ФЕЉТОН - НЕРАЗРЕШЕН УЗРОК СМРТИ МЛАДОГ НАРОДНОГ ХЕРОЈА: Најмлађи гардиста пуцао је себи у уста у непосредној Титовој близини

САМОУБИСТВА "другова", чланова Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и СКОЈ (Савеза комунистичке омладине Југославије) било је и пре почетка Другог светског рата, углавном у обрачунима партијских фракција.

Народни херој Лазар Штековић дигао је руку на себе, Фото из књиге "Титови `бесмртници` и самоубице"

Међутим, учесталији суициди из "идеолошких опредељења", као и самоубиства "другова" која су била последица њихових "психолошких ситуација у драматичним збивањима и догађајима", тек немачком окупацијом Југославије угасили су многе животе тек сазрелих младих људи.

Пропагандне и оружане активности југословенских родољуба "против непријатељске живе силе и технике", распламсане комунистичком идеологијом, неминовно су доводиле до жестоких сукоба и обрачуна. У ствари тих првих дана немачке окупације Југославије, у општем метежу и расулу, није се одмах знало "ни ко је с ким а ни ко против кога, па до многих људи информације о стварним збивањима и предстојећим догађајима нису ни стизале, осим оних које би им саопштавали политички комесари и други комунистички портпароли". Немали број радника и сељака чак нису ни знали ни с ким ни за кога би требало да се боре. У том хаосу и братоубилачком метежу, разне војске тутњале су просторима некадашње Југославије и у почетку се тукле без јасних циљева и опредељења.

КОМУНИСТИЧКИ комесари говорили су углавном о "омладинским четама и о совјетско-немачком рату"; о нападу "недићеваца", усташа и четника на партизане који Немцима седе за вратом" и који раде ужурбано на "скупљању снага јер предстоји дуга борба", која "захтијева и кад се гине да се пјева"...

Од почетка рата 1941. па до маја 1980. године, односно за период 40-годишње Брозове владавине, убило се неколико стотина ватрених следбеника комунистичке идеологије. Међу овим самоубицама је и 57 народних хероја! Највише суицида, према комунистичкој документацији, почињено је у ратном периоду: 1941. - 2; 1942. - 24; 1943. - 17; 1944. - 11; 1945. - један и 1955. двојица "народних јунака" отиснули су се на "другу обалу реке Стикс"
Били су то младићи и девојке, чланови КПЈ и СКОЈ, који су 1941. године пошли у рат као студенти (9), радници (8), службеници (8), земљорадници (5), учитељи (4), штампарски графички радници (4), правници (3), ученици (2), поткивачи (2) и по један професор, берберин, млинар, машиниста, возач, пекар, подофицир, судија, железничар, официр, инжењер и трговачки помоћник.

Већина њих крај рата није ни дочекала, а слава као и признања која су им додељивана и државним "декретима", заборављана су управо онако како су године протицале.

"САМОУБИСТВО несрећним случајем" Лазара (Пере) Штековића, Србина из Босне, једно је од најзамршенијих суицида које је, због "чувања Титовог лика и дела", описано у званичним комунистичким документима, уз "тумачење узрока" овог чина препуног нелогичности, грешака и противречности. О том догађају су "другови" из Брозовог окружења испредали за јавност различите "узрочно-последичне приче", а да притом нису водили рачуна да могу упасти у сопствене замке, у превеликој жељи како да се веома тешко, или чак никако, не сазнају прави разлози због којих се овај најмлађи народни херој друге, Титове Југославије, убио у тек ослобођеном Београду и то док је, као један од најмлађих Титових гардиста, на Белом двору требало да ужива у близини свог врховног команданта и благодетима које му је доносило одличје народног хероја.

"Фризирање истине" о Лазару - Лази Штековићу видљиво је већ у припремању две верзије његове биографије - предратне и оне друге - ратне, када је као 16-годишњи младић отишао у партизане, постао члан КПЈ 15. новембра 1943. године и, ношен својим младалачким идеалима, "коцем јуришао на непријатеља"!

"У јесен 1941. погинуо му је и старији брат Милош, а убрзо затим стрељана му је и мајка Милева", записано је у "првој верзији" његове биографије. "Лазар је учествовао у многим борбама. Иако неискусан и млад, показао је изванредно јунаштво и смелост. Убрзо је изабран за десетара и био примљен у Савез комунистичке омладине Југославије.

Политички циљеви за које се борила Народноослободилачка војска бивали су му све јаснији, а јуначки подвизи на Грмечу, у Крајини, Централној и Источној Босни, Срему, Србији... све бројнији. Увек је тражио најтеже задатке. Шест пута је рањаван."

Штековић је, према комунистичкој документацији, постао водник у Петој козарачкој бригади која је била у саставу Првог пролетерског корпуса. У борбама за ослобођење Београда, "тешко је рањен у ребра, али када су другови желели да га однесу у болницу, Лазар је то одбио, настављајући да се и даље бори против Немаца..."

"После рата Штековић се налазио у гардијским јединицама, где је, поред редовних дужности много пажње посветио свом образовању. Некадашњи, готово неписмен подгрмечки сељак, развио се у способног и образованог официра Југословенске народне армије. Погинуо је несрећним случајем 15. новембра 1945. године."

У "другој верзији" Штековићеве биографије записано је да је "Лазо међу првима дошао до оружја, али пушку коју је отео од оружника, морао је да преда искуснијем другу"...

ПОСЛЕ рата и школовања, Штековић је у Београду распоређен у јединицу чији је задатак био да у новом мирнодопском периоду, свуда и у свакој прилици, дању и ноћу, чува свог врховног команданта и бди над његовим животом... Али, једва да је прошло месец дана откако се Тито са својим најближим сарадницима из Вршца преселио у Бели двор на Дедињу, а његов млади гардиста, "оличење храбрости и младић с перспективом", први народни херој коме је на груди лично Јосип Броз окачио највише ратно одликовање, узео је јастук, у њега увио пиштољ, цев ставио у уста и повукао окидач...

Да ли је о узроцима овог првог послератног самоубиства Лазара Штековића, најмлађег народног хероја, које је овај "лудо храбар младић у рату починио на слободи", уз то још и у Титовој близини, морало да се ћути, питање је на које се одговор, ма какав он био, није могао одмах дати чак ни онима који су по природи ствари морали то да знају. У објектима око Белог двора на Дедињу, где је генерал Милан Жежељ, у тек ослобођеном Београду, најпре разместио борце Пратећег батаљона Врховног штаба - прве припаднике Гарде - "црна сенка" надвила се и над друге Титове чуваре, строго одабране из других партизанских јединица.

После осам година од "несрећног случаја, Лазар - треће дете Милеве и Пере Штековића који су на врло сиромашном поседу подигли десеторо деце - проглашен је "народним бесмртником", између осталог и за учествовање у нападу на Босанску Костајницу, "када су хиљаду устаника који су имали само једну пушку, растурили посаду од 80 усташа и 10 оружника и запленили нешто оружја".

ПОЗИВ НА УСТАНАК

ЛАЗАР Штековић је имао 16 година када су активисти КПЈ, јула 1941. године у његовом родном селу Петрињи код Босанског Новог црквеним звонима позвали народ на устанак, да би само неколико часова касније колоне сељака, наоружаних ножевима, секирама, рогуљама, косама и другим пољопривреднима алаткама, кренуле на Костајницу и друга места где су се налазиле усташе Анте Павелића. Из куће земљорадника Штековића пошао је домаћин Перо заједно са своја два сина - Лазаром и Милошем који се управо вратио са одслужења војног рока.

СУТРА: УЧЕСТАЛА САМОУБИСТВА ГАРДИСТА НА БЕЛОМ ДВОРУ

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ЗА ЖЕЖЕЉА ДИЛЕМЕ НЕМА ТИТО ЈЕ БИО ЈОСИП БРОЗ: Тито је најчешће спомињао брата Мартина који је живео у Мађарској

21. 08. 2023. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - СПЕЦИЈАЛНЕ ПРИВИЛЕГИЈЕ ЗА АНТИДРЖАВНЕ ЕЛЕМЕНТЕ: За време робијања у Лепоглави, Броз је готово свакодневно одлазио у кафану "Фидлер"

20. 08. 2023. у 18:00

Фељтон

1 6

ФЕЉТОН - ВЛАДИМИР ДЕДИЈЕР СУМЊА У ТИТОВ ПРАВИ ИДЕНТИТЕТ: Милан Жежељ, као командант Гарде, добијао је информације из "поверљивих извора"

19. 08. 2023. у 18:00

Фељтон

3 3

ФЕЉТОН - СВЕ ТАЈНЕ И ЦРНЕ МРЉЕ ГОСПОДИНА У БЕЛОМ: У току рата циркулисала је прича, која је добила завидан публицитет, да је Тито жена

18. 08. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације