ФЕЉТОН - ЈУГОСЛОВЕНСКА КРИЗА КАО СТОГЛАВА АЖДАЈА: Криза се осећала у готово свим видовима јавног, па често и приватног живота
У СВИМ областима уочена је криза у нашој земљи. Оглашавао сам се кад год су ме у јавности питали за мишљење.
Одувек сам сматрао да су наступила времена у којима није дозвољено комотно ћутање у неком удобном заклону. Без обзира на то да ли сам био у праву, ја сам свету саопштио своје виђење ове наше кризе, а жеља ми је била да се она или укине сасвим или бар умањи. У успех мојих речи нисам веровао. У децембру 1988. био сам сасвим јасан и отворен. Тада сам говорио о кризи, унапред спреман да прихватим пораз. У таквим приликама налазим утеху и успостављам савршену мирноћу духа ако се ослоним на будући, праведни суд наших потомака. Иако нећу бити присутан да чујем изрицање ове пресуде, ипак, мени је довољно ако чврсто верујем да ће до ње доћи, једноставно зато јер је она увек постојала и увек била неизбежна.
Постало је готово сувишно да данас говоримо о кризи, јер је она заиста очевидна и свеобухватна. Прожети смо кризом у готово свим видовима јавног, па често и приватног живота. Управо због тога сви смо се заједно претворили у дежурне дијагностичаре који, пошто су утврдили болест служећи се најсавременијим апаратима, преписују као терапију бапске лекове.
О којој кризи да нешто кажем? Она је стоглава аждаја, а одсецање једне или две главе само подстиче раст нових и не мање опасних.
МЕНИ изгледа да је болест у самим темељима нашег друштва, а пре свега, у јавном моралу. Попустили су темељи, а то угрожава сва здања, без обзира на она велика улагања и искрене жртве које су поднете да се она сазидају. Попуштање морала створило је и посебан стил понашања. Затворило је и херметички оградило партијске помазанике од тзв. базе, а ову често претворило у безвољну масу, којој је остављен привид некаквог одлучивања. Да! Тачно сам рекао - реч је о привиду! Безбројни су примери да је ту мудрост маса схватила прихватајући, и то веома халапљиво, и све оне мрвице којима је купљено обавезно ћутање, некритичко примање и беспоговорно повлађивање. Такво понашање је и омогућило да се код нас створи тип непомеривих неспособњаковића, који су савршено мирно и без неке веће гриже савести допустили и егзодус живе народне снаге у иностранство, једнако као и његове памети. Рођене су династије, нови баронат, краде се пред очима свих народа и народности, а стварне и ефикасне казне за овакво понашање, које ремети основну социјалну равнотежу, по правилу су изостале.
ТУЖНО, доиста тужно изгледа ако се на челу оваквих незаконитих поступака нађу и они који су у име социјалне правде рушили стару буржоазију. Кажу да је симбол предратне министарске корупције била тзв. „Нашичка афера” барона Гутмана. Добро се сећам буре коју је она изазвала. Међутим, она је била оперетског садржаја ако се упореди са неким, и то немалим бројем, наших послератних афера. Наш симбол постаће, вероватно, Неум. Све ће се доказати, или је већ доказано, а судске власти већ сада јавно исповедају да нема правне основе за конфискацију ове незаконито стечене имовине. Другим речима, из оваквог става произилази да се грабило по слову закона. Шта преостаје грађанима ове земље када ово прочитају у новинама? Шта друго него оправдани гнев и неверица у прокламована начела наше друштвене заједнице!
Погледајте какву смртну досаду понекад на лицима делегата открива телевизијска камера када преноси из Скупштине толике судбоносне седнице! За време понеких драматичних излагања запазио сам да неки делегати читају новине, ћаскају, зевају од досаде, дремуцкају, или, можда, решавају спортску прогнозу. Телевизија је неумољива и она беспоштедно открива једну посебну стварност и атмосферу, која, често, влада под сводовима наше Скупштине.
ВРАТИТЕ веру у закон и државу, освежити и обновити уморне кадрове, елиминисати неспособне и неодговорне! То су први озбиљни кораци да криза буде поражена. Ја дубоко верујем да ми у свим областима науке имамо врсне и способне људе. Исто тако верујем да још нису потрошени ни исцрпени умни потенцијали многих генерација. Млађи нараштаји, неоптерећени наслеђем прошлости, већ увелико траже своју животну шансу. Ту шансу нико нема права да им одузме.
Чини ми се да је доиста наступио и онај судбоносни тренутак када нас развој савременог света опомиње и тера, нагони и присиљава да већ једном заборавимо на наше међусобне распре и подељености, на све оно што угрожава нашу целину. Јер једино као целина можемо да се укључимо у економски, технолошки, па и духовни напредак савременог света. Зар ико може да гаји илузију да ће нас други, моћнији и организованији, прихватити овако разједињене и раскућене? Не треба заборавити да велики свет има своја правила понашања и да неће никада прихватити она која су му туђа и страна. Можемо се хиљаду пута клети у нашу припадност цивилизованом друштву - све ће то бити процењено као празна запомагања, као „Агрокомерцове” менице без покрића! Савремени живот нам диктира одређена прилагођавања и усклађивања, а она су немогућа уколико останемо заробљеници и заточеници наших малих локалних криза, онеспособљени за озбиљније и трајније захвате.[...]
ЧЕСТО сам у политичким расправама после рата чуо начело: „Ко није са нама, против нас је”. Дуго сам се питао одакле им ова мисао, чији призвук није обећавао нимало трпељивости или било какво подношење противника. Збунило ме је када сам у Јеванђељу прочитао: „Ко није са мном, против мене је, и ко не сабира са мном, расипа” (Матеј, 12, 30). А на другом месту, опет код јеванђелисте Матеја нешто слично: „А ко год се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима”. Тешко ми је да поверујем да су баш ове мисли тако подударне са бољшевичким начином мишљења. Сусрећем се са истоветним захтевом за апсолутном покорношћу, а тешко је одрицати да такво начело не лежи у самим основама свих тоталитаристичких идеологија.
Желео бих да коначно дознам где се налази она права граница која дели велике јеванђеоске истине, њихову духовну чистоту од искривљених тумачења и разних овоземаљских злоупотреба.
У ПРИМЕНИ бољшевика, начело „ко није са нама, против нас је” имало је за последицу и масовно убијање свих противника, све у име њиховог канонизованог учења. Слепа послушност, без размишљања и сумњичења, врхунски је захтев ове и сличних идеологија које појединце утапају у безличној маси. Несрећа је што је и хришћанство у једном каснијем раздобљу свога сазревања започело ратовање са јересима, са свима који су се, из најразличитијих разлога, побунили против те апсолутне покорности према једном ауторитету. О свему томе мислим са неком нескривеном тугом. Слутим сву тежину осећања потпуне ефемерности која се коначно настанила у мојој свести. Улазим, можда и са годинама, у раздобље неке тихе помирености са толиким неправдама и разочарењима која су се испречила на моме путу. Нисам равнодушан према злоби која ме опасује и стеже, али своју горчину савлађујем скривеним удаљавањем од свега и мелемним презиром.
ВАРИЈАЦИЈА ИСТИХ МИСЛИ
КОМПЛЕТАН друштвни систем, на свим нивоима, од руководиоца до обичаног човека, се у велокој мери извежбао да прича о кризи, да унедоглед варирамо исте мисли и да доноси исте закључке. Такво врћење у круг рађа посебну бесплодност и малодушност. Крајње је време да се криза, или кризе, шчепају за рогове као побеснеле звери и коначно укроте.
СУТРА: СРБИ У ПАУКОВОЈ МРЕЖИ НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
СТИЖЕ ПОЛИТИЧКИ ПОТРЕС? Ево ко води у анкетама за новог немачког канцелара
АЛИС Вајдел, лидерка десничарске странке Алтернатива за Немачку (АфД), према последњим анкетама, преузела је вођство испред Фридриха Мерца, лидера Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).
24. 12. 2024. у 12:17
Коментари (0)