ФЕЉТОН - УДБА НАРЕЂУЈЕ ДА СЕ ВРАТИ ВЕНАЦ БЛАЖА ЈОВАНОВИЋА: Бројне Подгоричане који су кренули на Никичину сахрану Удба је вратила кући

ПОСЛЕ обавештења од двојица официра Удбе да јој је супруг извршио самубиство, Мила Прља је сутрадан 26. јанура 1952. отишла у Министарство унутрашњих послова Југославије.

Никица и Мила Прља, ФОТО: Из књиге "Титови `бесмртници` и самоубице"

Тамо је спроведена до пуковника Мијата Вулетића у чијој канцеларији је њен Никица "дигао руку на себе".

"Нису ме претресали пре него што су ме увели у просторију, али су иза мене одмах стала двојица војника. Ваљда су се плашили да их не побијем" - гневно ће Мила.

- И опет су се правдали да би Никицу, "да је био крив одмах разоружали и саслушали..."

"Хтели смо" - вели - "да поразговарамо и видимо шта се то код њих у Возном парку Удбе ради, јер има тамо радника који нешто муте. Не знамо шта га је то погодило, али док смо материјал са саслушања тих радника стављали у фиоку, ваш супруг је, изненада, извадио пиштољ и убио се мада за то заиста није имао никаквог разлога" - рекао је Вулетић и, пред још двојицом официра Удбе, додао: "Да то није урадио у службеним просторијама, сахранили бисмо га уз све почасти које му припадају. Овако, нека породица преузме тело и сахрани га."

ФАМИЛИЈА је одмах дала налог да се одштампају посмртни плакати и огласи смрт Никице Прље. Истовремено, заказала је и сахрану наредног дана, 27. јануара 1952. године у 15 часова на земунском гробљу... Али, тога дана када је требало да се обави сахрана, око девет сати ујутро дошла су двојица официра Удбе и породици наредили да сахрану обаве четири сата раније - у 11 часова.

"Речено нам је да на гробљу не сме бити никаквих говора и да се свима који се буду интересовали, говори да је Никица крив за своју смрт - гневно се сећа Мила тих тужних дана. - Одмах после одласка ове двојице "удбаша", вратили су се младићи који су разносили и лепили умрлице. Жалили су се да су агенти Удбе поскидали све умрлице које су претходно залепили и да су им још припретили, наређујући им да више не смеју да их лепе... Убрзо смо сазнали и да су бројним Подгоричанима који су већ најавили да ће доћи на сахрану Никице, наредили да не крећу нигде и да се врате својим кућама, а врхунац свега био је да се венац који је послао Блажо Јовановић - врати са аеродрома!"

Некадашњи председник Народне скупштине Црне Горе Блажо Јовановић, ипак је нашао начина да Мили и њеним синовима - Драгану и Марку - изјави саучешће. Чак је, доста касније, стигао и његов венац.

Породица Никице Прље обавестила је и маршала Тита о смрти његовог некадашњег саборца и шофера који је током десет година "службовања у Возном парку Белог двора и Румунске (Ужичке) 15", са својим врховним командантом прешао на точковима више милиона километара!

"Јадни мој Никица, шта урадише од њега..." - наводно је само ту реченицу, према писму адвоката Крстајића, резигнирано изустио Јосип Броз.

О СВИМ овим и осталим "противуречностима" Милан Жежељ, Титов командант Гарде, како каже, ништа није знао.

"Чуо сам само да је Прља извршио самоубиство због неке малверзације, а због које је требало да одговара. Тако ми је, барем рекао (Светислав) Ћећо Стефановић који је тада замењивао друга Александра Ранковића у Државном секретаријату за унутрашње послове Југославије, односно, у Управи државне безбедности. Нисам тада био на сахрани, а ни у Београду. Сећам се да је Тито, када је чуо да се Никица убио, заиста рекао: "Шта урадише од њега" и да је затражио исцрпан извештај о разлозима његовог самоубиства.

Међутим, ондашње гласило Централног комитета Савеза комуниста Југославије, "Борба", објавило је 5. фебруара 1952. године, ових неколико реченица:

"Јуче је пред већем Окружног суда у Београду почело суђење ковачу Јовану Мариновићу, Милану Дошеновићу, службенику, и Будимиру Савовићу, машинбравару. Њих оптужница терети да су, за време док су били запослени у "Ремонту" у Земуну, из користољубља у знатној мери оштетили своје предузеће..." ("Ремонт" је било предузеће Удбе, у коме је Никица био директор).

ОДАМАХ по изрицању пресуде, Мила Прља је од ове тројице "осуђених" радника "Ремонта" добила поруку да дође код њих ради "важног разговора". У ствари, првенствено су је звали да је убеде да оде код Тита и да му каже "чиме се све полиција (по)служила да би, не знајући по чијем налогу, окаљала Никичину част и достојанство.

"Удбаши су од нас тражили да сведочимо како нас је наводно Никица подстицао на малверзације, да је он све то признао и да морају и они признати, иначе, ће их побити у затвору."

Мариновић, Дошеновић и Савовић су јој још испричали да су им "удбаши рекли да је Никица сахрањен тек када су од њих изнудили исказе којима би га теретили и тиме његово (само)убиство приказали посве логичним чином".

"Овде треба истаћи - наводи у писму државним и судским органима Милин брат адвокат Љубо Крстајић - човечно и за оне прилике, храбро држање ових радника пред судом. Не само да нису потврдили оно што је Удба од њих тражила да кажу, већ је један од њих смогао куражи и људске храбрости да изјави на суду:

- Мени је било наређено "одозго" да увучем Никицу у криминал...

Председавајући суда га је прекинуо, али касније је Милином брату, адвокату Љуби, који је присуствовао суђењу, потврдио да је тај радник заиста "добио тај задатак од Удбе", али да не зна да ли су и остала двојица радника од Удбе добила исто наређење - "да Никицу увуку у криминал". Свима који су имали неке везе са суицидом некадашњег Брозовог возача, било је посве јасно да је суђено невиним људима и да је све била "правна фарса". као и да је објављивање оне нотице у "Борби", у ствари, било у "функцији виших интереса"... Али, онај дечаћић који је Никицу пробудио из сна и те ноћи, пре оног кобног јутра 25. јануара 1952. године, дуго се играо са њим, ништа није знао о смрти која је тога дана чекала његовог оца. Данас је то одрастао човек који о овом самоубиству само тражи ваљане чињенице...

ПОСЛЕ разговора са тројицом осуђених радника "Ремонта" који су јој поверили своје чињенице и шта је све претходило суициду Брозовог возача у згради Удбе у Улици кнеза Милоша, Мила Прља је затражила да је прими на разговор Митар Бакић, један од блиских Титових сарадника, иначе, "рођени Црногорац". Надала се да ће јој "друг Бакић" дати тачне информације о самоубиству њеног супруга, али и најдобронамернији савет, будући да му је Прља био земљак и саборац.

"Ништа не предузимај" - посаветовао је Бакић.

- Чувај своје нарушено здравље, јер и сама знаш да си лечена од туберкулозе. Посвети се подизању и васпитавању деце. Мени је било најважније да су ме другови из Удбе уверили да ти и деца нећете бити узнемиравани.

Бивша старешина девојкама-партизанкама, које су опслуживале Тита на Белом двору, Брионима и у Румунској 15 и секретар партијске организације до средине 1946. године, неко време се придржавала Бакићевог савета. Онда је одлучила да се обрати Титу...

МАРШАЛОВО ИЗВИЊЕЊЕ

НЕДУГО после "самоубиства" супруга, пошто су јој "болна осећања и сећања нагризала душу", Мила је одлучила да се обрати Брозу и изложи све чињенице у вези са (само)убиством супруга. Заказан јој је и пријем код Тита, али када се, заједно са братом, појавила у Титовој резиденцији, чекао је "генерал кога није познавала". Он јој је пренео маршалово извињење што због државних послова не може да је прими, предајући јој притом Титов поклон за двојицу њених синова...

СУТРА: МУЧНИНА И ОПОРОСТ ИЗОПАЧЕНОГ ВРЕМЕНА

Препоручујемо

Фељтон

1 5

ФЕЉТОН - ЗЛЕХУДА СУДБИНА ШЕФА ТИТОВОГ ВОЗНОГ ПАРКА: Блажо Јовановић и Саво Ковачевић "поклонили" Титу најбољег црногорског шофера

24. 08. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - СВЕ УЧЕСТАЛИЈИ НЕСРЕЋНИ СЛУЧАЈЕВИ НА БЕЛОМ ДВОРУ: Званично најмлађи народни херој се убио "због несрећне љубави"...

23. 08. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације