ФЕЉТОН - СПЕЦИЈАЛНЕ ПРИВИЛЕГИЈЕ ЗА АНТИДРЖАВНЕ ЕЛЕМЕНТЕ: За време робијања у Лепоглави, Броз је готово свакодневно одлазио у кафану "Фидлер"

У ЗАОСТАВШТИНИ гене­рала Милана Жежеља, ко­манднта гарде и Титовог "анђела чувара" преко двадест година, налазили су се и за­писници са саслушања готово целе Управе Казненог завода у Лепоглави, лично саслушавао изасланик министра правде Н. Миљковић, зато што су "кому­нистички робијаши", а посеб­но Јосип Броз и Моша Пијаде, уживали многе привилегије мимо строгих затворских пра­вила.

Моша Пијаде и Јосип Броз у Лепоглави, Фото Архив Југославије

Боривоје Спасојевић, заме­ник управника затвора у Ле­поглави, открио је изасланику министрста правде неке детаље како је омогућен Брозу повла­шћен положај. Наиме, веза из­међују њега и управника Лепо­главе Максимилијана Бохачека је датирала још са руског фрон­та, односно заједно су били као припадници аустругоугарске војске у руском заробљени­штву.

Изасланик министра прав­де Краљевине Југославије, Н. Миљковић, посебно се интере­совао и за осуђеника - кому­нисту Мошу Пијаде који је у Лепоглави "малао портрете", а у Заводу је, изгледа, добро "из­малао" и управника Бохачека.

"Осуђеник Пијаде излазио ми је на рапорт и молио да му господин управник Бохачек плати хиљаду динара, колико му је дужан за израду слика. Ка­ко ми је било непријатно да ја о овоме обавестим г. управника, ја сам Мошу Пијаде привео на рапорт г. управнику Бохачеку.

По повратку од г. управника Пијаде ми је рекао - да му је г. управник обећао да ће му пла­тити. Знам да му до сад није ис­платио овај новац..." - сведочио је Спасојевић.

УЧИТЕЉ Казненог завода у Лепоглави Бошко Ђ. Костић је саслушан 23. априла 1932. године. Он је изасланику Миљко­вићу испричао све што је знао о догађајима због којих је интер­венисало Министарство правде Краљевине Југославије, с тим што је, осим Брозовог, навео још нека имена комунистич­ких робијаша који су уживали привилегије које им је омогу­ћивала Брозова "веза" са руског фронта.

"Осуђеник - комунист Јосип Броз имао је, међутим, потпуну слободу кретања, без стражара, а на раду је био у електричној централи Завода. Касније га је Министарство правде, као опа­сног, заједно са осуђеницима - комунистима Јовом Трајкови­ћем и др. Левијем, преместило за Марибор због штрајкова и растурања комунистичких ле­така које су писали по ћелијама а којима су позивали осуђенике свих завода на штрајк и узбуну против државе и војске - рекао је учитељ Завода Бошко Костић изасланику министра правде Н. Миљковићу, додајући да је "др. Бохачек добар човек, ве­ран Краљу, али слабе енергије за ствари где би се морала по­казати чврста и одлучна рука, нарочито према комунистима и франковцима." - остала је забележена прича Бошка Ђ. Ко­стића.

Али, ни по јада што је Боха­чек благонаклоно гледао на комунисте, исти статус су има­ли и остали "антидржавни еле­менти", пре свега најокорелији франковци, који су се залагали за рушење заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца, од њеног првог дана.

"КАДА су франковци - осу­ђеници Стјепан Јавор и остали који су са њим истом пресудом приспели у Завод добили пот­пуно ново одело, веш и ципеле, што није обичај Управе, јер се другим осуђеницима при сту­пању у завод даје најгоре изде­рано одело, веш и ципеле које носе док су у ћелији, а што се чини да би казну што боље осе­тили, осетио сам да је овај по­ступак Управе пао у очи оста­лим осуђеницима. Међу собом су говорили како је неправедно да се осуђеницима, антидр­жавним елементима, дају веће привилегије него њима. Нарав­но, тај поступак Управе одмах сам запазио, уосталом, као и остали чиновници."

Један од чиновника кога је саслушао специјални изасла­ник Министарства правде Краљевине Југославије био је и др Отон Шантел, лекар Казненог завода у Лепоглави:

- Шта Ви знате о недавним догађајима у Заводу? - упитао је др Шантела начелник Миљ­ковић. - Посебно, шта Вам је познато у вези са привилегија­ма које у Заводу имају осуђени­ци - комунисти?

- Осуђеник - комуниста Броз кретао се по и изван завода без стражара, а понекад и у гости­оницу "Фидлер" да оправља електрику или што друго, баш кад из Загреба дође шофер фа­брике пенкала. Због штрајка је кажњен и као опасан спроведен у Казнени завод у Марибору.

ДР ШАНТЕЛ је затим по­тврдио да му је познато да је и "Моша Пијаде, осуђеник - ко­муниста, такође имао велику слободу кретања и изван Завода на Чрет (пункт где су били сме­штени осуђеници слободњаци).

- Тамо је често малао, а на крову централе малао је поје­дине делове из околине Лепо­главе - појашњавао је др Шан­тел. - Не знам где се налазе ти пејзажи, али мислим да су неки у стану господина управника Бохачека, а неки и код инжење­ра Георгија Кодинеца.

Пошто су сва претходна са­слушања тројице чланова Упра­ве завода у Лепоглави уверила начелника кабинета министра правде Краљевине Југославије да је Брозова "веза" са руског фронта допринела да се поједи­ни осуђеници - комунисти осе­ћају као да су на летовању, пред специјалним изаслаником Н. Миљковићем "нашао се и Бо­хачек Максимилијан, управник Казненог завода у Лепоглави, па упитан одговори на следећа питања":

- Да ли заиста дугујете Моши Пијаде, осуђенику - комунисти 1.000 динара за слике које је он малао за вас и ако јесте зашто му то до сада нисте исплатили?

"Заиста имам слике које је израдио Моша Пијаде, осуђе­ник - комуниста, за које је сли­ке Пијаде сам одредио цену од 1.000 динара. Ја му то заиста дугујем и исплатићу му."

- Зашто сте дозволили осуђе­нику Јосипу Брозу - комунисти да се у заводу и ван завода кре­ће слободно и да ради у елек­тричној централи?

- ОСУЂЕНИКА Јосипа Броза затекао сам на раду у електрич­ној централи када сам дошао у овај завод, а нисам га ја ту поставио, што може потврди­ти машиниста Зубер. У заво­ду се сам кретао и поправљао електрична постројења, или је пак са њим био ложач Иван Хорват који је увек био у ње­говој пратњи када је поправке обављао изван завода. Ишао је и код хотелијерске фидиерице да оправља електрично постро­јење, али увек у пратњи ложача Хорвата.

Броз није никада био ника­кав посредник између мене и комуниста... Ја Јосипа Броза познајем још из рата, јер смо били заједно у ропству у Руси­ји али због тога он није имао никакве нарочите привилегије. Броз није имао никакве грешке а био је туберкулозан па сам га ја зато и оставио тамо где сам га затекао кад сам из Загреба дошао у Лепоглаву.

Овај "материјал" генерал Милан Жежељ није послао Вла­димиру Дедијеру, али је 18. но­вембра 1980. године Брозовом биографу послао одговоре на постављена питања у вези са идентитетом доживотног југо­словенског председника.

Нема дилеме: Тито је Јосип Броз!

СЛИКАО ПЕЈЗАЖЕ

ЈОСИП Броз, Моша Пијаде, Ра­дивоје Давидовић, Јосип Пре­давац и други осуђеници - ко­мунисти који су те 1932. године издржавали казну у Казненом заводу у Лепоглави заиста су имали привилегије у односу на друге затворенике. Моша Пи­јаде је пре доласка помоћника управника Боривоја Спасојеви­ћа, који је увео строжја "прави­ла понашања затвореника", мо­гао да слика околне пејзаже али и поједине чиновнике Казненог завода.

СУТРА: ЗА ЖЕЖЕЉА ДИЛЕМЕ НЕМА ТИТО ЈЕ БИО ЈОСИП БРОЗ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - МИЛУНКИНИ УНУЦИ НИСУ ЗАБОРАВИЛИ СВОЈУ БАКУ: Председник Де Гол на своју инагурацију позвао је и Милунку Савић

17. 08. 2023. у 18:00

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - СКУПШТИНА ГРАДА ДАЈЕ СТАН ПОНОСНОЈ РАТНИЦИ: Насеље "Браће Јерковић" добило је новог знаменитог становника- српску хероину

16. 08. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације