ФЕЉТОН - МИЛУНКИНИ УНУЦИ НИСУ ЗАБОРАВИЛИ СВОЈУ БАКУ: Председник Де Гол на своју инагурацију позвао је и Милунку Савић

МИЛУНКА Савић се 1923. године у Београду удала за Вељка Глигоревића из Мостара. Упознали су се у граду на Неретви када је Милунка била предложена за почасног директора затвора Мостар.

ФЕЉТОН - МИЛУНКИНИ УНУЦИ НИСУ ЗАБОРАВИЛИ СВОЈУ БАКУ: Председник Де Гол на своју инагурацију позвао је и Милунку Савић

Споменик Милунку Савић у Јошничкој Бањи, Фото Википедија

„Заљубила се у пет година млађег момка, венчали су се и наредне године добили ћерку Милену. Брак је потом угашен, јер се деда Вељко одселио у Бањалуку. Школовала је ћерку, моју мајку Милену, која се касније запослила у предузећу ’Иван Милутиновић’. Ту је упознала инжењера Војислава Станкова и удала се. Баба је остала да живи у својој кући на Вождовцу, а ми смо били на Дорћолу”, прича Милункин унук. Дејан је често од баке слушао ратне приче, али, признаје, као дечак их није разумео.

„Причала ми је да је од оца Раденка научила да се бори за живот, а не да убија непријатеље. Зато је у рату и заробила велики број страних војника. Једног дана у њену кућу је дошао неки Бугарин, бивши заробљеник. Спријатељили су се и оженила га је једном од своје усвојене женске деце”, прича Дејан Станков. Вади на сто две кутије са фотографијама и ордењем. Показује Албанску споменицу, Карађорђеву звезду, медаљу за храброст. Гледамо Милункине снимке с почетка 20. века. У кутији су писма и слике са потписима њених пријатеља - Арчибалда Рајса, адмирала Гепрата, генерала Франша д’Епереа.

„И ПОРЕД светске славе”, објашњава унук, „Милунка Савић после Првог светског рата није у Србији имала одговарајући статус. Радила је као шваља у фабрици војних униформи, била је куварица, а од 1927. године и као чистачица у Београду. Осам година касније је унапређена - постала је чистачица канцеларије неког директора. Од злобних чиновника је добијала оцену 3 за свој рад надничара”, прича Дејан.

„...Имала је пензију, кућу... Мене је водила у Нишку Бању. Читав разред ђака је водила код ’Пеливана’ на колаче. Путовала је са саборцима у Грчку и Француску у српској народној ношњи и са ордењем на грудима”, прича унук Дејан. („Вечерње Новости”, 12. март 2011.)

У емисији „Квадратура круга” унук Ђорђе Минков (од усвојене кћерке) истакао је да им је бака Милунка причала о томе како је отишла у рат:

„Ошишала је косу, везала груди појасом, обукла мушко одело и отишла да ратује. Две године је била у војном строју као мушко, а да то нико не примети што је јединствен случај у свету”.

ДРУГИ унук, Мирослав Савић, у поменутој емисији, испричао је како им је бака причала о заробљавању Бугара у некој од битака на Солунском фронту: „...Неприметно је, са две одшрафљене бомбе ушла у бугарски логор где је било 43 војника и наредила да се предају јер су опкољени, да пођу са њом у логор”. Мирослав даље наглашава да Милунка учествује у пробоју Солунског фронта и међу првима улази у Србију као храбар бомбаш. Француски генерал Фраше д’Епере скида своју Легију части и поклања је Милунки.

На своју инаугурацију француски председник Де Гол је из Србије од свих сабораца позвао једино Милунку Савић.

Унук Минков, наглашава, да јој је француска влада нудила да, као Витез Легије части,живи у Француско, добије пензију и стан. Милунка је то одбила, јер је она српска мајка и не жели да иде из Србије.

Унук Ђорђе Минков је своју баку Милунку Савић, те 1973. године, нашао заувек заспалу, са плетивом, које јој је испало из руку.

ПРВИ подигнути споменик најпознатијој жени ратнику балканских и Првог светског рата, добровољки Милунки Савић налази се у Јошаничкој Бањи. Споменик у природној величини део је меморијалног комплекса, у чијем доњем делу је требала да буде стална изложбена поставка фотографија, предмета, одликовања и докумената који су припадали Милунки и другим учесницима солунских ра- тника из рашког краја.

Акцију за изградњу споменичног комплекса покренуле су борачке организације, а средства јавног информисања подржала што је резултирало финансијском подршком донатора и грађана. Покретач акције била је организација Савеза борца Рашке. Народ и организације су акцију здушно прихватиле. Почеле су да стижу и уплате. Општина Рашка обезбедила је 30 милиона динара. Готово педесетак милиона стигло је из других крајева земље од организација: „Лимских хидроелектрана”, „Пешчара” из Банатског Карловца, „Братства-јединства” из Зрењанина, „Електроуниверзала” из Крушевца, „Услужних делатности” из Ћуприје...

Мала грађанско-занатска задруга из Власотинца уплатила је милион динара. У пропратном писму се каже како би они уплатили и више, али су и сами сиромашни.

За споменик Милунки Савић - фигуру у природној величини и у униформи српске војске - одабрана је најповољнија локација у самом центру у Јошаничкој Бањи.

Изградња меморијалног центра у Јошаничкој Бањи, спомен-комплекса, величине око 200 квадратних метара,  почела је у новембру 1994. године, пошто је обезбеђена већина неопходног новца, захваљујући Републици и општини Рашка. Део пара обезбедили су: Друштво за неговање, традиције ослободилачких ратова Србије до 1918.

Коначно 27. новембра 1995. године, пред великим бројем окупљених мештана Јошаничке Бање и околних места, председник Владе Републике Србије Мирко Марјановић открио је споменик Милунки Савић, легендарној јунакињи балканских и Првог светског рата.Овој свечаности, поред чланова делегације Републике Србије присуствовали су и саборци Милунке Савић из земље и иностранства: Наум Ђорђевић, председник Удружења старих ратника Србије, Жан Кристофер, Рено Гепрат, унук француског адмирала Гепрата, Ан Мари Траније, унук генерала Транијеа и други.

ЗАХВАЛНО ПОТОМСТВО

ИДЕЈНО решење споменика Милунки Савић урадио је академски вајар из Београда Љубиша Манчић, а ливци борског рудника Братислав Илић, Јован Бачиловић и Андра Јовановић успешно су излили, 1991. године, скулптуру тешку 400 кг и високу два метра и 20 центиметара. Кип је био неколико година смештен у „Заставиној” фабрици у Рашки да сачека боље дане. Рат у Босни онемогућио је финансирање изградње спомен-комплекса у чијем центру је споменик Милунки Савић.

КРАЈ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

ОПАСНОСТИ СУ СВЕ ВЕЋЕ Путин проговорио о трећем светском рату - Ми видимо шта ради наш противник