ФЕЉТОН - НА ЧЕЛУ СРБИЈЕ БИЛИ СУ НЕСПОСОБНИ ПОЛИТИЧАРИ:
У НЕПОСРЕДНОЈ вези са збивањима око тзв. „меморандума” налазе се и бројне, веома сложене припреме око прославе стогодишњице САНУ, посебно око одржавања свечане академије и отварања јубиларне изложбе. НАСТАВАК НАСЛОВА: Напад на "меморандум" био је опомена Србима да не мењају Устав из 1974. године
Хитност ових отворених питања био је разлог да је Извршни одбор умолио председника Председништва СР Србије Ивана Стамболића за пријем наших представника. Председник Стамболић примио је 29. октобра представнике САНУ: председника Душана Каназира, генералног секретара Дејана Медаковића и секретара др Радосава Бошковића. Овом састанку присуствовао је и потпредседник Председништва СРС Вукоје Булатовић.
О одржаном састанку достављена је САНУ и званична белешка. У уводном излагању председник Каназир је истакао важност ове консултације, посебно због коначног решавања питања прославе, с обзиром на већи број гостију из земље и иностранства и низ текућих финансијских обавеза. Слично су говорили и генерални секретар и секретар САНУ др Радосав Бошковић.
ПРЕДСЕДНИК Стамболић у исцрпном излагању дао је оцену односа политичких фактора према Академији, истичући дугогодишњу друштвену подршку коју је уживала Академија, због чега се у насталој кризи очекивала и њена подршка. Меморандум је пореметио раније добре односе. Политичка руководства су дала политичке оцене тог документа, па је данас „вишеструко потребна снага, храброст, одлучност и реализам” да се на прави начин у самој Академији тај документ оцени, да се заузме јасан и недвосмислен став. Он је испољио „наду да у САНУ постоји снага да се таква оцена и став заузме, да је видљиво да се покушало тим путем поћи. Али да се само делимично успело”.
Било је јасно да се руководство Србије не може уразумити и да је и само изложено огромним притисцима из других република. Као да се одједном пореметила стара равнотежа, а друге републике брзо осетиле ону опасност која би, уколико се Србија пробуди из своје летаргије, могла да угрози њихов повлашћен положај. Са нешто мало проницљивости било је јасно да ће се оптужбе изречене према Академији у ствари односити на српску Републику. Биће то истовремено и оглед којим ће други испитати њену способност да истраје у свом препороду. Вика против САНУ била је и благовремена опомена српским политичарима на власти да и не покушају да измене устав од 1974. године. Био је то устав са којим једино Срби нису смели да буду незадовољни, а неки њихови захтеви да се он мења доживели би и гору суд бину од меморандума САНУ.
СРПСКО руководство није имало ни моралну па ни интелектуалну снагу да прозре шта се у ствари крије иза свих оних напада на тзв. „меморандум”, на спис чије је довршење требало спречити по сваку цену. Тако се и могло десити да су се управо српски политичари на челу са жалосним слабићем какав је био Иван Стамболић, жустро ставили на чело кампање против САНУ, проценивши да је то најбољи начин да сачувају своје властите положаје. Обузео их је панични страх од саме могућности да ће изгубити своје положаје. Одједном су се разоткриле и све слабости које су постојале у самим основама система омогућујући да на челне положаје у једном народу избију не његови најспособнији људи, већ они који се најбоље сналазе у одмеравању унутрашњих партијских снага. Сви недостаци једнопартијског система показали су се као опасна кочница сваког озбиљнијег друштвеног напретка, а механизам негативне селекције једино је што у таквим приликама делује савршено тачно.
Како старински а непомериво тачно звуче мудре речи старог војводе Радомира Путника, који је некада давно опомињао своје савременике, а гледао је унапред! „Ако хоћете да вам људи поверавају своју савест, своју част, своје предрасуде, које они увек високо цене, морате имати вазда на уму, ма какав посао предузимали, ма какав рад отпочели и ма који и ма какви били људи, с којима сте у додиру, да ће вам све бити лако и све ће вам ићи од руке ако сте сами исправни.” Нажалост и на штету српског народа ове речи старог војводе одавно су ишчилеле из наше свести, а оно што их је истисло и заменило било је већ од почетка измирено, па и уортачено са моралном ругобом.
У ДАЉЕМ развоју афере око „меморандума” појавили су се убрзо и неки нови моменти. Незадовољни досадашњим током, а посебно гневни због отпора Академије, моћници су отворено испољили захтев да Извршни одбор поднесе оставке. На седници Извршног одбора председник Каназир је саопштио овај захтев који је Председништво Републике још појачало и претњом да ће се, у противном, обуставити све припреме око прославе наше стогодишњице. Учиниће се то без обзира на све мере које су већ увелико биле у поступку.
На веома груб начин речено је да ће власти у Републици ускратити САНУ сваку даљу финансијску помоћ за одржавање наше прославе. Била је то драматична седница на којој је ваљало одмерити шта је за САНУ најкорисније. Без колебања заступао сам мишљење да ми као часници не можемо дати оставке на било какав спољни притисак. Нас нико није бирао ван Академије већ смо изабрани тајним гласањем наших чланова. Једино што се може урадити јесте да ми сами сазовемо ванредну скупштину на којој ћемо чланству Академије изложити цео ток афере око меморандума, саопштити све наше поступке, и, разуме се, поставити питање поверења.
ДРУГИМ речима, чланство САНУ може и мора да на основу свог тајног гласања искаже своју вољу. Уколико нам чланови САНУ искажу своје неповерење, ми треба да на истој седници поднесемо своје оставке и одмах закажемо нову изборну скупштину. Потпредседник САНУ Антоније Исаковић без оклевања је подржао тај предлог са којим су се сложили и председник Душан Каназир и потпредседник Александар Деспић. Био сам одиста срећан што смо и у овој немилој прилици били јединствени. На тај начин, мислим, да смо, посматрано са моралне стране, највише користили угледу САНУ. Била је то истовремено и једна демократска одлука која је члановима САНУ омогућила да и сами преузму део одговорности за све оно што ће уследити након нашег изјашњавања. У очекивању даљег расплета, осетио сам одједном и неко велико олакшање, неку дивну мирноћу и унутрашњу снагу. Усрећивало ме је и само сазнање да се сада сви заједно поистовећујемо у одбрани најстрожих моралних начела на којима почива и смисао постојања САНУ. Веровао сам тада, више него икада, да ћемо бити упамћени по нашој исправности.
ПРОВЕРА ПОВЕРЕЊА
НА СЕДНИЦИ Председништва САНУ од 30. октобра 1986, чланови овог тела сложили су се са предлогом председника Републичког одбора за обележавање стогодишњице САНУ да се због насталих околности, због тзв. меморандума, прослава одлаже за пролеће 1987. године, а да се не застаје са пословима око публикација за наш јубилеј. Закључено је тада да се сазове ванредна седница Скупштине САНУ за 18. децембар на којој ће се разматрати стање настало поводом тзв. меморандума, а том приликом поставиће Извршни одбор и питање поверења, о чему ће се Скупштина изјаснити тајним гласањем појединачно за сваког члана Извршног одбора.
СУТРА: МИЗЕРИЈА СРПСКЕ ШТАМПЕ ПОСТАЛА ЈЕ ВИДЉИВИЈА
НОВЕ СВЕТСКЕ СИЛЕ УКЉУЧИЛЕ СЕ У СУКОБ У УКРАЈИНИ: "Две на страни Путина, две жестоко против Руса"
СУМЊЕ у подршку САД Украјини у случају победе Доналда Трампа на председничким изборима мучиле су све оне којима је циљ да се Кијев обрани од руске агресије. Трамп је победио и тек треба видети у ком ће смеру кренути његова политика, али сва та дешавања засенила су други важан однос у том, ионако компликованом, односу.
22. 11. 2024. у 09:14
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
ДЕСИЛО СЕ ЧУДО: Кренули да му искључе сина са апарата, отац УЛЕТЕО СА ПИШТОЉЕМ у болницу (ВИДЕО)
ЛЕКАРИ су рекли да за њега више нема наде и наложили су да се искључи с апарата за одржавање виталних функција, али то његов отац није могао да дозволи, упркос томе што се младићева мајка, Пикерингова бивша супруга, сагласила са докторима.
21. 11. 2024. у 15:31
Коментари (0)