацину?! - плану генерал Ђурић.

- Зар тако да исправљам нечију будалаштину?!

- Па, нећу ваљда ја да одговарам за оно што је Бошко починио у Титовој соби?! - побуни се и Кос.

ЂУРИЋ и Кос су и поред овог кратког вербалног дуела и даље тражили излаз из мучне ситуације.

- Љубодраг је био веома културан човек и сложио се са мном да поразговарамо и са маршаловим личним лекаром др Штефом Штајнером, како бисмо сви заједно пронашли неко решење, односно нову постељину, и да тако спасемо Бошка - присећао се Кос.

Била је то, међутим, велика грешка, јер чим је чуо шта се догодило и када му је предложено да он, као лекар, може најлакше да требује нову постељину а да не изазове сумњу дипломатског магационера, Брозов лекар је плануо истог тренутка:

- У те ствари уопште не желим да ме уплићете! - заузео је др Штајнер оштар став .

"Лавину невоља" више нико није могао да заустави, јер су за шифру - "друг у дугим чарапама" - сазнали и другови који нису желели да "држе језик за зубима".

- Ништа ми више није преостало него да о свему обавестим секретара партијске организације, друга Радета Ристановића, који је, одмах, још док се врховни командант налазио ван Београда, обавестио партијско чланство да је, поводом инцидента у Титовој спаваћој соби, заказао ванредни састанак Основне организације КПЈ!

"УВОДНУ реч", наравно, дао је "главни сведок" Драгоје Кос. Било му је то, каже, најтеже сведочење. Пре би, вели, поново прошао још седам непријатељских офанзива, него да пред члановима Партије, озбиљних и смркнутих лица, износи све оне детаље у вези са "другом Бошком".

- После мог уводног излагања, партијски секретар је позвао Бошка да се изјасни и он је, бризнувши у плач, признао свој "грех". Нешто касније, саслушао је и једногласну "одлуку" партијске организације на Белом двору:

"Својим недоличним понашањем Бошко је окаљао лик комунисте и као таквом нема му више места у нашим редовима!"

Одмах потом, уследило је и питање партијског секретара Радета Ристановића да ли има нешто да изјави поводом ове одлуке својих, сада већ, "бивших другова".

"Нисам очекивао да ћете ми због овога сећи главу" - грцајући одговори Бошко.

БОШКОВЕ, а и муке Драгоја Коса, међутим, тек су почињале када се Тито вратио са пута, а Раде Ристановић га у међувремену обавестио шта се све, док је био одсутан, збивало у кругу Белог двора, на партијском састанку и, наравно, у спаваћој соби његове резиденције...

Наредног дана, пред "другом маршалом" су, у ставу "мирно" и оборена погледа, стајали "сведок" Кос и "грешник" Бошко:

"Рапортирај Кос!" - нареди Тито.

- По редоследу и у детаље описао сам Титу шта се догодило - причао је овом аутору. - Када сам завршио са рапортирањем, друг маршал се, веома љут, затим обрати Бошку:

"Је ли тако било, Бошко?!"

- Тако, друже маршале - кроз плач изусти главни актер "случаја дуге чарапе".

"Срам те било, бога ти материна! Зар си могао од моје куће куплерај да правиш?!"

Бошко је грцао, а Тито настави да грми:

"Одмах узми своје ствари и јави се Штабу бригаде на располагање!" - рече Броз и истера Бошка из канцеларије.

ЉУБАВНИЦИ У СОБИ МАРШАЛА

ТИТОВ ордонанс Бошко Чолић је пожелео да са својом девојком води љубав баш на маршаловом кревету! У тренутку заноса затекао их је Драгоје Кос, такође ордонанс, а потом генерал Љубодраг Ђурић. Одмах је уприлечен партијски састанак Основне организације КПЈ Белог двора. На том партијском скупу, на коме је уредно вођен записник, готово ниједан члан Партије није имао речи оправдања за "инцидент друга Бошка", једногласно је избачен из КПЈ.

СУТРА: ОД ЗЛОУПОТРЕБЕ ПОСТЕЉЕ ДО АТЕНТАТА НА МАРШАЛА

Препоручујемо

Фељтон

1 5

ФЕЉТОН - ЗЛЕХУДА СУДБИНА ШЕФА ТИТОВОГ ВОЗНОГ ПАРКА: Блажо Јовановић и Саво Ковачевић "поклонили" Титу најбољег црногорског шофера

24. 08. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације