ФЕЉТОН - ПАРТИЈА ВАСПИТАВА ДЕЦУ СВОЈИХ ЖРТАВА: У српској историји недовољно је протумачена појава и значај данка у крви

У СРПСКОЈ историји недовољно је протума­чена појава данка у кр­ви. Једва да се и приближно ушло у замршени сплет оних дечјих душа које су силова­не са намером да своме роду постану нешто туђе и опако.

Дејан Медаковић, аналитичар господара људских душа, Фото Документација "Новости"

Ти новотворени свирепи мон­струми, прожети слепим фа­натизмом, постали су страх и трепет на свим просторима на којима су се појављивали. Огњем и мачем они су шири­ли међе отоманске државе и вере ислама, а неретко суд­боносно су се уплитали и у највишу државну политику. У мојој свести често је израња­ла тужна поворка те изабране српске деце која су из наших крајева кретала пут далеког Цариграда. У мрачним лави­ринтима овога града коначно се тањила и раскидала свака веза са прошлошћу и завича­jем, гасила свест о пореклу. Истовремено, рађало се и не­ко ново поимање света, ново схватање живота и смрти.

Све те узбудљиве слике ве­зане за нашу давну прошлост опседале су ме и у поратним годинама када се у Југосла­вији устројавала нова власт. Приметио сам тада да је у Ко­мунистичку партију примљен низ младих људи чији су оче­ви стрељани у нашем грађан­ском рату. Овакви случајеви су радосно, безмало рекламно истицани, баш као сведочан­ство несумњиве партијске ве­ликодушности. Уочавајући ову појаву, постепено сам долазио до закључка да је Комунистич­ка партија исказивала посебну пажњу управо према деци сво­јих жртава. Приметио сам да се и код те деце зачео један но­ви и у психологији ређе познат однос, исказан у невероватно брзом и неотпорном прихвата­њу пружене руке.

ПОХИТАЛИ су ти нови вер­ници да уласком у партију што пре посведоче своју дубоку приврженост и трајну послу­шност. Понекад је изгледало као да пред очима јавности настаје и један необични за­љубљенички однос, као да се обе стране нескривено, скоро бестидно, мазе и међусобно разнежавају. Таква верност, свезана крвљу најближих, мо­рала је да омекша и најтврђа срца партијских моћника. Као прави господари душа они су одлучили да на те нове пома­занике великодушно излију знакове своје наклоности, да­режљивости и заштите. Такав брижан, скоро очински однос имао је и своје нескривене, јавне ознаке, испољене и у не­ометеној каријери ових партиј­ских усвојеника. Тако, онима који су одлучили да се у живо­ту баве књижевношћу партија је родитељски надокнађивала све, па чак и недостатак та­лента. Она је брижно неговала и њихову лажну, измишљену величину.

Разумљиво је зашто су тако поступали они који су у својим обележеним поро­дицама са страхом очекивали поступке нове власти. Мање је јасно шта су од ове деце захте­вали искусни партијски идео­лози, посебно они прекаљени крвопролитници, где и када се код њих јавило уверење да су овакви преобраћеници партији корисни и да је разумно ако се приликом њиховог прихвата­ња користе и стара, проверена црквена искуства. Све је изгле­дало као да се то десило на обо­страно задовољство, као да је склопљен један трајни, прећут­ни споразум, створено стање чије су споне нераскидиве и од трајне вредности. Па ипак, ре­као бих да су се партијски иде­олози љуто преварили верују­ћи љубавним изливима својих изабраних приврженика.

БИЛА је довољна прва кри­за партијске монолитности, прве пукотине правоверја, пр­ве јавно изречене сумње па да из најдубљих скривница изми­ле разне дуго обуздаване мр­жње и огорчености које зову на одмазду. Јучерашњи покор­ни фанатици, увек спремни да киње невернике, одлучно решени да их силом догоне у торове правоверја, одјед­ном су се обзнанили као нови апостоли слободе, као трајно убеђени противници догмат­ског заглупљивања, као најве­ћи поборници разобличавања друштвене лажи. Са нескриве­ним поносом, они су се пред­ставили као гоњени режимски дисиденти чија реч треба да одреди и судбину целога на­рода. Стекао сам утисак да је гнев ових самозванаца у сра­змери са величином њихових ранијих уступака и бројем мо­ралних посртања. Као да их до распамећености доводе и све оне некадашње привилегије које су им биле удељене као награда за њихову покорност и ропско служење. Примили су их као дар за ону мржњу коју су некада ставили у слу­жбу својих нових господара. Сада када им је напокон по­клоњена слобода, бившим за­робљеницима није преостало ништа друго него да се у јав­ности оправдају измишљеним причама о свом непрекидном прогону и јуначки одбрање­ним начелима слободног људ­ског духа. Збуњено и сасвим неуверљиво делују њихове револуционарне приче које сведоче о накнадној памети, о слободи коју они нису избо­рили.

То су битке које су оба­вљене без њиховог учешћа, па су утолико смешније и све оне салонске ратне приче којима су се самозвано окитили.

ПРЕВРТЉИВОСТ ове врсте још је виднија ако се, супротно њима, истакну и они који су трагику своје породице понели достојанствено и смирено, не уновчавајући ниједног тренут­ка нестанак својих најмилијих. Као да су ти нови мученици дубоко у себи носили речи старозаветног страдалника Јо­ва, који каже: „Него се човјек рађа на невољу, као што ис­кре из угљевља узлијећу у вис” (Књига о Јову, глава 5, 7). Уз­буђивала ме је мисао о спокој­ству духа са којим су живели и стварали у истом систему који је према њиховим породицама био неправедан и суров. Уме­сто мржње, откривао сам у њи­ма само надмоћну помиреност и спремност за правим, хри­шћанским праштањем. И док су једни узимали и грабили од партије, ови су, не тражећи од власти ништа, друштву покла­њали своје ненаметљиво ства­ралаштво.

Ако сам поводом јављања нових јањичара уронио у таму прошлих векова и оног кобног данка у крви, учинио сам то само стога што се питам: да ли се уопште сме веровати да су оваква сурова збивања засваг­да искорењена, или се она, још подмуклије изведена, и данас могу вратити? Ако се то деси, биће корисно да се има на уму проста истина: не треба да ре­жими узимају у своје органи­зације ону децу којима су по­губљени родитељи. И обратно: деца уморених родитеља нека не улазе у организације оних који су им смакли најрођени­је. Ако се тако поступа, ето прилике да се човек сачува од оне силне мржње која се ства­ра због принудног прикрива­ња и обуздавања.

СВАКО рачунање на неку приврженост ипак је погре­шно, јер се на тај начин укро­ћени бес и јарост нагомила­вају а с муком обуздавају и само вребају да им се у живо­ту укаже повољна прилика за ослобађањем. Многе раније генерације су иструлиле и пропале у узалудном ишче­кивању оваквих историјских прилика. Треба се клонити свих опасности у којима човек постаје смешан.

Костимиран за трагичара, човек може да заврши и као лакрдијаш, а све то зависи од погрешног утрчавања на позорницу. Увек када се са­њиво прати главна радња, све представе имају своје посебне захтеве и траже добро позна­вање правила игре. Ниједно друштво не подноси неред на бини и кажњава сваку замену улога. Најзад, постоји и опа­сност да наталожена мржња коначно разори и сваку мо­гућност да се догради једна хуманија и духовнија трагика. Жалосно је ако режим отера у баналност било коју изворну људску тугу. Јер, ако се то на крају деси - а десиће се гото­во сигурно - биће то и одмазда оних који ће хтети да се свете за свако накнадно отпадни­штво.

ИСТОРИЈСКО ИСКУСТВО

МНОГИ догађаји у југословенској стварности као да се потврђује историјско искуство да једном створени јањичари трајно губе и све оне путоказе који воде у бив­ши завичај. То су људи за које не постоји прошлост, враћање у свет из којег су ишчупани. Заиста је свеједно да ли се то десило милом или силом, лукавством или лако­верношћу. Постоје збивања чије порекло одједном и више није важно, које наткриљује чињеница самог настајања.

СУТРА: ЈУГОСЛОВЕНСКА КРИЗА КАО СТОГЛАВА АЖДАЈА

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - МИЗЕРИЈА СРПСКЕ ШТАМПЕ ПОСТАЛА ЈЕ ВИДЉИВИЈА: Тешко су падале све оне оптужбе на Академију које су потекле из наше средине

23. 07. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - НА ЧЕЛУ СРБИЈЕ БИЛИ СУ НЕСПОСОБНИ ПОЛИТИЧАРИ:

22. 07. 2023. у 18:00

Фељтон

1 0

ФЕЉТОН- ВРЕМЕ ПОЛИТИЧКЕ СРАМОТЕ И БЕЗУМЉА: САНУ је протестовао због начина на који је дискредитована Академија

21. 07. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ВИШЕ СИЛЕ ПОДГРЕВАЛЕ СУ ХАЈКУ НА АКАДЕМИЈУ: За власт је било најважније да провуче црвену нит великосрпске опасности

20. 07. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације