ФЕЉТОН - ЖИВОТНИ ПУТ ОД ХЕРОИНЕ ДО СПРЕМАЧИЦЕ У БАНЦИ: Морала је с метлом у руци да полаже заклетву "да ће бити верна краљу и отаџбини"

МИЛУНКА Савић сама је издржавала своју децу. Прима 900 динара месечно. - Када дам за стан, остане ми 480 динара за нас четворо. Само хлеба деца ми поједу за 250 динара. Остане ми 230 динара за намирнице, одело, таксе, дечије књиге, ципеле. Лепо кажем, да се полуди, ништа више.

Милунка 1919. године, Фото Из књиге "Милунка Савић Витез Карађорђеве звезде и Легије части"

Тако гласи хроника из сиромашних скадарлијских дана Милунке Савић, којој је, одушевљеним јунаштвом, орден Карађорђеве звезде с мачевима лично уручио командант српске војске у Великом рату регент Александар Карађорђевић, док су јој две Легије части и француски Крст са златном палмом предали генерал Сарај и маршал Франше д’Епере.”

Борбена и и отаџбини одана Милунка Савић, неписмена девојка са падина Копаоника, за шест година ратовања описменила се на Солунском фронту и у жестоким борбама уздигла до националног јунака с највишим војним одликовањима да би у поратним годинама много пута морала „бирократским службеницима” да доказује своје заслуге и моли за радно место. Успева да од 16. априла 1927. до 3. маја 1928. године ради као куварица у Општој државној болници у Београду. Живела је тихо у скромној кући на Вождовцу, купљеној од уштеђених пара, подижући своју кћи Милену и три усвојене девојчице и радећи најниже и најпрљавије послове.

Како је дошла до тог радног места спремачице у Хипотекарној банци је објаснио Ранђел Раша Анђелковић у књизи „Жена-ратник Милунка Савић, српска хероина” . Он пише да је Милунка 11. новембра 1929.упутила молбу управнику Државне хипотекарне банке за пријем у службу као служитељ наводећи ратне заслуге, одликовања и то „да је мајка троје деце, која чекају искључиво моју зараду”. Ова молба није била довољна за пријем па је Милунка морала да моли своје утицајне ратне другове да се заложе за њено запослење.

ПУКОВНИК  Петар М. Лазаревић, 12. новембра 1929. године, пише управнику Хипотекарне банке: „Драги г. Ђуричићу молим Вас најлепше учините што можете за ову сироту Милунку... Она је некада била понос наше нације. Причали су о њој бајке и Французи и Енглези...”

Други њен утицајни ратни друг Милоје А. Живковић, пише: „Драги Бошко! Молим те учини роду глас и постарај се на надлежном месту тамо код твојих да се овај наш бивши наредник, Милунка Савић, прими у службу.Њене препоруке за време минулих ратова и њене заслуге у самим ратовима неоцењиве су, јер је као млада Српкиња са пушком у руци бранила Отаџбину и у моме присуству неколико пута рањавана, а за све ово сведоче јој многа наша завидна одликовања. Она је оптерећена децом и грех би био да јој се не по- могне, јер је способна за службу коју тражи и то много више, него што би ма ко то био.

Поздравља те много твој Милоје А. Живковић”.

Ни то није помогло па се у борбу за њено радно место укључио и пешадијски пуковник Сибин В. Тодоровић, шеф кабинета Министарства војске и морнарице представ- ком у којој пише: „Државној Хипотекарној банци. Г-ђу Милунку Савић, бив. ратног добровољца - борца у минулом рату као врло заслужну препоручујем најтоплије за пријем у службу.” 

Све ове и друге препоруке Милункиних ратних другова омекшали су тврду бирократију па је 15. новембра 1929. године управник Државне хипотекарне банке у Београду донео решење:

„Да се молиља Савић Милунка постави за служитељку-дневничарку у централи банчиној са месечном наградом од дин. 1.200 (хиљаду и две стотине) која јој се има рачунати и исплаћивати од дана ступања на дужност”.

НАПОКОН, Милунку је огрејало сунце, 18. новембра исте године позвана је на разговор и потом ступила на дужност, дајући следећу изјаву:

„Примила сам к знању предње решење, данас ступам на дужност”.

Био је трећи децембар 1929. године када је Милунка Савић ступила на посао служитељке где ће остати све до одласка у пензију 1945. године.

Међутим овде се не завршава борба Милунке Савић за свој статус у служби. Она ће наставити бројним представкама код надлежних да тражи разврставање како би јој се служба признала у радни стаж. И након разних доказивања 20. октобра 1934. године министар трговине и индустрије, на предлог Управног одбора Хипотекарне банке, поставља Милунку Савић за служитељку друге положајне групе са принадлежностима које јој по закону припадају.

Милунка Савић наставила је и даље личну борбу с бирократском администрацијом, морала је разним потврдама и изјавама да доказује своје учешће у рату ради остваривања права која јој припадају. Рецимо, два пута је „Добровољачким уверењем” доказивала институцијама свој статус ратног добровољца. Ратну хероину Милунку Савић вероватно је најтеже погодила чињеница да је морала на радном месту с метлом и кантом у рукама да полаже заклетву „да ће бити верна краљу и отаџбини”.

НОВИНАРИ  „Политике” су у јуну 1931. године извештавали о посети старих ратника пријатељској Француској где је нарочито била запажена Милунка Савић у белој наредничкој униформи на којој су сијала заслужена одликовања. Нашу делегацију у Паризу примио је министар Спољних послова Аристид Бријан и посебну пажњу указао Милунки, лично је послуживши чашом шампањца. И на другим скуповима код окупљеног народа Милунка је изазивала посебну пажњу, сва париска штампа објавила је њену слику на ударним страницама својих листова.

Корачала је Милунка Савић у свечаним поворкама, најчешће у народној ношњи окићена високим ратним одличјима и била понос рода свог. Од савезника најчешће су је позивали Французи, где је њен ратни учинак био изузетно цењен.

Где год се појавила, пленила је својом једноставношћу и скромношћу. Прича о њој ширила се попут пожара. Сви су желели да је упознају, проговоре коју реч, да чују понешто од оних страшних успомена...

У ДЕЛЕГАЦИЈИ српских ратника најчешће је био и генерал Милорад Прелевић, који је оставио више записа са тих путовања. Ево једног који упечатљиво сведочи о лику и делу Милунке Савић:

„Милунка је са делегацијама старих ратника пет пута посетила Француску и два пута српско војничко гробље Зејтинлик у Солуну. У иностранство је увек одлазила обучена у шумадијској народној ношњи са опанцима и одликовањима на грудима. Французи су је молили да остане у Француској, да се настани и школује децу, али ова горда жена није на то пристала. Можда нико у свету као та велика нација не цени толико све што је лепо, велико, поштено, узвишено, херојско и витешко. Француска је достојно дочекивала Милунку Савић, националног хероја. На Вердену, најкрвавијем бојишту Првог светског рата доживела је почаст каква никада није одата једном странцу. Пред њом су биле постројене и спуштене на почасни поздрав заставе прослављених француских пукова”.

На једном свечаном пријему, пришао јој је млађи страни пуковник и рекао:„Мадам, одликовања која Ви носите недостижна су за већину војника. Кажете ми свој чин?!”

Милунка се осмехнула и рекла: „Зашто не, пуковниче, ја сам - наредник...”  Пуковник у белом свечаном мундиру стао је мирно... Честитао јој је, искрено...

ЧЛАН СВИХ УДРУЖЕЊА

БОРАЧКЕ организације у Србији и у иностранству високо су цениле Милункине заслуге за одбрану родне груде и победу савезника у Великом рату и редовно је позивале на светковине када су се обележавали државни празници у Србији и код савезника. Милунка је у Београду била члан свих ратничких удружења: Савеза ратних добровољаца Краљевине Југославије, Удружења резервних војних старешина, Удружења носилаца Карађорђеве звезде са мачевима, Удружења ратних војних инвалида...

СУТРА: ЖЕНЕ ХЕРОЈИ БРАНЕ ГЛАВНИ ГРАД СРБИЈЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - МИЛУНКУ СМРТ НИЈЕ ХТЕЛА, ПРЕЖИВЕЛА ЈЕ БРОДОЛОМ: И у Бизерти, у Тунису, несрећна Србија је остављала кости своје деце...

11. 08. 2023. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ДВЕ СУЛУДО ХРАБРЕ ЖЕНЕ У ИСТО ВРЕМЕ У БОЛНИЦИ: Милунка је у британској болници боравила пошто је по пети пут упуцана у бутину

10. 08. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације