ФЕЉТОН - МИЛУНКА ДОБИЈА ОРДЕН ЗА ХРАБРОСТ "МИЛОШ ОБИЛИЋ": Златни војнички орден Карађорђеве звезде Милунки је предао регент Александар
МИЛУНКу Савић, добровољку - наредника Прве чете Трећег батаљона Другог топличког пешадијског гвозденог пука „Књаз Михаило”, високо су ценили српски и савезнички команданти.
У чин каплара произведена је у Другом балканском рату. За одлучност у јуришу, храброст и умешност у бомбашким акција на челу своје групе у борама 1914. године и на Солунском фронту унапређена је у чин поднаредника, а потом и у чин наредника.
За ратне заслуге на бојном пољу одликована је највишим српским и савезничким ратним орденима. Златну медаљу за храброст „Милош Обилић” добила је 1915. године за исказану храброст у тешким борбама 1914. године. У новинском чланку листа „Напред” од 9. јула 1918. године наводи се да је добила наведену медаљу али се не зна тачно где и како. Међутим у записима који су разним поводима објављивали новинари и историчари стоји:
„Једног дана у пук је стигла вест да ће смотру војника извршити лично министар војни, генерал Божидар Терзић. У предаху између битака растрчали су се командири да припреме војнике за парадни строј.
Пред упарађени строј бораца стигао је на коњу министар војни, ђенерал Божидар Терзић, назвао војницима Бога, сјахао, примио рапорт и стао пред строј:
Милунки Савић - Медаља за храброст Милош Обилић
- Каплар Милунка Савић, два корака напред!
Узбуђена, занета мислима, изашла је из строја у ставу мирно, са сузама у очима примила је златну Медаљу за храброст ,Милош Обилић,.
- Дајем ти ово високо одликовање за храбро држање у последњим јуришима. Честитам, капларе.
- Хвала, господине ђенерале. Стараћу се - видно узбуђена одговорила је Милунка Савић.”
ОДАЈУЋИ највеће признање српској војсци за остварене успехе у току офанзиве, генерал Морис Сарај је у својој дневној заповести написао да су српски војници први натерали непријатеља у бекство и да су њихови „упорни напори омогућили заузеће Битоља”, што је представљало највећи успех савезничке офанзиве 1916. године.
У борбама које је Други топлички гвоздени пук водио на овим просторима, посебно се истакла јуришна група којом је командовала наредник српске војске - бомбаш Милунка Савић. За испољено јунаштво одликована је златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима. На груди храбре ратнице орден је окачио лично командант српске војске престолонаследник Александар Карађорђевић.
Ратни запис о томе оставио је њен саборац капетан друге класе Миладин И. Васовић из Гајтана, који с њом био у истој чети.
„Данас је 7. јануар 1917. године (по старом календару), празник свети Јован, дан облачан, навуче се од неко доба магла, кроз маглу посипа снег, сувише је хладно. Зове ме водник и саопштава да ће данас доћи Престолонаследник, зато се војници шишају и брију, спремамо се, у 9 часова цео се пук построји и тако до 11 часова. У ово време долази Престолонаследник Александар Карађорђевић, врховни командант српске војске са неколико официра и начелник штаба Врховне команде и још један ђенерал, не знам како се зове. Престолонаследник Александар је говорио само ове речи целом пуку, пошто је назвао Бога свима, стао је на средину фронта и с коња говорио: ’Јунаци! Дошао сам да вас видим, моји храбри и славни хероји који сте цео свет задивили борбом. Увек верни својој Отаџбини и своме краљу. Ја вас поздрављам речима: да живи јуначки Други топлички пук!’
Сви у једном викнусмо - живео, живео, живео! Три пута. Затим је позвао поднаредника Милунку Савић и дуго са њом разговарао, и том приликом окачио јој о груди златни војнички орден Карађорђеве звезде. Још је питао неколико војника и разговарао са њима.
После тих разговора и одликовања прошли смо парадним маршем поред официра и Престолонаследника Александра и поздрављали исте. Затим смо пуштени вољно”.
ДАН касније 21. јануара 1917. године по заповести команданта капетана прве класе Рад. Јов. Ристића Милунка Савић, предложена је за похвалу од стране Врховне команде пред целом армијом за заслуге у ратним дејствима током 1916. године. У списку за похвалу наведено је њено име „Милован - Милунка Раденка Савић”. У образложењу за похвалу написано је:
„Мојом заповешћу за 21. јануар 1917. год. његове су заслуге цитиране дословно овако: 1) 28 - IX - 916. год. на Црној реци, својевољно се јавила да иде ка непријатељским рововима и да позива непријатеља на предају - приближила се, дошла до рова и стала на сам ров, позивајући непријатеља на предају. Њена појава и разговор с непријатељским војницима, а и казивање да је женско имало је дејство јер јој се 23 непријатељска војника предало. Тог истог дана буде рањена. 2) 29 - X - 916. Када су биле огорчене борбе и када је чета тог дана вршила три пут јуриш на положај Чуке - поднаредник Милунка се веома храбро држала. У критичном моменту, када је нестало муниције, сама је ишла до коморе и доносила муницију у стрељачки строј, том приликом буде рањена. Веома храбра и смела.” Сви команданти батаљона, пука, бригаде, дивизије и армије дали су сагласност да се поднаредник Милунка Савић похвали од највиших војних старешина.
Француским орденом почасне Легије части V реда Милунка Савић одликована је у марту 1917. године у Солуну, о чему је остао запис у листу „Напред” од 9. јула 1918. године.
Највиши француски орден - Ратни крст са златном палмином граном - Милунка је добила у Бизерти где је била на лечењу. Тим поводом у листу „Напред” од 6. јула 1918. записано је:
„...Међу одликовањима налазила се и наша Српкиња - девојка Милунка Савић, наредник у нашој војци, носилац златног ордена Карађорђеве звезде са мачевима, каваљер почасне легије. Овом приликом вицеадмирал Емил Гепрат, гувернер Бизерте предао јој је Ратни крст са палмом. Вицеадмирал и командант наших трупа честитали су јој на лицу места добијено одликовање.”
ТРИ дана касније у листу „Напред” од 9. јула 1918. године редакција листа посветила је целу страну српској ратници Милунки Савић. У том чланку између осталог пише:
„...Милунка Савић када су Аустријанци напали Србију ступила је у редове бораца са пушком у руци у један од наших добровољачких одреда који је доцније оперисао у Босни и надирао ка Сарајеву. Тада је први пут рањена. Доцније је ступила у Други пешадијски пук и борећи се у њему рањена је поново приликом нашег првог повлачења код Чачка на домаку свог завичаја. Са својим пуком повлачила се све до Љеша одакле је дошла у Бизерту.
Пред почетак операција на Солунском фронту поново је отишла у свој пук не напуштајући борбу. Приликом прелаза Црне реке, где је њен пук водио огорчену борбу са Бугарима, рањена је по трећи пут тешко у ногу, 28. септембра 1916. године. Том приликом узела је учешћа у заробљавању једног бугарског вода. Не сачекавши своје потпуно оздрављење отишла је у пук и приликом освајања положаја Чука буде 29. октобра исте године рањена по четврти пут.“
Мушка имена
У СРПСКУ војсу жене, по закону, нису примане, па су због тога у званичним војним списима њима додавана мушка имена. За Милунку користила су се имена: Милун, Милован, Милутин. И она сама у својим писмима са ратишта потписивала се наведеним именима. За Софију Јовановић, рецимо, коришћено је име Софроније.
СУТРА: ЖЕНА РАТНИК ПОСТАЈЕ ДОБАР ЗЕМЉОРАДНИК
СТИГАО ЖЕСТОК ОДГОВОР ТРАМПУ ОД ПРЕДСЕДНИКА: То је наше и тако ће остати!
ПРЕДСЕДНИК Панаме Хосе Мулино поручио је да Панамски канал припада његовој држави и да око тога неће бити преговора.
23. 12. 2024. у 08:54
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
"СРЦЕ МОЈЕ, ДУШО МОЈА" Дајана грца у сузама због Жике, а он је грли: "Сетила сам се наше свадбе" (ВИДЕО)
"ЗАСЛУЖИО си да те загрлим и пољубим..."
23. 12. 2024. у 10:06
Коментари (0)